Ko se slatkog vina boji još?

Ko se slatkog vina boji još?

Zbog čega na srpskom tržištu ima tako malo etiketa slatkog vina? Zato, što nema ko da ih pije, kažu trgovci. Istina ili totalna zabluda, teško je reći, ali priča je daleko kompleksnija. 

- Imate li kanadska vina, zapitao je glas na pomalo neveštom srpskom jeziku pozivajući onlajn prodavnicu vino.rs.

Mislite, slatka vina? Dosetio sam se, i odjednom osetio nekako jadno. Jer koliko slatkih, pogotovo vrednih slatkih etiketa može da se pronađe na domaćem tržištu. A tek domaćih? Medijski je tokom poslednjih godina jedva prepoznata Slatka Eva vinarije Vindulo, a onda je kao grom iz vedra neba pukla vest da je jedno slatko vino iz kasne berbe od sorte traminac ušlo u sam vrh, konačni obračun za trofej najboljeg vina Srbije 2013. godine na Velikom testu Vino.rs.

noble rot interior

harvest aleksandrovicTraminac Quet, kasna berba 2012, neočekivani dragulj vinarije Fruškogorski vinogradi iz Banoštora očarao je međunarodni žiri s pravom. Nažalost, „čari” za srpske vinoljupce nije bilo, jedva hiljadu boca momentalno je našlo kupca, verovatno negde daleko od rodne grude. Nedavno je, početkom godine vinarija Aleksandrović ponudila takođe traminac, Trijumf Late Harvest, a vinarija Budimir sad se sprema da na tržište izbaci slatko vino od sorte tamjanika, kao rezultat višegodišnjih istraživanja. Ali kad će, ne znamo…

bermet kovacevicObe su ove etikete zaista vina za pamćenje i uživanje. Istovremeno, vinarija Kiš, pobrala je brdo međunarodnih priznanja na najvažnijim balkanskim nadmetanjima u Rumuniji i Bugarskoj svojim izvrsnim bermetima,  a traženi su i bermeti vinarije Kovačević. Ima još slatkih etiketa više ili manje poznatih proizvođača, ali njih ćete zaista teško i lupom naći u prodaji. Možda u malim oglasima…

„Srpska slatkovinska tragikomedija” kao građenje Skadra na Bojani, ali i kao najbolja svetska slatka vina, ima mnogo, čak previše lejera (slojeva).

Sweet Wine 4Slatko vino od tamjanike - župski vinski adut za beli svet

Kao prvo, svaki domaći vinar, kome to geografija dozvoljava, oduvek je muljao, čuvao i krio od očiju javnosti ono nešto malo esencije iz kasno obranih, ogrezlih, sasušenih ili smrznutih grožđica. Ta medna kapljica slasti služila je da se dokusuri najdraži gost tokom božićne ili slavske večere. Ali i da se potomci, naslednici vinograda nerazmrsivo vežu za tradiciju vinarenja opčinjavajućim grožđanim sokom. To je slatko vino bilo „vino za mene i moje najdraže”. I nikoga drugog. A zašto se nije više takvog vina pravilo? Pa, moralo je od nečega i da se živi, rod se obrađivao i što pre pripremao za prodaju ili odležavanje.

Yquem 73

Desertno vino traži mnogo grožđa za malo vina, a botritis vrsnog majstora. Neisplativo za siromašnog vinara. A da li ste primetili da ponegde u Srbiji, naizgled nelogično, uspevasemillon uz daleko čuveniji beli sovinjon. E, pa to je dragi moji, recidiv hedonističkog nagona vinara i dokaz da su se ovde odvajkada slatka vina pravila. Jer ako ne znate, Château d'Yquem, Premier Cru Supérieur, jedno od najpoznatijih i najcenjenijih vina sveta, Bordoa svakako, je slatki sotern nektar dobijen upravo od ove dve sorte! Jedna boca ovog vina iz 1811. godine prodata je za preko 110.000 dolara što je verovatno najveća suma ikada data za pojedinačnu bocu vina. Ima znači nešto u tom slatkišu, zar ne?

Kao drugo, postoji hormonalni problem. Nekako se na ovim prostorima proširio virus shvatanja da su slatka vina istovremeno i vina samo za žene. A kako su vino većinom kupovali domaćini, to je bilo malo šanse da se slatka etiketa duže zadrži na polici prodavnice već bi ubrzo bila povučena zbog manjka interesovanja. Hvala srpski domaćine!

