Anprimer bela vina Vukoje u Beogradu

Poznavaoci vina i vinske kulture iz raznih sfera, somelijeri, novinari, šefovi kuhinje, prisustvovali su ne samo degustaciji već svojevrsnoj „anatomiji“ trebinjskog teroara i sorti sadržanih u vinima kroz bogato iskustvo domaćina.

Hercegovačke Žilavke proizvedeno je oko 28.000 boca, dok etikete Tribunia Bijela 2022, što je blend podjednakih delova šardonea i malvasie dubrovačke, ima dve hiljade više. Oba vina odležavaju na finom talogu do stabilizacije i oba su najprodavanija u svom segmentu iz asortimana Podrumi Vukoje 1982.

Hercegovačka Žilavka Vukoje 2022 se kroz odraz toplije godine pokazala kao bogato mineralno vino gde na prvu očarava aroma vinogradarske breskve i mediteranskih začina uz fine originalne note grožđa. Uticaja kvasca u aromatici gotovo da nema jer je veći deo vina rađen bez dodavanja selekcionisanih kvasaca. Bukvalno vinograd u čaši, što i jeste ideja vinara koja se lepo vidi pogotovo kod ultra mladih vina.

 Kristalno bistra i blago zelenkastih nijansi nakon nekih 27 sati maceracije, odležavanja na finom talogu i spontano odrađene malolaktike iznela je žilavka konačnih 13,3% alkohola uz 5,4 grama kiselina i 1,5 grama rezidualnog šećera. Vino vibrantno i puno svakako je u velikom usponu u boci, što će do izražaja doći tek nakon još dva ili tri meseca mirovanja, ali već iskazuje ozbiljno dugu i upečatljivu završnicu sa naznakama jabuke i belog bibera.

Autentična vina Hercegovine, Radovan Vukoje

- Slankasta je i poseduje finu fenolnu gorčinu – zaključuje poznati somelijer Dušan Vranić.  – Kada se smiri biće veoma prijatna i osvežavajuća. Pritom me po kiselinama i začinskim elementima podseća na vrhunski griner veltliner.

- I meni se neobično dopada taj slani, kremenasti efekat koji često nalazim u žilavkama i već pomišljam da je to sortna odlika s obzirom na to da je jedan od genetskih praroditelja žilavke furmint, a da suva vina od te sorte imaju sličnu izražajnost – dodaje Tomislav Ivanović vinski pisac.

Vanja Puškar, kuvar, osnivač i kreator New Balkan Cuisine, uz ogradu da ne zna u kom će pravcu vino dalje evoluirati, kao idealno uparivanje vidi sotirane tikvice, kremasta jela sa dosta majčine dušice, što će u kombinaciji sa prisutnim kiselinama savršeno istaći začinsku pozadinu vina.

 - Berba 2022. je bila odlična, možda bolja od 2020. zvanično najbolje u poslednjih 15 godina, i vrlo interesantna – pojašnjava Vukoje. – Specifična zbog vrlo sušnog leta, punih 100 dana bez kapi kiše, gotovo nezapamćeno. A onda je baš pred berbu u avgustu kiša pala što je jako dobro uticalo na prinose i borbu da se nadoknadi tečnost u lozi i svežina iako su naši vinogradi u Zasad polju uz hladnu Trebišnicu te imamo velike temperaturne amplitude između dana i noći. Jedino je prinos bio manji 10 do 14% u zavisnosti od sorte, a najviše je pogođena malvasija koja je iznela svega 1,6 kilograma po čokotu.

Tribunia Bijela naginje postojano ka zlatastim odbljescima, maceracija je bila nešto duža, oko 40 sati, ima 13,5% alkohola i sadrži dva grama neprevrelog šećera. Šardone i malvasija se rade odvojeno i blendiraju tek pred stabilizaciju. Šardone je dao telo i krematoznost, dok je malvasija veći udeo voćnosti i začinskih elemanata unela na mirisu, palatu i u samu završnicu, pri čemu i ovo vino iskazuje veoma jaku mineralnost kao zaštitni znak hercegovačkog teroara.

I dok je žilavka na kamenu peščaru, malvasija dubrovačka koje je ovde nekada bilo mnogo u vinogradima, uspeva na samom kraju Zasad polja. Tu je bela zemlja pomešana sa sedimentima iz velikih kamenih blokova na 60 santimetara dubine. Na istoj površini pored loze uspevaju i masline od kojih se radi upečatljivo gastronomsko ulje.

- Dubrovačka malvasija je kao sorta u jednom tenutku gotovo nestala i ideja mi je bila vratiti je te sam uradio selekciju izvornim materijalom iz Konavoskog polja – napominje Vukoje. – Istovremeno, šardone je u Hercegovini uvek moćan, sočan, a kiseline su u vinu 5,5. Već u prvoj verziji vina Tribunia Bijela iz 2015. godine ideja je bila spojiti aromatičnost malvasije sa strukturom i mineralnošću šardonea.

Vino je još punije od žilavke i takođe predstavlja jednu od boljih berbi jer je prema ekstraktu poput merloa sa severa. Osećaju se iz malvasije sortni pirazinski tonovi koji vino usmeravaju put sovinjon blana, a sve to usred agruma i bagrema po čemu se ova sorta dosta razlikuje od istarskih malvazija. Oduševljava duga završnica koja uparena sa maslinovim uljem istakne aromatiku vina, a Vukoje najavljuje i budući projekat, sortnu malvasiju koja macerira 12 dana i odležava dve godine u drvetu!

Što se tiče gastronomije Vanja Puškar smatra da su oba vina, iako različita, podjednako zanimljiva.

- Meni je Tribunia veoma zavodljivo, svestrano i zahvalno vino za gastronomiju – primećuje Toma Ivanović. – Zbog zanimljive aromatike može se piti i ovako, u nekoj  klupskoj priči.

Na kraju napomenimo i to da je maloprodajna cena oba ova izuzetna vina oko 1.500 rsd.  |

Foto: Ivana Čutura