Izrazi koji (ne)prodaju vino

Čak četvrtina ispitanika je rekla da se teško odlučuju na kupovinu vina od nepoznatih sorti i proizvođača bez opisa mirisa i ukusa, a njih 45% je izjavilo da se uvek drže njima već poznatih sorti!

Uobičajeni izrazi koje somelijeri i vinski kritičari koriste su uglavnom nerazumljivi običnim potrošačima. Samo 2% zna šta znači kad vino ima „vegetativni karakter“ ili kad je „prazno“. Reč „teroar“ razume 3% potrošača, ali i značenja mnogo prisutnijih vinskih izraza su za potrošače uglavnom misterija, pa tako svega 21% ispitanika zna šta znači često korišćena reč „buke“!

Foto: Pixabay

Ova studija u Srbiji može da bude interesantna pre svega restoranima koji u svojim vinskim kartama imaju priliku da opišu vina koja prodaju, pošto po sadašnjim propisima proizvođači na flaši mogu da napišu samo ono što je konstatovala senzorna komisija ovlašćena od ministarstva, a njihovi opisi su uglavnom svedeni na dva: Vino ima ili vinski ili sortni miris i ukus!

Za restorane može biti interesantna i studija američkog proizvođača softvera iz sektora vinarstva Uncorkd o organizaciji vinske karte kojom se najviše doprinosi prodaji.

Prvo pravilo je da se nikada ne ređaju vina po ceni. Gost krene od početka i kada dođe do maksimalne cene koju je spreman da plati ne čita dalje, koliki god da je velik izbor.

Takođe, za svako vino mora postojati razumljiv opis mirisa i ukusa, kao i preporuka jela sa jelovnika uz koje to vino najbolje ide. Sa druge strane, u jelovniku pored svakog jela treba da bude navedeno i vino koje uz to jelo najbolje ide. Ova uparivanja, kaže Uncorkd, treba često menjati kako bi se ravnomerno prodavala sva vina u ponudi. Ovo može da bude problem u restoranima koji svoje vinske karte menjaju dva puta godišnje, pa je predlog da se to odradi na veb sajtu ili kao mobilna aplikacija, kao i da se vinske karte i jelovnici štampaju dnevno, u samom restoranu.

Sada samo neko treba da otkrije koji su to izrazi na srpskom koje treba proterati iz opisivanja vina pa da i mi budemo Englezi!    |