S druge strane, i retki proizvođači slatkih vina, sasvim su pogrešno razumeli stvar. Gađajući ukus pomalo raskalašnih bakica, stvorili su par etiketa šećera sa ukusom grožđa koji bi dobro razblažen vodom mogao proći kao dečiji sirup.

Ništa od najmoćnije sile koja slatka vina čini čudesnim i svetski poznatim, tim savršenim balansom šećera, kiselina i jakog alkohola.

dessert wine ftr

„Danas je teško, kad pogledaš ovu omladinu s leđa, znati ko je muško, a ko žensko, jer hormoni u mleku, mesu, svemu, čine da se polovi izmešaju i postanu nebitni”, reče nedavno jedna monahinja unutar jedne srpske svetinje. I je li baš ta nesreća istovremeno prilika za slatka vina da se prošire u što široj populaciji? Sumnjam. Jer slatka vina nisu muška, ni ženska. Mogao bih naleteti na minu i reći da su za vinske znalce.  I time im dodatno ograničiti polje delovanja. Ali nisu. Ona su vina za meditaciju i apsolutno uživanje. Jednom rečju – najCOOL vina na svetu.

Ali šta je onda njihov pravi problem u Srbiji? Možda cena, koja svakako mora biti visoka zbog utroška sirovine ili uslova branja i proizvodnje. Uostalom, cene poznatijih domaćih vina su uglavnom više od onih iz slatke kategorije pa čak kad su ova druga u duplo manjem pakovanju.

WineLineup Featured

Geografija? Teško, „komšije” u Iloku, sa druge strane fruškogorskog brega, podigle su imperiju svetskog značaja na svojim predikatnim etiketama. Da li su njihove zime hladnije a leta toplija od naših vojvođanskih? Teško.

Biće da je glavni razlog nepoznavanje. Kliknite ovde i pročitajte šta su to slatka vina, ako ne znate. A onda probajte neko i donesite sopstveni sud.

sweetness in wine riesling moscato coke chenin blanc

Takmičenje s Coca-colom

Znate li da Tokaji Aszu, onaj s pet putonjoša ima više šećera u sebi nego Coca-cola, koja je sinonim šećernog otrova? A i mnogi su traminci tu negde, blizu.

Da, postoji još nešto. Koje su glavne sorte od kojih se prave slatka vina? Stručnjaci navode sledeće: sémillon, sauvignon, viognier, chardonnay, henin blanc, riesling, gewürtztraminer, muscat ili moscato, trebbiano, furmint, grenache, zinfandel. 

A gde su tu tamjanika, mirisni traminac, petra, petka, kosmopolita od kojih nastaju najbolja srpska slatka vina? Inat ili želja za eksperimetisanjem domaćih vinara tera ih da otkrivaju „rupu na saksiji”. Ma ja sam za to, šta bilo, samo da je tih vina što više. Dosta mi je gorčine u životu.

dessert wine port

Lično, ne verujem da ćemo ikada imati kanadsku klimu ili onu sa severa Evrope i moći da pravimo vagone ledenog vina. Ali sunca će biti, i to sve više, a godine koje slede biće idealne za kasne i prekasne berbe. Možda i prošek padne, što da ne.

- Imate li prošek? – upita glas.
Nemamo. Nema nigde u Beogradu.
- Bez veze.
Baš bez veze…

Tajna slatkoće u vinu

Osećaj slatkoće je stvar čiste percepcije. Nekome je ista limunada slatka, drugome kisela. Kao što gorčina kofeina čini da ne osetimo sav šećer u Coca-coli, tako istu ulogu vrše tanini u vinu. I kiseline naravno. Rezidualni šećeri se ponekad namerno ostavljaju da prikriju slabije aromatske komponente u jeftinim stonim vinima, ali to je recimo, donekle opravdani trgovački trik kad je niža cena u pitanju. Jedino da ne pominjemo period naše vinske istorije kad se u grožđani sok dodavao šećer kako bi se što više „slasnog” vina izvezlo u (ruske) zemlje koje to vole.
Konačno, šećer u vinu, da ili ne? Rizling, traminac ili muskat, mogu biti slatki ili izuzetno suvi, znači, sve je u vašoj glavi.

 

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama