Održivost vinskog turizma

Foto: Unplash Foto: Unplash

U velikom istraživanju o vinskom turizmu koje su krajem 2021. godine sproveli portal winetourism.com i nemački Univerzitet Gazenhajm najveće iznenađenje je bilo isticanje značaja održivosti i to ne prevashodno proizvodnje, već same turističke ponude.

U istraživanju je učestvovalo 1579 vinarija iz 40 zemalja, uključujući i Srbiju. Ispitanici su dolazili iz vinarija svih veličina (59% sa manje od 20 ha vinograda, 18% sa preko 60 ha). Od njih čak 79% se trenutno bavi vinskim turizmom.

Organska proizvodnja najzastupljenija u najvećim vinarijama

Od ispitanih vinarija 36% ima organski sertifikat, 28% sertifikat održivog vinogradarstva, a 31% je bez sertifikacije. Ostali zastupljeni sertifikati uključuju biodinamiku, fer trgovinu, prijatelji pčela, fer i zeleno, velika vrednost za okruženje i vegan.

sertifikacija po velicini

Interesantan je podatak da najveći broj organski sertifikovanih vinarija u istraživanju poseduje velike zasade od 21 h do preko 61 ha, dok među vinarijama sa malim vinogradima, za koje se obično misli da su najpogodnije za organsku proizvodnju, njih čak 42% nema nikakvu sertifikaciju.

Na pitanje o važnosti sveukupnog održivog poslovanja (proizvodnja, promet, turizam) 59% ispitanih je odgovorilo da je to izuzetno važno za njih, a dodatnih 34% da je važno.

maksym kaharlytskyi 3uJt73tr4hI unsplash
Foto: Unplash

Vinski turizam je u potpunosti zasnovan na principima održivosti u 35% vinarija, dok 63% smatra da delimično zadovoljavaju te principe. Čak 61% ispitanika smatra da je uticaj održivog vinskog turizma značajan ili veoma značajan za održivost njihovog sveukupnog poslovanja.

Prirodna sredina važnija od ekonomije i društva

Kod pitanja koji je od tri stuba održivosti najznačajniji, 40% se opredelilo za očuvanje održive prirodne sredine, 31% za ekonomsku održivost poslovanja, a 29% za očuvanje održivih društvenih odnosa. Interesantno je da su se ovi procenti držali bez obzira na veličinu vinarije.

važnost tri suba

Najčešći oblici vinskog turizma su degustacije sa 82% i vođene ture u vinogradu i vinariji sa 72%. Najmanje zastupljeni su pružanje usluga smeštaja sa 24%. Iako su virtuelne ture i degustacije na dnu aktivnosti sa 22%, ovaj oblik usluga je zabeležio značajan rast od početka pandemije i nastavlja da raste.

Koje mere su najefikasnije za vinarije

Na pitanje koje od svih mera održivog razvoja su najefikasnije za primenu u vinarijama, u stubu životna sredina prevagu su odneli podrška biološkoj raznovrsnosti (46%), korišćenje regionalnih proizvoda (42%), pažljivo trošenje energije (40%) i organska proizvodnja (38%). U stubu ekonomske održivosti poslovanja najviše je glasalo za izradu dugoročne strategije preduzeća (54%), ostvarivanje samostalne profitabilnosti vinskog turizma (52%), korišćenje novih tehnologija (50%) i uvođenje ekoloških kriterijuma u lanac snabdevanja (46%). Kod društvenog stuba najvažnijim se smatra otvoren i pošten odnos sa zaposlenima (46%), udruživanje sa lokalnim firmama (40%), poštovanje zakona o radu i ljudskih prava (38%) i praćenje zadovoljstva posetilaca (34%).

mere

Učiniti svet boljim

Vodeći istraživač ovog istraživanja prof. dr Gergely Szolnoki sa Gazenhajm univerziteta prilikom prezentacije rezultata je rekao da je među razloge koji navode vinarije da se bave održivim vinskim turizmom kao odgovor uvrstio „da učinim svet boljim“ više iz štosa i da je ceo tim bio zaprepašćen da je taj razlog bio drugi po učestalosti sa 55%, odmah iza „da izgradim poverenje i reputaciju“ sa 57%.

Ostali važni razlozi zbog kojih vinari žele da se bave održivim poslovanjem su takođe bili usmereni na stvaranje vrednosti za drugog: „da povećam zadovoljstvo posetioca“ (55%), „da iskažem korporativnu društvenu odgovornost“ (41%), „da budem javno prepoznat po dobrom“ (28%) i „da povećam zadovoljstvo i angažovanje zaposlenih“ (28%).

Najmanje važni su bili poslovni rezultati - pobediti konkurenciju (25%), optimizacija poslovanja (22%) i smanjivanje troškova (19%).

Čini mi se da bi i ogromna većina u Srbiji gledala sa nevericom u ovakav rezultat. Meni je, međutim, družeći se s organskim proizvođačima iz Srbije poslednjih desetak godina on sasvim prirodan.

razlozi

Zaključak

Iako istraživanje sadrži još mnogo pitanja i odgovora, preneću još samo glavne zaključke autora:

  • Održivost igra kritičnu ulogu u vinarijama
  • Vinari vide mogućnost poboljšanja ukupne održivosti svojim turističkim aktivnostima.
  • Vinari vide održivosti proizvodnje i održivosti vinskog turizma kao dve odvojene celine.
  • Za vinarije je aspekt zaštite prirodne sredine nešto važniji od ekonomskog i društvenog aspekta.
  • Najefikasnije mere za postizanje održivosti vinskog turizma su podrška biološkoj raznovrsnosti, razvoj dugoročne strategije poslovanja i otvoren i pošten odnos sa zaposlenima.
  • Mere koje najviše vinara planira da primeni u narednom periodu su pažljivo korišćenje energije, razvoj dugoročne strategije poslovanja i udruživanje sa regionalnim firmama.
  • Glavni razlozi vinara za uvođenje održivosti u vinski turizam su zadovoljstvo klijenata i lični idealizam (da učine svet boljim).
  • Glavne prepreke za bavljenje održivim vinskim turizmom su nedostatak finansija, radna snaga, infrastruktura i informacije.
  • U komunikaciji sa klijentima često se ističe održiva praksa vinarije.
  • Trenutno 62% vinarija smatra da je održivost značajna za privlačenje turista, a 87% smatra da će to postati još mnogo važnije u narednih 5 godina.  |
Izvor: Szolnoki, G., Ridoff, N., Nilsson, C., Tafel, M. and Stelter, A.-C. (2022), Sustainable Wine Tourism – A Global Survey. Geisenheim University and WineTourism.com. Online available: https://www.winetourism.com/sustainable-wine-tourism/
nazad na vrh