Najčešće vinske zablude

Probna zabluda: tzv. stručnjak

Ova zabluda izraz je arogancije onoga koji misli da mnogo toga zna o vinu. Recimo, na pitanje prilikom degustiranja šta misli o određenoj etiketi, „stručnjak” će se rado poštapati duhovitostima koje ne otkrivaju ništa od njegovog (ne)postojećeg vinskog umeća, poput: „Meni ima ukus na vino!”

Ako naletite na ovakvog „stručnjaka“ tokom degustacije, budite rezervisani prema svemu što ima da kaže posle uvodnih duhovitosti!

Prva zabluda: pampur

Somelijer pruža tek izvađeni čep iz flaše. Osoba za stolom, zadužena za naručivanje vina uzima ga i miriše. Stop! OK, na pampuru može da se oseti neka od neprijatnih aroma koje ukazuju da je vino neispravno, pogotovo ako je suv ili oštećen, ali to ćete mnogo bolje uočiti ako pomirišete i probate vino iz čaše.

Inače, postupak proveravanja pampura prilikom otvaranja boce raširio se pre mnogo decenija kad je uzela maha praksa da se u buteljke sa skupim etiketama uliva daleko jeftinije vino, nešto što se i danas često događa u Kini, ali i ne samo tamo. Naime, u to vreme falsifikatori su uglavnom štedeli na skupim pampurima, smatrajući da je dovoljno da nabave samo originalnu etiketu nekog vina koje su želeli da „prepakuju“.

Druga zabluda: besomučno vrtenje vina u čaši

Snažno mućkanje, protresanje vina da se vrti po zidovima čaše, gotovo da je postalo sinonim dobrog poznavanja vina. Danas više nema stručnjaka koji drži do sebe, a i onih koji bi da se smatraju stručnjacima, a da nije naučio da vrti vino u čaši. To izgleda svakome najlakše ide!

Elem, to vrćkanje vina zaista ima uticaja na oslobađanje aroma, pogotovo kod mladih vina manje ekstraktivnog karaktera pošto se vrši ubrzana aerizacija, dok se tečnost istovremeno i zagreva te brže isparava. Vinski nos jeste bitan deo iskustva uživanja u vinu, ali za sve ono što u najavama čitate, one divne opise šumskog voća, džema od šljiva, duvana, kože, zemlje, asfalta pa i pepela, zaslužno je vaše nepce. A ono od vrtenja vina u čaši nema ni mrvicu koristi. Uostalom, ionako je veoma malo onih čije će nepce zaista osetiti sve nabrojane vinske epitete!

Treća zabluda: prvi utisak

Postoji mišljenje da nakon transporta, pri kome se tečnost mućka u flaši, vino mora da odmori, odstoji ili odleži pre otvaranja i upotrebe. Ovaj fenomen koji se naziva i „putni šok” nekako se poklapa sa tvrdnjom da nedavno flaširana vina takođe zahtevaju „letovanje ili zimovanje". Odmor u svakom slučaju. I zaista, ovo nije zabluda. Ukoliko ste posećivali vinarije, ili nakon tih poseta po povratku vadili vino iz gepeka i momentalno ga ulivali u čaše, primetili ste da ono što ste probali u podrumu gotovo nimalo ne liči na ono što ste pazarili. Bes na vinara je neopravdan. Nije vam ništa podvalio. Jednostavno, „putni” ili „punilački” šok pošteno protrese vince, ono se odbrambenim refleksom nekako zgrči, utegne, postane odjednom dosadno, mutavo, nepitko. Nezanimljivo. I zato ga pustite da odahne, najbolje par dana, da se sabere. Ali, zato jedna velika zabluda postoji.

Koliko vam se puta desilo da uz najveći oprez i koncentraciju probate neko vino i donesete valjan, opravdan, objektivan sud o njemu kao o slabom, lošem, neizbalansiranom vinu sa neprijatnim kiselinama. Ili neinteresantnom. A onda razmislite: Da li je čaša bila odgovarajuća? Da nije temperatura bila viša ili niža? Da li ste bili raspoloženi za vino ili ste pre toga mrsili masnu prasetinu i sanjali o ledenoj čaši piva? Da vas nije neko zamajavao? Da nije vino upravo doneseno iz nekog gepeka ili pre nekoliko sati flaširano?

Razmislite o tome. I dajte mu drugu šansu. Neki put će vas vino u drugom krugu prijatno iznenaditi. Pa i pošteno posramiti.

Evo, dali smo vam nekoliko primera vinskih zabluda kojih ima na stotine. Ukoliko imate neku specifičnu, slobodno dopunite tekst...