Džoana Džo Ahern: Dan sjajnih srpskih vina

Titulu Master of Wine nosi od 2008. godine, a trenutno je njen angažman vezan najviše za Provansu, odnosno Mirabeau vinariju u kojoj na funkciji enologa-konsulatanta učestvuje u kreiranju jednog od najbolje ocenjivanih rozea na svetu Mirabeau Rosé 2013!

Naravno, Džo je redovni sudija na Decanter World Wine Awards i International Wine Challenge u Londonu, a dolazak u Srbiju objasnila je željom da pažljivije proceni potencijal balkanskih vina. 

I zaista, kako su joj se dopala srpska vina?

Ali, pre toga da poželimo srećnu Novu godinu, uspeh u poslu i da nam ponovo dođe!

- Hvala. Iskoristila bih priliku da i ja čestitam božićne praznike i Novu godinu čitaocima Vino.rs, ljubiteljima vina i vinarima u Srbiji i regionu. Bila je za mene ovo izuzetno zanimljiva godina. Posebno iz ugla što sam imala mogućnost da bolje upoznam vina iz ovog regiona.

Kakav je utisak o srpskim vinima?
- Ukupno smo na Velikom testu Vino.rs probali oko 150 vina i utisci su različiti. Prvog dana degustirali smo veliki broj osrednjih vina, ali svega nekoliko baš loših. Ekstrakti, nedovoljna zrelost, posebno kod crvenih vina, ili nedostatak svežine kod belih, glavni su nedostaci. Potom je usledio drugi dan kada smo degustirali isključivo vina koja su ušla u srebro i zlato i svega nekoliko njih smo morali da spustimo u kategoriju bronzanih medalja. Takođe, neka srebra smo digli u zlata, a neka zlata vratimo u srebra. Ali, u celini, kvalitet srebrnih i zlatnih etiketa bio je zaista visok po internacionalnim standardima, iako primedba o postojanju previše ekstrakta ili drveta i tu stoji. U principu, stil nekih od vina bio je prepoznatljivo lokalni, ali je tu bilo i dosta etiketa čistog internacionalnog stila. Baš kao da su došla iz Kalifornije ili Australije, pri čemu je politura, elegancija nekih vina uistinu bila impresivna. Takođe, prisutna su bila neka starija vina koja nisam ranije imala priliku da probam. Veoma interesantna, iako tehnološki nisu tako dobro urađena kao nova vina, ali su to ipak vina koja bih rado pila.

A negativne impresije?
- Ponavljam, neka od vina i dalje imaju previše drveta, hrasta. Taj hrast je prejak i često je alkohol jak, pa su i previše snažni ekstrakti problem. Ali, taj se problem javlja svuda u svetu. Tog drugog dana nam je bilo pravo zadovoljstvo da vina degustiramo, jer su zaista bila dobrog kvaliteta.

Da li vam je neko vino posebno privuklo pažnju?
- Volela bih da odgovorim, ali nažalost nisam videla listu vina sa šiframa, tako da u suštini ne znam koja su to vina kojima sam dala najveću ocenu.

Možete li da napravite poređenje između srpskih i hrvatskih vina, s obzirom na to da ste u poslednje dve godine nekoliko puta boravili u Hrvatskoj?
- Nisam sigurna da srpska ili hrvatska vina postoje. Postoji možda više sličnosti između vina proizvedenih u regionu Plešivica u blizini Zagreba i onih rađenih u hladnijim delovima Srbije, nego u poređenju sa dalmatinskim vinima. Više volim da razmišljam o vinu u terminima regiona, nego državama u kojima nastaju. Na neki način, takođe ne postoji nešto što se može zvati francusko vino. Sve tri pomenute države imaju elegantna i dobro balansirana vina, kao što i u svim tim zemljama postoje vina sa previše ekstrakta, alkohola i drveta. Ili nedostatka svežine. Možda u Hrvatskoj ima samo manje internacionalnih sorti?

„Vaš šardone se po kvalitetu nalazi u konkurenciji sa svim šardoneima sveta!”

