Podrumi Vukoje 1982: Vina hercegovačkog karaktera

Carski vinogradi podrignuti su u vreme Austrougarske

Okolina Trebinja od pamtiveka je bila vinogradarsko područje, ali je tradicija uporno zatirana tokom druge polovine 20. veka. Vinarije su propadale, vinogradi zarastali u korov, a vino se pravilo uglavnom po domaćinstvima, onoliko koliko je potrebno za kuću i goste na kućnom pragu.

Pokrenuo prvu privatnu vinariju u BiH: Obren Zoran Vukoje

I taman kada ste pomislili kako vrhunsko hercegovačko vino opstaje uglavnom samo još u sećanjima i pričama, nekolicina vinara iz okoline Trebinja krenula je u ozbiljnu akciju vraćanja vinskog ugleda ovom kraju. Prvi među njima bio je Obren Zoran Vukoje, koji je 1992. godine i registrovao prvu privatnu vinariju u BiH. Istina, porodica je počela da se bavi ograničenom proizvodnjom vina i alkohola desetak godina ranije, ali pravo uzdizanje brenda usledilo je tek posle 2002. godine, kada vinarija i dobija današnje ime i kada glavne poslove u njoj počinje da preuzima Obrenov sin Radovan.

Kvalitet u prvom planu: Radovan Vukoje

Danas je Podrum Vukoje možda i najpoznatiji vinski brend ovog kraja, a uz vina Manastira Tvrdoš i Vinarije Anđelić nosilac je vinskog preporoda u Trebinju. Zahvaljujući pre svega ovim vinarijama u gradu je poslednjih godina osetno više gostiju nego ranije!

Žilavka savršeno opisuje hercegovačke žene: Julija Vukašinović

- Od samog početka ideja gospodina Zorana i kasnije njegovog sina Radovana usmerena je isključivo na kvalitet – započinje priču Julija Vukašinović, brend menadžer vinarije Vukoje, naglašavajući da je čitava porodica svu energiju usmerila ka uspehu vinarije.

Rezultati su očigledni. Podrum Vukoje danas je jedan od najprepoznatljivijih toponima u gradu, koji poput spomenika moderne arhitekture štrči iz urbanističkog nemara Trebinja. Ne možete je promašiti bez obzira s koje strane ulazili u grad. Jednostavno – vidi se odasvuda!

U podrumu, smeštenom osam metara ispod površine, nalazi se prostrana barik sala, besprekorno uredna, s odvojenim delom, iza rešetaka, gde se čuvaju najdragocenija vina iz prethodnih berbi.

Sve ukupno, iz podruma godišnje izađe oko 150.000 flaša vrhunskog hercegovačkog vina rastočenog u čak dvadesetak etiketa, među kojima je i prvo penušavo vino BiH, kupaža šardonea i žilavke rađena tradicionalnom šampanjskom metodom koju su za prvi put flaširali u 1.100 boca. Ako se pokaže kao dobar potez, sledeće novo vino iz Podruma Vukoje biće penušavi pino noar.

Autor većine vina je direktor vinarije Radovan Vukoje, inače enolog po struci. Naravno, osnovu proizvodnje i perjanicu kuće čine dve sorte čije se poreklo vezuje za te krajeve – vranac i žilavka. Vranca, koji se na plantažama oko Trebinja sadi od polovine prošlog veka, proizvede se više od 50.000 flaša, a žilavke oko 40.000.

Spoj tradicije i modernog: restoran Vinska galerija Vukoje

Inače, vina su podeljena u četiri linije:

Autohtona – vranac i žilavka
Primavera – sveži crveni i beli cuvee kog su ponudili tržištu tek prošle godine („Ljudi se žalili da dugo čekaju naša vina, jer sva odležavaju u buradima, pa smo krenuli i sa ovim mladim vinima direktno iz inoksa”)
Tribunia – što je stari rimski naziv za Trebinje i čiju etiketu nose internacionalne sorte (šardone, kaberne, merlo, pino noar i roze od kabernea)
Rezerve i selekcije – Vranac Vukoje Reserve, koji se pravi samo od grožđa iz najboljih godina, i Zlatna Vukoje Selekcija, gotovo fifti-fifti kupaža probranih plodova šardonea i žilavke

- Vranac Reserve je perjanica našeg brenda, spoj tradicionalnog i modernog, vino koje je ponelo najviše nagrada i kog je poznati francuski enolog Fransoa-Havije Gabori (Francois-Xavier Gaboriaud) baš u intervjuu za Vino.rs pohvalio, a da nikada i nije bio u vinariji, niti upoznao ikoga od nas – s ponosom ističe Julija, nabrajajući na desetine nagrada koje su njihova vina osvajala na renomiranim takmičenjima u svetu. – Ukupno smo dobili više od 100 zlatnih medalja na raznim takmičenjima. Najviše za vranac i žilavku, što je i razumljivo. Naša priča, kada govorimo o brendu Vukoje, u suštini i počinje s vrancem. Žilavka dolazi nešto kasnije, a ona prava, tek sa berbom iz 2003. i 2004. godine. Kod nas se kaže da je žilavka temperamentno vino teškog karaktera, što savršeno opisuje Hercegovce, posebno žene! Ali, isto tako mislim da se kroz žilavku vidi i to da su Hercegovci dobri ljudi!