Kišove zavodljive misterije

  • Objavljeno u Vesti
  • Bookmark and Share

vinarija-kis-0079. besplatna degustacija „Vina za vrelo leto“: Vinarija Kiš

U vreloj beogradskoj avgustovskoj noći, dok smo svi zajedno već očajnički priželjkivali da nas osveži koja kap kiše, stiglo nam je vinsko osveženje sa etiketom – Kiš!

Naravno, reč je o poznatoj karlovačkoj vinariji koja se u okviru akcije „Vina za vrelo leto“ predstavila na 9. degustaciji u Srpskoj kući vina.

 

 

I bez kiše, Kišova vina su se pokazala kao dovoljno osveženje za sve ljubitelje koji su i ovaj put ispunili popularnu novobeogradsku vinoteku.

vinarija-kis-004Domaćin večeri bio je najistaknutiji prestavnik vinarije Kiš, koga u svetu vina svi znaju kao Peđa Kiš. Peđa je u stvari Crnković, a pošto on uvek predstavlja vinariju interesovalo nas je, ko je tu u stvari gazda?

- Svojataju da je moja, a ja bi’ je prodao, al’ ne mogu. A neko bi je sigurno uzeo – smeje se.

– U suštini, porodica Kiš se već nekoliko generacija bavi proizvodnjom vina. Moj deda Slavko imao je samo moju mamu. Rođen je 1931. godine i danas je trebalo da dođe na ovu degustaciju ali je morao kod doktora. U našem slučaju, spojilo se znanje i prodornost. Pokojni otac je sa Korduna i doneo je tu prodornost, a ovi sa Fruške gore umeju da naprave dobra vina. Pravi blend, smućkala nas sudbina.

A vina su im doista dobra. I sve se više cene. Pre dve godine za Ameriku je otišao beli i crveni bermet, sada sledi izvoz u Veliku Britaniju, gde uz ovo aromatično vino ide i rajnski rizling Misterija, zvanično najbolje srpsko vino iz berbe 2009. po oceni državne komisije.

vinarija-kis-003No, vratimo se na degustaciju.

Krenulo se punom parom od – premijere. Nulta berba Chardonnay 2011 ulivena je u čaše upravo u trenutku kad je zvanično prva berba (2012) unesena u rashladnu komoru.

- Istraživali smo tržište i zaključili da moramo imati i šardone, vino bez povišenih kiselina koje ne zahteva obrok. Pravo vino za kafić. Nulta berba je ona gde vinograd oslobađate „normalnog“ roda, dajete mu da ponese koliko god može, a imali smo ispod kile po čokotu. To je znači esencija šardonea koji ima i aroma i nešto više alkohola. Danas je krenula berba, grožđe je u hladnjači i kad se vratimo sa ove promocije očekuje nas nešto posla – objašnjava uz Peđa.

Po boji, ne bi se reklo da je vino iz tako mladog vinograda. Na nosu donosi dosta slatkih aroma i može se naslutiti povišen nivo alkohola, za razliku od kiselina kojih ima 5,5 gr. što je takođe po diktatu tržišta. Evropa ipak više ne voli kiselo! Pa, iako je nekako po receptu i ne donosi velika iznenađenja, ovom vinu, koje je očito za „razmišljanje“, treba dati vremena. Kad se pošteno zagreje u čaši, razvija se dodatna slast. Bilo nam je prosto krivo što smo ga kušali pre rajnskog rizlinga. Ali je „repete“ doneo potpuno novo iskustvo.

vinarija-kis-005Kada se sve sabere, nismo sasvim sigurni koje vino je trebalo da bude zvezda ove degustacije, s obzirom na to da Italijanski rizling, kojim se vinarija izuzetno ponosi, večeras nije predstavljen.

Da li bermet, za koga poznavaoci tvrde da je najbolji u Srbiji, ili Misterija koja tu titulu zvanično nosi?

U svakom slučaju, ovaj rajnski rizling nazvan Misterija ima zanimljivu predistoriju. Prva berba je bila ’97. godine, a odabir ove sorte za ovaj teroar bio je više nego ispravan, što je potvrdila klonska selekcija u Institutu u Sremskim Karlovcima.

vinarija-kis-006- Ovo koje pijemo je iz 2009. godine. Ušlo je u geografsku zaštitu porekla i državna komisija ga je proglasila vrhunskim, a od iste komisije dobilo je najvišu ocenu od svih domaćih vina proizvedenih te berbe. Jednostavno, region je izuzetan. Dedi se desilo da je jedan naš čovek koji je išao u Nemačku poneo to vino sa sobom. I kad ga je Nemac tamo na Rajni probao, nije mogao da poveruje da ono tako može da uspe i u Srbiji. Takođe, kad je naša država od Austrije dobila deset etiketa, da deset najboljih srpskih vina uđe u njihov katalog, srpski somelijeri su uvrstili Misteriju kao jednu od najboljih.