Imate li neko uputstvo za srpske vinare?
-  Budite jasni u tome šta želite da postignete. Naravno, ukoliko mislite da to možete da postignete i da će te to moći da objasnite kupcima i konzumentima vaših vina. Budite realistični pri određivanju cena u poređenju sa onim na inostranom tržištu. Vaš šardone se po kvalitetu nalazi u konkurenciji sa svim šardoneima sveta, ne samo onima sa prostora Balkana. Budite ponosni na svoje autohtone sorte, jer one su zaista sjajan izvor za kupce i konzmente koji traže nešto drugačije, različito, što ne može da se poredi ni sa čim poznatim. Takođe, budite pažljivi sa balansom i ekstrakcijom kod crvenih i belih vina, te karakteristike predstavljaju Sveti gral u vinarstvu. Do tog savršenstva se ne može uvek stići, ali mu se može težiti.

Kakav je po vašem mišljenju bio žiri VTV-a 2014?
- Sve vreme vladao je neki odnos drugarstva i poštovanja između panela. To ne znači da je izostalo oštro suprotstavljanja stavova, ali bila je to ipak sjajna ekipa za ocenjivanje.

A organizacija?
- Momci koji su iznosili vina i Miloš (Šeša) koji ih je organizovao uradili su odličan posao. Možda su čak bili malčice prebrzi u iznošenju narednog seta uzoraka, pa bi se bela vina moguće je i pregrejala koji stepen dok su čekala na svoj red. Ali, meni je to draže nego da su previše ohlađena.

Na zahtev Kontrolnog odbora, uvedena su neka pravila koja se ne sreću na velikim takmičenjima, kao što je kontrola pobednika poređenjem sa vinom donetim direktno iz prodavnice, ili zahtevom da sudije ne znaju o kojoj sorti ili berbi je reč. Da li vam je to smetalo?
- Sasvim je jasno da su organizatori često ophrvani tonama politike u potrazi za besprekorno fer suđenjem i ocenjivanjem. Donošenje kontrolne pobedničke boce sa police vinoteke je bila sjajna ideja. Ali, zato nedostatak cenovne kategorije ili makar sorte vina čini baš to fer suđenje nama ocenjivačima gotovo nemogućim.

Zbog čega?
- Jednostavno zato što je, recimo, postojala grupa crvenih vina, za koja verujem da su bila od sorte pino noar, ali mi to nismo mogli sa sigurnošću da znamo, pa smo ih ocenjivali kao sva druga crvena vina. Znate, za mene pino noar nikada neće biti dobar ukoliko nema tu finu svilenkastu, satensku teksturu. I nikada ne bih, recimo, neko od tih vina ocenila ocenom boljom od slabe bronze kad bih znala da je pino, a ovako, pošto nisam znala da li je reč o toj sorti, dodeljivala bih i srebro. Što nikako nije dobar pokazatelj proizvođaču ukoliko ga zanima perspektiva na internacionalnoj sceni.

Govorimo o vama poznatim sortama. Šta je sa onim lokalnog karaktera?
- Potpuno je ista stvar sa autohtonim sortama. Upravo njihovo dobro razumevanje i deklarisanje je od najveće važnosti ukoliko želite jednake uslove za sve i fer ocene. Ukoliko ne znate o kojoj sorti je reč, jedno vino, nebbiolo recimo, kako ga možete optužiti za nedostatak cvetnih tonova ili svilenkaste strukture? Kako da prepoznamo i razumemo veoma specifičnu prirodu njegove taninske strukture? Ako već koristite grupu internacionalnih sudija, morate im omogućiti prostor da korektno sude sorte koje im inače nisu poznate!

Kako bi vi rešili taj problem?
- Možda bi uvođenje kategorije „Najbolje vino od autohtone sorte” (crveno i belo) bilo pravo rešenje i omogućilo vam da naglasite potencijalna vinska bogatstva Srbije?

Da li mislite da je neka vrsta antidoping kontrole, poređenjem pobednika ocenjivanja sa vinom sa police prodavnice, zaista neophodna jednom ovakvom takmičenju jer se to ne radi na velikim svetskim ocenjivanjima?
-  Ono što znam je da nam je tog finalnog dana, nakon završetka ocenjivanja bila zaista neophodna pauza kako bi odmorili čulne receptore, mozak, a i nešto pojeli. Ukoliko želite da pobednička vina dvaput testirate, to mora biti učinjeno sa podjednakom pažnjom i uz diskusiju kao što se čini na čitavom prethodnom ocenjivanju. Sa jednom čašom vina donetog na ocenjivanje, drugom u kojoj je kontrolni uzorak i da svi ocenjujemo i glasamo da li je to vino isto.

Da li bi ste došli ponovo na ovo ocenjivanje.
- O, da, veoma rado.

Foto: Ivana Čutura