Najbolji plavac na svetu!
- Tekst Viktor Čikeš
- Objavljeno u Vinske priče
-
Legendarno vino Dingač, dobijeno s parcela plavca malog na istoimenoj strmini koja se spušta u more u Potomlju na poluostrvu Pelješac, još iz vremena Jugoslavije mnogi i dalje doživljavaju kao najbolje vino s ovih prostora. Ako je to već tako, onda nije na odmet znati da je Bura Dingač danas najbolji plavac koji ste ikada mogli da probate! Tačka.
Kada nešto ovako tvrdite mnogi će sigurno da vas optuže za isključivost (lepota je u oko posmatrača, što reče Šekspir), ali teško da bi neko ko se iole razume u vina mogao da kaže da grešite. Jer, ne samo da je Bura Dingač više godina zaredom proglašavana za najbolji plavac Hrvatske, već se radi i o vinu koje uživa gotovo kultni status među svim ljubiteljima vina u regionu, a celokupna proizvodnja od nekih 2.000 boca godišnje (u zavisnosti od berbe kreće se između 1.400 do 2.500 flaša) unapred završi u rezervisanim kupovinama, najvećim delom u SAD, pa je i razumljivo zašto Buru mnogi doživljavaju kao pravo enološko blago.
Iza ovog nesvakidašnjeg vina stoji upadljivo nevidljivi Nikola Niko Bura. On je 1995. godine sa sestrom Marijom Mrgudić, koju u Potomlju, ali i u vinskim krugovima Hrvatske, svi znaju kao Mare, osnovao vinariju u delu porodične kuće, praktično prekoputa danas najpoznatijeg dalmatinskog podruma Matuško. Nadenuli su joj ime Bura-Mrgudić i krenuli da prave vino onako kako se to radilo vekovima unazad na Pelješcu.
Niko Bura, vino kao verni interpretator podneblja
Šta je to što vino vinarije Bura-Mrgudić čini posebnim u sredini gde bukvalno svaka kuća pravi vino od plavca i s podjednakim ponosom govori o sopstvenoj tradiciji?
- Vinarija je nastala na tradiciji dve porodice koje se već 12 generacija bave proizvodnjom grožđa i vina – priča Niko dok sedimo u prostoriji koja očigledno služi i kao kancelarija, i kao deo podruma, i kao arhiva za vina iz pojedinih berbi, i kao intimni degustacioni kutak za poznanike, dok su za turiste i vinske putnike namernike podigli nekoliko kilometara dalje niz glavni put reprezentativni Wine Shop & Bar „Peninsula”. – Naša osnovna želja bila je tada kao i sada da pravimo vino koje će biti verni interpretator ovog podneblja. Praktično, čitava filozofija svodi se na to da što manje intervenišemo u samom procesu, da se držimo tradicionalnih principa uzgoja u vinogradu i u proizvodnji.
Marija Mare Mrgudić, jedna od najpoznatijih žena vinara u Hrvatskoj
Naravno, to je nešto što će vam reči mnogi vinari, od naših u Šumadiji ili Župi, pa do, verujem, onih u Australiji. Ali, od reči do dela dug je put, često komplikovan i nepredvidiv. Mnogi od njih na njemu ne istraju. Ali, Niko i njegova sestra su nesumnjivo našli put do cilja i kako da na njemu istraju.
Više znoja ostavim na svakom čokotu nego što iz njega dobijem vina!- Naše vino je takvo kakva je bila berba te godine. Nekad esktraktnije, nekad s jačim telom, nekad u njemu ostavimo deo neprevrelog šećera jer bi alkohol otišao u nebo, sve se radi s prirodnim kvascima... Ima, naravno, finesa ali to je već deo koji spada u iskustvo. Osnovno je da plavac na ovom komadu zemlje daje najbolje rezultate na svetu.
Bura u čaši
Slojevite strukture, raskošnog ukusa, savršeno izbalansirano, Bura Dinagč 2012 bez problema nosi čak i zastrašujućih 17 % alkohola. Ukus je to koji se ne zaboravlja i koji vas prati dugo nakon što ste iscedili poslednju kap iz čaše.
Prvi kontakt u čaši s ovim vinom zagaisto tamne rubin boje i intenzivne arome mediteranskih biljaka i zrelog, tamnog bobičastog voća, tipičan je za vrhunski plavac. Ali, budući da vina od ove sorte imaju visoke vrednosti etanola i ekstrakta, zadivljujuće je do koje mere su kod Bure sačuvane kiseline, što vinu daje na oštrini. Naravno, tu je i ta veličanstvena mineralnost tipična za plavac s Dingača, te svojevrsna slanost koja upotpunjuje raskošnu voćno-začinsku kompoziciju.
Ukratko – veliko, moćno vino, remek delo tradicionalnog dalmatinskog stila proizvodnje koje poštuje sortu i poziciju.
A taj komad zemlje na pojedinim mestima ima nagib i do 60 %, a neko je izračunao i to da Sunce tu obasjava čokote u proseku 2.650 sati godišnje, često nemilosrdo, pa leti temperatura u vinogradu ume nedeljama da bude iznad 50 stepeni C!
Boris Mrgudić, direktor vinarije
- Neću da hvalim svoje vino, svako vino je muka za sebe i onaj ko ga pošteno pravi zna o čemu pričam. Više znoja ostavim na svakom čokotu nego što iz njega dobijem vina! I zato nema tog vina koje cenom može da pokrije trud potreban da se u našim uslovima dobije vrhunsko i autentično vino – objašnjava Niko koji je, kaže, kao i njegova sestra Mare od malih nogu u vinogradu.
Ključ uspeha u proizvodnji vina za njega su tradicija i vrednosti koje se usvoje u porodici. A onda slede neizmerna ljubav prema vinogradu i vinarstvu, te isto toliko neizmeran rad oko svakog čokota, svakog ručno ubranog grozda. Pa ko izdrži…
Foto: Ivan Vrban / enogastrobrutal.com
Mare Postup
Bila bi nepravda reči da je Postup Mare mlađa sestra Bure, budući da je ovaj plavac sa susednog brda jednako moćno vino, Da ne bude zabune, Mare Marija Mrgudić, koja potpisuje vino, uključena je i u proizvodnju Bure, a ovo vino je želja da se plavac „ukroti“ i prilagodi modernim shvatanjima i ukusima.
Sva njihova vina, a reč je o nekih 20.000 boca godišnje, dolaze iz vlastitih vinograda koji se osim na padini Dingač nalaze još na položajima Postup i Pelješka Župa. Budući da je reč o pravoj porodičnoj vinariji, u vinsku priču su već uveliko uključene i mlađe generacije, pre svega Marina deca – Boris, koji obavlja direktorsko/menadžerske poslove, i Antonia, koja je ne tako davno završila agronomiju i već potpisala dva autorska vina s njihovom etiketom – prošek od plavca malog kojem je nadenula ime Moskar i Ružu dalmatinsku, beli prošeka od skroz prosušenog grožđa rukatca.
Antonia Mrgudić, autor dva slatka vina vinarije
Sve u svemu, ukoliko želite da probate vrhunski plavac, bilo onaj s oznakom Dingač ili Postup, ovo je vinarija koju jednostavno ne smete da preskočite. U protivnom ne možete ni da sanjate šta ste propustili!
Još ako vas put nanese kroz Potomlje…
Foto: Ivana Čutura, Željko Garmaz, Ivan Vrban, arhiva
