Najbolja kadarka na svetu

Hrabrost velikog vinskog vizionara, Ignacije Tonković Hrabrost velikog vinskog vizionara, Ignacije Tonković

Ima li ko bolju kadarku na ovome svetu od one iz vinograda Ignacija Tonkovića, pobodene u peščanim dinama Bačkih Vinograda tik uz mađarsku granicu? Decanter, najvažnije svetsko ocenjivanja vina, odgovorno tvrdi da nema. Dokaz je lako vidljiv – u podrumu Vinarije Tonković nema boce a da je ne krasi čuvena metalize Decanter oznaka vrednosti!

kadarka

Ima li koga da je čitav svoj vinski radni vek i budućnost vezao za samo jednu, pomalo problematičnu sortu, jer u vinogradu Tonkovića ima samo kadarke. Nekoliko klonova, ali samo nje, ima li?

Ko je prvi probio vinsku barijeru i izvezao vina u Hrvatsku, čija se vina piju u Vatikanu i ko će prvi oformiti muzej jedne srpske autohtone sorte?

Tri vina prepuna nota

Fantazija se radi na klasičan način, u tankovima, potom ide u stariju dvogodišnju burad i nastaje lagano voćno vino s 13 % alkohola;

Rapsodija je posebna priča, gledaju da grožđe bude duže na čokotu, zrelije. U fermentaciji dobija više aroma i tanina, malo je punije vino. Ide u novu burad i okreće se čitave godine na talogu. Ima 13 % alkohola, osetnije tanine. Odstojava još godinu dana u flaši, a ima evolutivni potencijal za još najmanje 6-7 godina.

triptih

Ikon se ne pravi  u velikoj količini, svega 1.000 boca. Kompletno je ručna selekcija, bez pumpi i drugih mašina, a radi se  tehnologijom suvog leda, red grožđa, red leda, pa stoji tako 5-6 dana. Godinu dana provede u buretu i isto toliko u flaši. 

Za kadarku smo znali ali je prvi put ozbiljno „primetili” pre dve-tri godine kada se pojavila Kadarka Rose Vinarije Tonković. U pitanju je srpska autohtona sorta, komplikovana, krhka, svojeglava. Kao svako napušteno dete! Vinari rado kažu da su im vina kao deca i da se tako ophode s njima. 

A kadarku je Arsenije Čarnojević sa obala Skadarskog jezera u izbeglištvo poneo u 17. veku, zajedno s časnim krstom i srpskom tradicijom, kao najvećim blagom, pod pazuhom. I prigrlili je tada Mađari, Rumuni, svojatali se njome, dok se srpski vinar poroda svog, krhkog, osetljivog, odrekao! I to toliko da danas jedna Džensis Robinson, najpoznatiji svetski stručnjak za vinske sorte, uz manje ograde, kadarku smešta u tuđu kolevku, a ne ovu srpsku. Baš nju od koje se gospodsko vino pravilo, uz koju je Franc List muzikom oduševljavao evropske dvorove, koja se papi darivala. I daruje.

I da sve bude još gore, jer je takva kakva je, nakon vekova i decenija uzdizanja, danas je Mađari i Rumuni ruše, uglavnom nedovoljnim kvalitetom. Srećom, nekoga je u Srbiji taj spoj Listove muzike i kadarke uhvatio i poneo. Ignacije Tonković, veterinar i dugogodišnji upravnik subotičkog ZOO vrta, nakon nekoliko godina proučavanja, obilaska brojnih vinograda s „onih” strana, prelomio je, čini se, pametno. Ludom hrabrošću velikog vinskog vizionara posadio je sedam hektara kadarke i upravo se sprema na sadnju još tri! Da zaokruži idealnu veličinu evropskog porodičnog vinograda. 

11

I popunjava portfolio svojih proizvoda. Uz roze i laganu, voćnu Fantaziju, nekako stidljivo se na tržištu pojavljuju dve nove, ali daleko ozbiljnije etikete: Rapsodija i Ikon. Istovremeno, vrše se poslednje pripreme u podrumu za promociju klasičnog  roze šampanjskog vina od ove sorte, a paletu će zaokružiti i jedinstveno slatko vino od kadarke kao velika buduća konkurencija mađarskom tokajcu. Za Tonkovića, ali i za nas koji smo se lično uverili, ova vina su šest dokaza da kadarka može biti velika!

Simon Caba Poznaje kadarku u dušu, Šimon Čaba

- Kadarka je jako osetljiva, posebno na botritis, ali naše slatko vino nije dobijeno na taj način – objašnjava Šimon Čaba, vinar i vinogradar ove vinarije od njenog nastanka, koju uz Ignacija Tonkovića i pomoć stručnih konsultanata vodi i prema sopstvenim rečima „odrasta uz kadarku”. – Mi smo obrali grožđe i zamrzli ga, čime je na -10 stepeni Celzijusa postignuta velika koncentracija šećera. Nakon toga plod ide u presu i to je to. 

5

Po mnogo čemu Vinarija Tonković je jedinstvena. Dok bela salašarska kuća, degustaciona dvorana sa drvenim stolovima, velikom peći, fotografijom osveštenja vina u Segedinu pred slanje u Vatikan i priznanjem opštine Subotica za razvoj turizma dominira vinogradom, dotle preko vinskog podruma bukvalno možete preći a da ga ne primetite! Ili stati na njegov krov, za koji mislite da je jedno od najviših brda u ovom delu Panonske nizije i imati pogled do pola Mađarske i Srbije. Kad nije magla... Naime, ukopan u zemlju i prekriven travom, ovaj savremeni objekat u koji se trenutno godišnje spakuje oko 17.000 litara krije brojne sitne tajne. Stotinak barik buradi od mađarskog hrasta leži na kuglagerima radi neprestanog okretanja, koristan trik da se vino ravnomerno razvija na talogu, a koji se retko viđa. Inače, ovaj hrast je odabran jer ima daleko manji uticaj na prirodne arome vina. 

penusavacPenušavac od kadarke uskoro spreman za tržište

Jedinstven je i postupak na koji se radi Ikon, nova perjanica kuće. Metoda suvog leda, grožđe se hladi na minus dva stepena Celzijusa i time potom razvija posebne arome. A gore, iznad krova podruma, dug drveni rukohvat. Da se zvanice popnu do oltara gde biskupi Segedina, Temišvara i Subotice, svake tri godine osveštavaju po dva sanduka vina pre nego što ona krenu put Vatikana u gepeku vozila mađarske ambasade! Naravno, ako kiša ne bude toliko padala kao poslednji put, kad su morali da dižu šatore oko vinskog podruma kako bi se ritual obavio. 

Ali zbog čega je kadarka gotovo nestala na tlu Srbije pitamo Čabu?

- Problematična sorta, rizična. U vinogradu je hvata botritis, grožđe propada, nema zrenje kako treba. Navodno uopšte nije za organsku proizvodnju. Gotovo je nestala sa naših prostora, mada ovde u Hajdukovu postoje stari zasadi, jako debeli čokoti od po 90 godina. Mi smo prvi zasad uradili 2006. godine i već devet godina radimo na njoj. U početku smo uzeli najjače konsultante iz Mađarske s Instituta u Kečkemetu, probali smo da dignemo kvalitet u vinogradu, ali kad smo videli da ne ide, obratili smo se Špancima. Bili smo u Riohi, svuda. Oni imaju 90 godina iskustva pravljenja crvenog vina od autohtonih sorti. Država im čak ne dopušta forsiranje internacionalnih sorti i svuda samo o svom tempranilju pričaju. Već tri godine radim eksperimente u vinogradu i podrumu uz pomoć španskog enologa Rubena Himeneza Herviasa koji svakog meseca navraća. I uspeli smo da dignemo kvalitet. Ali to znači da sada na čokotu ima svega 800-900 grama ploda, što nije dovoljno ni za jednu flašu vina! Drugim rečima, vlasnik vinarije, gospodin Tonković išao je na maksimalni kvalitet. Jer ovo što mi radimo verujem da ne radi niko!

1

I onda ono najvažnije. Zasadi kadarke kod Tonkovića su drugi po veličini u Evropi, odmah iza onih Rumuna Bala Geze. Ima kadarke i u Bugarskoj, gde je zovu gamza, ali niko nema Decanterove medalje, bar ne za svaku etiketu. I to kadarku koja oduševljava Hrvate i ne samo njih.

- Kada govorimo o vrhunskim srpskim vinima, mi smo prvi probili led u Hrvatskoj 2014. godine, posle nas je došao i Zvonko Bogdan. Izvezli smo oko 3.000 flaša. Nažalost, prodaja u Srbiji nam je mala, jedva oko 30% prodamo ovde, ali ostatak bez problema plasiramo u Hrvatskoj, Francuskoj, Belgiji. Moje je mišljenje da su ljudima u svetu teška taninska vina sa puno alkohola i puno barika dosadila. A kadarka je lagano, voćno vino sa pričom i tradicijom. Znate, kada smo donosili odluku da se bavimo kadarkom, imali smo na umu da ne želimo da budemo vinarija čiji će šardone biti pedeseti na svetu ili merlo koji će biti dvestoti, već da imamo najbolju kadarku na svetu – kaže Čaba dok nam sipa mirišljavo tamno crveno vino Rapsodija. Na etiketi grafika, čuvena vila Bagojevar sa Paličkog jezera. Upravo stiže vest da je opština odobrila Vinariji Tonković da restaurira vilu i tu uspostavi muzej kadarke. Mali korak za vinskog vizionara  Ignacija Tonkovića, ali veliki za vraćanje dostojanstva jednoj zanemarenoj autohtonoj sorti!

Foto: Ivana Čutura, arhiva

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama