Vinored, drugačije vinsko iksustvo

Na boku prvog sprata nove zgrade 181/b je terasica gde će na proleće biti dva-tri stola. A onda ulazimo u 26 kvadratnih metara još uvek neispunjenih do vrha vinskim bocama. Dočekuje nas simpatična Filipinka i njen suprug Rade Drulović, idejni tvorac vinoteke Vinored, kao i brenda Wine Work koji će ubrzo izbaciti brojne drvene „gedžete“ za vino.

- Ovo vino je iz Longdoka (Languedoc), kupaža sorti grenaš crni, syrah iz barika i karinjana, jedno totalno začinsko vino – objašnjava Rade dok obilazimo vinske police. – Nazivi vina su ispisani u originalu ali i u „prevodu“ jer kod francuskih vina ljudi se plaše, stide što ne umeju da izgovore etiketu koju bi voleli da pogledaju i zato sam pored svake boce stavio kako se čita.

Ovde su vina koja mi lično znače, Rade Drulović

Sedamo za jedini sto u svetlom uglu vinoteke, probamo neka od Radetu zanimljivih vina. I dok on lagano otkriva svoju vinsku filozofiju nailaze vinari, vinski distributeri, ali i Kragujevčanin Marko Janković iz Farme na kraju sela, čiji su sirevi i suva ovčija mesa jedan od razloga što je ova priča tako autentična.

- Upravo je to ono kako sam zamislio Vinored – kaže Rade. – Vina koja držim uglavnom su drugarske varijante, etikete koje mi lično znače, ljudi koje znam i želim da ispoštujem, a biće vina oko 200 etiketa što je otprilike broj koji kupac u poseti može da isprati. Tokom dve godine planiram da ostvarim 70 procenata ispunjenosti plana, da to bude ponuda francuskih vina po nekom mom izboru i još nekih mojih dobrih drugara. Sledeća tura širi Burgundiju sa dve kuće gde je jedna iz Rone, druga iz Longdoka. Idemo potom u Šampanju da vidimo neke male kuće, šampanjce koji bi mogli biti pristupačni i ovde, da možeš da probaš jako korektni šampanjac za tridesetak evra.

Uz većinom francuske i još neke evropske etikete gde se posebno ističe gotovo čitav portfolio Matjaža Lemuta i vinarije Tilia Estate, na policama po jedna ili nekoliko perjanica vinarija Jović, Doja, Erdevik, Sagmeister, Imperator, Manufaktura Spasić… Već se tu u izboru može naslutiti da Rade preferira dobar rajnski rizling, pino noar, šardone. Iz Burgundije je postavio tri različite etikete ali je u vinoteku ušao čovek i rekao: „Otvaram restoran i evo kupujem sve“!

Problem sa vinima iz Burgundije su količine iako vina dolaze iz vinarija njegovih prijatelja, objašnjava vlasnik. Prve godine iz jedne je dobio ukupno 116 boca, a kad ove godine napune berbu 2021, uvešće čak 124. To je sve što može da dobije.

- Pjer Vinsent Žirardin iz vinarije Vincant Girardin je mlad momak, najbolji prijatelj mojih najboljih prijatelja. On je 13. generacija vinara koji je 2017. godine od oca dobio tri hektara najboljih parcela da nastavi da radi i novac da otvori svoju vinoteku. Vode računa da svetiljke u vinariji nemaju zračenje, svaka prostorija posebno meri vlažnost i temperaturu, to je nešto što sam prvi put u životu video.

Radetu je kod izbora ponude prioritet kvalitet vina a ne veličina proizvođača, slava ili marketing, pri čemu kaže da takođe gleda kako u prednji plan da izgura dobre prokupce i tamjanike. Objašnjava da voli i merlo gde ima dobrih proizvođača i samo je nekad problematična cena.

- Svako ima svoju računicu ali je istina da kad srpsko vino košta 3.000 dinara, za te novce možeš kupiti francusko ili italijansko za klasu bolje. No imamo mi dobrih vina koja vredi probati, zato je i otvoren Vinored.

 Još jedna ideja ovog mesta je da ima ponešto pored vina. Kada dođu drugari i drugari od drugara, da se nešto nasecka, proba kako ide uz koje vino. I uvek tu bude neki fair-play, svi učestvuju po malo i svako na kraju ode sa barem dve kupljene boce.

Ponuda sira i suve ovčetine koja se ovde može naći, probati i kupiti, a koju nude Bane i Marko iz firme pod nazivom Farma na kraj sela je zbilja jedinstvena u Srbiji.

Švedske ideje za srpske ovce, Marko Janković

- Ako pojedete 100 grama ovčije kobasice možete da pijete vina koliko hoćete i alkotest neće da pokaže ništa – smeje se Marko Janković koji meso radi u Kragujevcu dok Bane sireve proizvodi na Rtnju.

Ovaj put nije degustirana jagnjeća pršuta, vrhunski ekskluzivitet koji se verovatno ne radi nigde u svetu a prodaje u specijalnim drvenim kutijama gde kilogram staje 18.000 dinara. Unikatan proizvod oko koga se otimaju strane ambasade. Ali smo zato probali daleko pristupačniju kobasicu koja nije masna jer se loj odvaja za kozmetiku. Tu je peglana, ali i fenomenalna kobasica s ukusom pomorandže gde se voće zaledi i izrenda sve sa korom u meso. Ovčiji vrat, ribić, rolovani pikantni pauflek po imanu Kraljičin poljubac, veoma tanak ovčiji biftek, raritetna pečenica za koju je Marko ideju dobio dok je živeo u Švedskoj

- Ideja je bila da se stvori nešto što kod nas ne postoji, da to ne bude klasična hrana od koje se ljudi prejedaju već upravo par uz neko dobro vino. Meso stoji 28 dana u presolcu od vranca, merloa i začinima te je neverovatno meko i ukusno, ima boju vina i zbilja je nešto čega nema kod nas.

Ovčiji sirevi su od stada koja pasu po Rtnju. Proizvode se u Boljevcu, tačnije visoko na planini gde odležavaju najmanje pola godine, jedna posebna priča. Onaj u maslinovom ulju sa Rtanjskim čajem ima jak šmek bilja, masnoću i slanu slast. Dimljeni je izrazito tvrd slan sir koji besprekorno podržava i bela i crvena vina, dok je u kesicama originalni parmezan nazvan Šumadijano.

- Meso ovce je veoma tanano i lako te se na kraju dobije suvog mesa svega jedna petina težine. Začini su prirodne trave koje često menjamo pa nekad ide kombinacija čilija i bibera, kad je sezona bere se sremuš, bosiljak, kupinov list, a lep je i origano. U početku je bilo samo ovčarstvo, Bane i ja smo imali svako svoju farmu, prodavali jagnjad. Pred koronu, kad je celo jagnje bilo nepunih 50 evra odlučili smo da napravimo udruženje uzgajivača ovaca gde su me izabrali za predsednika. I krenuli smo Bane i ja u priču, on sireve na Rtnju, ja meso kraj Kragujevca u selu Donja Sabanta na dedinom imanju.

Tu, u stogodišnjoj kući od blata i slame Marko je otvorio posebnu degustacionu salu za pet-šest drugara koji će da sednu u kola i dođu nakon što se najave. A čekaće ih razni ovčiji specijaliteti kao što su sarma u maramici, zemljani lonac, predjelo uz domaće vino i rakiju na stolu. I muzika, naravno.

- Eto – vraća se u priču Rade dok sluša ovo i još jednom potvrđuje osnovnu ideju Vinoreda. – Ovde neće biti kafana, neće se naplaćivati čep i ko zna šta još, već može da se dođe i kupi vino. A onda dobiješ čaše i probaš ga na licu mesta što je afterwork varijanta. Na proleće iznosimo dva-tri stola na terasu pa uz vino, ako si gladan, evo ti daska i naseckaj šta ti se svidi od mesa i sira. Ali to moraju biti ljudi koje poznajem, makar samo kao mušterije koje povremeno svraćaju. Ideja je tu, a videćemo da li će se primiti.  |

Foto. S. Vidović