Prokupac: Jedno pošteno vino

Prošle godine Prokupac Ivanović, iz Aleksandrovca, osvojio je u Veroni nezvanični autohtoni tron na specijalizovanoj degustaciji vina sa šireg područja Balkana, a negde u isto vreme prokupac SVB Rosa vinarije Budimir dobio je 91 poen od čuvenog Roberta Parkera. Bila je to najveća ocena koju je Parkerov tim dao nekom srpskom vinu do sada, ali istovremeno još jedan dokaz da sorta poseduje kapacitet za velike domete na svetskoj vinskoj sceni.

Ostaje sada da to i iskoristimo, a to je kod nas po pravilu teži deo posla!

Ali, vratimo se prokupcu i njegovoj istoriji.

Najstarije vinograde prokupca ima vinarija Budimir

Predanje kaže da je u Župi nekada bio kralj koji je vladao čitavom Župom, i ne samo njom. I loza mu je bila kraljevska, pa su je i drugi kraljevi posle njega obožavali. Među njima, kažu, i car Lazar, koji je u svom peharu najviše voleo baš prokupac.

Vekovi su prolazili, a prokupac je opstajao kao glavna zvezda srpskih vinskih podruma. Bio crven ili kao ružica, u Srbiji je dugo važilo: Kada kažeš vino, misliš prokupac!

Vitez od prokupca: Dragoslav Gaga Ivanović

I tako je bilo sve dok u drugoj polovini prošlog veka primat nisu počele da preuzimaju internacionalne sorte. Nedostatak vizije i nebriga države, učinili su da prokupac polako ode u drugu vinsku ligu, a zatim i sasvim blizu zaborava. U Župi, i Srbiji generalno, počeli su da niču zasadi vranca, gamea, kabernea, merloa... S prokupcem, baš kao i sa tradicijom, niko izgleda nije znao šta tačno da radi. Vinograda je bivalo sve manje, a vino je postajalo sve lošije. Čak je izgledalo da će jedina svetla budućnost prokupca biti u vinjaku, koji se masovno proizvodio od ove sorte u Prokuplju, u kompaniji Prokupac AD, najvećem proizvođaču alkoholnih pića na Balkanu.

Ipak, sudbina je drugačije htela. Prokupac AD je opljačkan i uništen u (još jednoj) srpskoj tranziciji, ali se prokupac kao sorta u poslednjih desetak godina počeo da vraća velikim koracima na vinsku scenu.

Uspešan eksperiment: Radovan Đorđević iz vinarije Čokot

Jedan od najzaslužnijih za taj povratak je  Dragoslav Gaga Ivanović, vinar i župski vinski vitez iz Aleksandrovca, čiji je Prokupac Ivanović prvi postavio visoke standarde za ovo vino.

- Od prokupca se može očekivati i mnogo više nego što je postignuto, samo treba raditi. Naravno, uz odnos prema vinogradu i vinu bitna je i berba, ali prava je šteta što se ovom sortom, kao uostalom ni drugim srpskim autohtonim sortama, nisu bavili neki pre nas, u prethodne tri-četiri decenije, već su jednostavno uvodili internacionalne sorte, a naše zapostavljali. Ta iskustvena „crna rupa” razlog je što mi u suštini i dalje malo znamo o prokupcu, kao da je juče nastao. Sve moramo da otkrivamo kroz eksperiment – kaže Ivanović, čiji je Prokupac oduševio i Džejmija Guida i Džo Ahern, ali i mnoge druge svetske eksperte koji su imali prilike da ga probaju, među kojima i Filipa Kambiea, jedan od najpoznatijih svetskih enologa i gastronoma.

Na sreću, Ivanović danas nije usamljen u „eksperimentima” s prokupcem. Upravo jedan od najboljih prokupaca na tržištu (i jedan od prvih stopostotnih u boci) je Experiment, vinarije Čokot iz Staraca, čiji vlasnik Radovan Đorđević objašnjava kakav je prokupac zaista:
- Onaj ko dobro poznaje sortiment, odmah po strukturi i veličini bobica vidi da se od prokupca ne može dobiti posebno ekstraktivno snažno i taninsko vino, već da je reč o nežnijem vinu sa 12 do 13 % alkohola, što najviše zavisi od tehničkih mera odrađenih u vinogradu. To znači da prokupac nije pretenciozno vino i ne može se porediti sa kaberneom u taninskoj snazi i strukturi, ali uz dobre agrotehničke mere, nizak prinos i pažljivu fermentaciju i maceraciju mogu se postići dobri rezultati. Uostalom, ne treba preterivati u zahtevima. Prokupac treba da bude ono što jeste i da ga kao takvog prosto pretočimo u vino, umesto da ga „bildujemo“ i od njega pravimo kaberne. On to nije i ne treba da bude. Prokupac mora da bude i ostane jedno pošteno vino!

U vinogradima vinarije Braća Rajković prokupac zauzima važno mesto

U ovom trenutku, uprkos povećanoj pažnji vinara u poslednjoj deceniji, prokupac je i dalje misterija čiji potencijal čeka da bude otkriven. Inostrani izvori ga često porede sa širazom, uz napomenu da lokalni vinari od njega najčešće proizvode roze, ali „eksperimentišu i u segmentu crvenih vina”.

Kada je prokupac u pitanju, najveći iskorak ka svetu napravila je vinarija Budimir vinom Prokupac boje lila, koje je ponudilo modernu verziju ove sorte. Sve u svemu, ostaje nada da će se eksperiment nastaviti!