Biserno ostrvo: Grof Rohonci i njegovo „Kraljevsko vino“

Pavle Hadžimihajlo je bio bogati grčko-cincarski trgovac koji je, doselivši se se iz Makedonije 1782. godine, kupio spahiluk Turski Bečej (danas Novi Bečej). Kvalitetnu, dobro obradivu zemlju, šume, ritove, oranice i lovna područja ukupne površine oko 6.000 hektara, platio je tadašnjih 120.828,44 forinti. Poveljom kralja Franje II, izdatom 1799. godine, članovi porodice Pavla Hadžimihajla dobili su naslednu titulu i pravo da svom prezimenu dodaju i ono plemićko - Šišanji.

Grof Gedeon Gida Rohonci

Na svom putu kroz Panonsku niziju reka Tisa vrluda, pravi okuke, ugrožava naseljena mesta i njive i zadaje svima velike nevolje. Tada ljudi prokopaju kanal i „odseku" okuku. Deo nekadašnjeg velikog Čuruškog meandra kod Novog Bečeja prokopan je 1858. godine čime je kasnije nastala veoma plodna površ u vidu peskovite terase. Zbog okruženja starim tokom reke Tise, sastava tla, mikroklime i velike vodene površine, ova celina čini prirodni fenomen i jedinstveni ambijent.

Gedeon, koji je od oca Lipota nasledio prilično kultivisano imanje, doveo je iskusne povrtare i posvetio se voćarstvu i vinogradarstvu. Istovremeno je odlučio da baš na tom posebnom delu svog imanja izgradi letnjikovac-kaštel iako je već posedovao kuću u centru Turskog Bečeja. 

Tokom godina, Gedeon je slavu stekao uzgajajući posebnu vrstu dinje koja je u celoj Evropi uspevala samo na njegovom imanju. Na taj deo plantaže površine oko 25 hektara stizali su zraci sunca koji su se prelamali sa površine Tise, a žute dinje poprimale su oblik bisera, čineći nestvarnu sliku. Gida je dinju nazvao Tiski biser, a čitavo njegovo imanje u narodu je postalo poznato kao Biserno ostrvo.

Dvorac Rohonci na Bisernom ostrvu, 1910. godine

Najveći deo imanja, približno 100 hektara, prekrivali su vinogradi, od toga deo pod sortom muskat krokan ili muskat narandžastog cveta (Muscat fleur d' oranger) koju je grof Rohonci krajem 19. veka doneo iz severne Afrike. Sorta je jedinstvena po mnogo čemu pa ne čudi što su predanja vezana za nju i danas prekrivena velom misterije.

Sa jedne strane, bila je nadaleko poznata po harmoničnom ukusu, izraženoj muskatnoj aromi i zlatnožutoj boji, a sa druge bila je podložna raznim bolestima, osetljiva na pepelnicu, plamenjaču, sivu plesan i niske temperature. Grozd se teško održavao, naročito u vreme branja. Zrno je imalo tanku opnu i prenošenje roda zahtevalo je posebnu pažnju. Sve je u toj priči bio veliki izazov: obrati ga, preraditi i na kraju dobiti vrhunsko vino.

Uz to uspevala je samo na Bisernom ostrvu. Ta plodna, posebna zemlja, klima, geografski položaj (danas bi to nazvali terroir) iznedrila je ovu sortu i uspela da je očuva, čak i za vreme filoksere.

Pritom, dobijena količina vina koja je izlazila iz podruma bila je mala, što je uslovilo da cena bude visoka, pa je i klijentela bila odabrana. Privilegiju da piju ovo vino imali su plemići, diplomate, poznati političari i državnici, veoma bogati ljudi i brojne poznate ličnosti. Sa razlogom su krokan nazivali „kraljevsko vino“.

Poleđina reklamne razglednice Gide Rohoncija (oko 1900. g.)

“Imam gotove proizvode, imam kvalitet, ostaje mi samo da ih lepo upakujem, obeležim svojim znakom i predstavim ih široj publici“, verovatno je u sebi mislio grof Rohonci, svestan da je to jedini ispravan put da njegova roba nađe pravog kupca. Dinje su dobile zaštitni žig a stono grožđe je prodavano u korpama od pruća, svaka sa etiketom Gide Rohoncija. Ostalo je zabeleženo da je upravo za tako kompletan proizvod, na pariskoj izložbi 1890. dobio Grand Prix za pakovanje.

Kako je Gida mislio na sve, na evropska tržišta počele su da pristižu teglice sa raznim džemovima od voća sa bisernih plantaža, kojima je pečat davala njegova supruga Izabela. On sam, nastupao je na brojnim izložbama, a na onoj u Budimpešti 1904. njegov štand, na kom je u minijaturi improvizovao proizvodnju vina od berbe do flaširanja, bio je najoriginalniji i najposećeniji.

Na svim tim izložbama, kao i svim mestima gde je plasirao proizvode, Rohonci je delio sopstvene reklamne razglednice, tj. dopisne karte. Na prednjoj strani bila je prigodna fotografija, a na poleđini spisak proizvoda sa cenama i podacima za kontakt.

Sve što je u životu radio, Gedeon Gida Rohonci je radio sa puno strasti i ljubavi, pa je tako postigao da bude i prvorazredni plejboj, kockar, poslanik novobečejskog kraja u austrougarskom parlamentu, ljubitelj konja i umetničkog klizanja. Ovaj svet napustio je 1929. godine.

Posle Drugog svetskog rata imanje grofa Rohoncija je nacionalizovano i dodeljeno Poljoprivrednom dobru Sokolac iz Novog Bečeja. Muskat krokan je nastavio da se proizvodi, a pravi poznavaoci vina koji su imali priliku da ga probaju, tvrde da je bio vrhunskog kvaliteta. Njima su se pridruživali brojni državnici i svetski poznate ličnosti koje su u njemu uživale prilikom poseta tadašnjoj Jugoslaviji.

Etiketa Muskat krokana DP „Sokolac“

Dolaskom doba tranzicije, došlo se do toga da i danas, posle više od tri decenije, nije jasno ko sve, pored porodice grofa Rohoncija kao pravnog naslednika, raspolaže imovinom.

Opet, tokom proteklih godina, sorta muskat krokan je pronašla neki svoj drugi put. Spletom neverovatnih okolnosti uspela je da pozicionira novi dom na istočnim padinama Fruške gore, u Čortanovcima, Slankamenu i Surduku.

Da je muskat krokan nepredvidiv, misteriozan i magičan, i da opija na najšarmantniji i najslađi način, potvrdili su nam u Vinariji Teodos u Surduku, koja danas brižno čuva uspomenu na grofa Rohoncija i njegove bisere prirode.  |