Uz to, Peđa napominje da je ovo „najiskrenije vino vinarije“. Zato ne čudi da se berba 2010. neće naći na tržištu jer je bila slabija od renomea koji se održava! Eto možda nešto o čemu bi pojedini domaći vinari mogli da razmisle ako žele da sačuvaju ugled pojedinih svojih vina.

Inače, rizling koji probamo je „autorski“ fin i elegantan u mirisu. Kiseline su nežne, dok tečnost blago rezni na jeziku otpuštajući naznake alkohola da se vinu ka nosu. Nema tu previše filozofije – ovo je pravi rajnski rizling, po „difoltu“!

vinarija-kis-002Potom sledi nešto drugačija „misterija“. Portugizer 2011 unosi pravu pometnju. Iako očekujemo lagano, osvežavajuće, voćkasto vino, tečnost u čaši je malo zamućena. Voćna, sa prizvukom nešto zgnječenih malina, ali uz visoke ukusne osvežavajuće kiseline i slast sveže višnje marele. Jami! Kao da grizete voćku. I taman počinjemo da zamišljamo kako bi sve to sad super išlo uz sladoled ili pršut, kad neko reče: „Pa ovo je povuklo po čepu!“

I rasprši nam snove koji jesu bili malo otkačeni ali ipak ukusni. Sve u svemu, portugizer se nije pokazao. Jedva smo našli jednu ili dve boce da doživimo očekivani ugođaj koji donosi lagano, odmereno i relativno ozbiljno vino sa jedva primetnim trunkama bibera u završnici.

Zato smo saznali dosta o ovoj sorti, izgleda jedinoj za koju nam u svetu priznaju da je autohtona. Od vajkada se zna da je Fruška gora dobra za rizlinge, ali i portugizer koji ranije dozreva te ima priliku da nakupi i šećera i aroma na vreme.

- Portugizer je izuzetno zahtevna sorta u vinogradu jer je veoma krt, pa nam je ponekad bilo žao i što smo ga sadili. Ali, istrajali smo. Kad je pre mnogo decenija, pa i vekova, portugizer bio centar vinskog sveta Fruške gore, tad su ga vinari posebno voleli, jer se rano bere i prvi dospeva kao vino, pa samim tim od njega se uzimaju i prve pare. A birtijaši koji bi ga služili preko zime, na proleće su menjali čašave i stolnjake crvene od portugizera. To menjanje čaršava bilo je znak da portugizera više nema. Služio se mlad, popio bi se mlad, ali bi se o njemu cele godine pričalo. Neke vinarije danas proizvode portugizer iz barika, što i nas sad čeka, – objašnjava Peđa dok ljudi iz Srpske kuće vina lagano ulivaju poslednje vino na degustaciji – Crveni bermet.

Specijalno aromatizovano dezertno vino koje se proizvodi po starom porodičnom receptu, a koriste se čak 24 lekovite trave. Proizvodi se tako što skupljene trave maceriraju 21 dan, kako bi se iz njih izvuklo sve šta vredi. Tada se dodaju u vino, koje se pojačava na 17% alkohola da bi moglo da istrpi sve ono što se kasnije dešava sa njim. Ovo je pravo vino za uživanje. Čak i ako ne volite slatka vina, sve arome crnih i crvenih voćki i bobica i sva slast koji su sublimirani u ovoj tečnosti, ne mogu a da se ne pohvale. I u pravu je Peđa, bermet je „prevarantsko“ vino. Jak, a prva čaša traži drugu, ona treću... Kažu da je posle treće čaše Marija Terezija pristajala na sve. Inače, pošto se bermet vekovima proizvodio u Karlovcima i okolnim manastirima, blizina Dunava dovela je do toga da se mogao transportovati i izvoziti, pa je tu ležao razlog što su Srbi, tojest Karlovčani, imali najveći stepen autonomije. Jednostavno, mitropoliti su nosili već tad čuveni bermet kad su išli da nešto „mole“ caricu Mariju Tareziju. Danas, vino je kao autohtono zaštićeno u državi, samo dvadesetak proizvođača sa Fruške gore mogu da ga proizvode. I Hrvati bi želeli da se domognu ovog brenda, pa je vinarija Kiš bermet zaštitila i u Lisabonu za ceo svet. Ali, Evropa će najverovatnije ovaj brend bratski podeliti među komšijama, da se „niki ne ljuti“. Bar tako Peđa tvrdi. Uz opasku da je bermet dugo bio tajno srpsko oružje koje se nakada davno zvalo „diškrecija“, a danas mito.

I tako, uz priče, predanja o tome kako je nekad bilo i šta nas sutra čeka, a sve u nadi da će kiša ipak pasti posle Kiša, kad već nije pre, okončana je i ova pretposlednja degustacija u našoj akciji „Vina za vrelo leto“.

Završni sjaj čitavoj ovoj manifestaciji koja nam je osvežila leto 2012 i po kojoj će mnogi pamtiti ove vrele mesece, daće narednog četvrtka, 30. avgusta, vina iz Podruma Radovanović. 

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama