U istoj nedelji saznali smo da je Evropska Unija dozvolila dalju upotrebu totala (glifosat) i zabranila upotrebu bakra od 2024. godine. Ovo govori o uticaju interesnih grupa na donošenje evropske regulative. Bakarni preparati su jeftini, prave ih na desetine firmi i nemaju svoj lobi, a od ključnog su značaja samo organskim proizvođačima kojih je malo i uglavnom su mali.
Pre nekoliko godina nisam baš puno razmišljala o „vinskom svetu i ženama“. Uključujući se sve više u život vinogradara i vinara shvatila sam da su tu žene, u ovim našim krajevima, tradicionalno prikazane kroz prizmu kućnih poslova: kuvanje, pranje, pospremanje i bavljenje decom.
Početkom devedesetih godina prošlog veka čak 5% svih vina je posle otvaranja moralo da se baci zbog „lošeg” pampura. U pluti se prirodno javlja hemikalija TCA koja potpuno upropasti vino.
Danas pišem o stvarima koje su recimo ključne za uspešno pozicioniranje Fragaria vina kod potrošača.
Eh, stara dobra vremena bez interneta. Mogao si za papirne novine da izjaviš bilo šta, pod uslovom da te pitaju, i živiš u uverenju da si svojim mudrim rečima izazvao divljenje kod svih čitalaca... Zelenog barometra, na primer. Danas će tvoje reči odgovarajući potral trenutno preneti i na društvene mreže, što podrazumeva da bivaš suočen s najvećom zabavom za narod u doba svekolike besparice – komentarima! Pa i uvučen u raspravu. Čitam tako tekst u kome je kolega nahvalio ovogodišnju berbu, pristojno i nenametljivo. E, ali odmah ispod uobičajenih lajkova stiže prvi komentar:
Korišćenje životinja za obavljanje poslova u vinogradu praktikuje se od vajkada. U Italiji su do 20. veka bili popularne bivolice koje su donosile i dodatnu vrednost jer se od njihovog mleka pravi prava mocarela. Povratak organskoj, a posebno biodinamičkoj poljoprivredi, polako vraća ove snažne i pitome životinje u vinograde.
Kako kroz društvene medije pozicionirati vino ili vinariju? Pa, koliki vam je to budžet za marketing, ima li ga uopšte u biznis planu? Manje vinarije, pa i mi u vinariji Fragaria, susrećemo se sa klasičnim poslovnim izazovom: „Moramo potrošiti novac da bi zaradili, da li zaista mora tako? I koliko?“.
Organizatori vinskih manifestacija tradicionalno biraju datume koji malim vinarijama nikako ne odgovaraju – pošto si i sam svoj vinogradar, i sam svoj vinar, i sam svoj promoter. Tri u jedan, pa postigni. Tako su nas godinama uporno zvali na neki veliki vinski događaj u Banja Luci usred berbe, ubeđivali, nudili povoljnije uslove… Od kojih je nama odgovaralo jedino to da pošalju nekog da obere vinograd i napravi nam vino. Nismo se dogovorili.
Degustacija vina više ne može biti jedini put prodaje. Isticanje kvaliteta ili neke druge prednosti vina kako bi našli put do kupca nije jedini način. Svaka vinarija, a posebno mala vinarija treba da ima priču koja će se prilagoditi novom potrošačkom tržištu potaknutom iskustvima koju brendovi pružaju i pričom iza samog brenda. Zato treba da se razmišlja o imidžu, ali i o identitetu vinarije jer su to dva pojma koja se razlikuju.
