Kakva su se vina pila nekada u srpskim kafanama

Kafane i gostionice u Beogradu su bile izuzetno važne za razvoj vinarstva u Srbiji u drugoj polovini 19. i na početku 20. veka. U drugoj polovini 19. veka je na teritoriji Beograda poslovalo više od 300 kafana, mehana i gostionica. Kafane su bile mesta društvenog života u gradu (kao što je to uostalom i danas slučaj). Stoga ne čudi da su se vina, pored potrošnje u domovima, u tim gostionicama i kafanama najviše i konzumirala.

Opširnije...

Velika zlata malih srpskih vinarija

Ova godina donela je veliki broj nedovoljno u javnosti poznatih vinarija iz Srbije koje su osvojile izuzetno značajne nagrade na međunarodnoj sceni, prvenstveno na Balkans International Wine Competition (BIWC)  koji je ove godine održan u Skoplju.

Opširnije...

Jabukovača za mačvanske strine, sremsko vino za šabačke gazde

Zabeležio je Vuk Stefanović Karadžić sledeće narodne stihove: „Opila se i nadrla strina, da od čega, ne bi ni žalio, već od poke (pola oke) vode jabukovače“. Iako se ne pominje odakle je ta vesela strina, možemo s velikom sigurnošću pretpostaviti da je negde iz mačvanskog kraja ili zapadne Srbije. Nije se napila ni od vina, ni od rakije, a ni od piva koje je tokom 19. veka postajalo sve popularnije u Srbiji, već od jabukovače!

Opširnije...

Merlo ljubi srpsku zemlju

Popularnost crvenih sorti u Srbiji dolazi i prolazi, ali merlo je, sočan i voćan, nekako uvek bio tu. Bilo da aromama i taninima urazumi prpošni kaberne, ili da mu kaberne uključi strukturni pogon u turbo brzinu. Pritom, sve je više i sortnog merloa u Srbiji poslednjih godina.

Opširnije...

Lična karta srpskih vinograda od 19. veka

Identitet vinske regije se gradi i zahvaljujući sortimentu vinove loze u njoj. Tokom vekova se pokazalo da su pojedine sorte našle svoju najbolju ekspresiju na određenom području. Zbog toga se takve sorte šire vremenom i postaju dominantne u nekom vinogorju.

Opširnije...
Pretplatite se na RSS feed