10 država za koje verovatno i ne znate da proizvode vino!

10 država za koje verovatno i ne znate da proizvode vino!

Ničim (ili ipak nečim) izazvane klimatske promene u globalu menjaju agrokulturološku sliku sveta. Tako se loza sve više vijori u severnim zemljama, ali sasvimn dobro izgleda uspeva i na nekim južnim geografskim širinama gde nismo navikli da je vidimo. Žilava je to tvorevina, može da uspe od grotla vulkana do ivice polarnih kapa, u pustinji kao i na humusu, ali prava i neobična vest je da su neka od vina s takvih pozicija zanimljiva za probrane ljubitelje i poznavaoce. 

Izdvojili smo za vas 10 kranje neočekivanih vinskih regiona!

Zelenortska ostrva: Vulkanska vina

Nalik na mesečevu površinu, ovaj arhipelag izgubljen u nemirnim vodama Atlantika, nekoliko stotina kilometara od zapadne obale Afrike, jedno je od najneobičnijih mesta za uzgoj loze. Na ostrvu Fogo nalazi se aktivni vulkan u čijem starom krateru egzistira selo sa nekih 1.000 stanovnika. Žive bez struje, tekuće vode, ali u unutrašnjosti i po stranama kratera uzgajaju loze dovoljno za proizvodnju 160.000 boca godišnje. 

Roze i bela vina od tradicionalne portugalske sorte moskatel, sjajan su izvozni produkt, baš kao i voćna crvena vina od takođe tradicionalnih portugalskih sorti. Na žalost, krajem 2014. vulkan je proradio, žrtava nije bilo ali je proizvodnja vina posle punih 140 godina stopirana. Spaseno je šta se spasti moglo, a stanovništvo se iz petnih žila upinje da što pre nastavi s proizvodnjom vina.

Zeleortska ostrva

 

Holandija: Ovo Van Gog nije pio

Najuspešniji su u uzgoju lala i sira, a poznati po klompama i vetrenjačama. Ali, uporni Holanđani, iako žive ispod nivoa mora sa teroarom koji je najmanje vinski, sve više se okreću vinarenju. U poslednje dve decenije broj vinarija nadmašio je stotinu, a vinari postižu međunarodne uspehe s belim sortama poput johanniter i solaris. Otkud interesovanje za vinogradarstvo u Holandiji? Sve se može ako imate dovoljno novca, kažu tamošnji vinari, ponosni na nekoliko medalja dobijenih na međunarodnim ocenjivanjima i žaleći se jedino na skupu proizvodnju.

Holandija7

 

Irska: Velike loze bez korena

Irska ne poseduje vinogradarsku tradiciju, ali su čitave generacije katoličkih Iraca krajem 17. veka naselile Bordo, dolinu Loare i region Konjak, bežeći od verskih ratova. Čak su i dobili ime Irish Wine Geese (irske vinske guske), budući da su uglavnom radili u proizvodnji vina.

Oslonjeni na to iskustvo, pojedini potomci „vinskih gusaka” vratili su se u Irsku i pokušali proizvodnju na domaćem tlu. Uglavnom se pokušava sa sortama rondo i amur, ali je rod u suštini potpuno nepredvidljiv zbog obilnih kiša.

Irska

 

Havaji: Egzotika bato!

Uz trščane haljinice, vence od cveća i hipnotičku relaksacionu muziku ukulelela što prati šum talasa iz školjki, eventualno možete zamisliti lagano penušavo vince od prevrelog ananasa, zar ne? Ali dve vinarije na dva ostrva Maui i Oahu, nude krajnje egzotičnu sortu simfoni, mešanca drevnog aleksandrijskog muskata i sivog grenaša, ali i sasvim solidan pino noar. Arome vina od sorte simfoni u vinariji Vulkan opisuju kao simfoniju kajsija, bresaka i ličija!

havaji

 

Indija: Mililitri vredni pažnje

U zoru rađanja vinske kulture Indija je bila jedan od epicentara. Danas, potrošnja vina po stanovniku godišnje iznosi devet mililitara vina, ili osamhiljaditi deo francuske potrošnje po glavi (!), a indijska vinska priča rezultat je haosa sorti, uticaja, tržišta, monsunske klime i zakonskih propisa. Kao i sve uostalom u ovoj drevnoj i gigantskoj zemlji. Lokalna potražnja vina i dalje je na nivou dosta niskog kvaliteta, a totalna prohibicija u nekim državicama tokom istorije, ostavila je duboke tragove u čitavoj zemlji. Akcenat je na domaćim sortama i vinu zbog izuzetno visokih uvoznih taksi, pa su u boci najčešće sorte anabešaši, arkavati, arkašiam, bangalor blu i muskatno crno grožđe gulabi, dok je najraširenija sorta turska sultana. 

Oblast Maharaštra, koja nosi i naziv „vinska prestonica Indije”, ali i Sula vinogradi u novije vreme, izvor su najboljih primeraka širaza, zinfandela, klaret blanša, šenin blana i ritu vionjera, namenjenih izvozu u Veliku Britaniju koji raste iz godine u godinu.

indija

 

Mjanmar: Vina sa visina

Bivša Burma, baškao i susedni Tajland, sve više ulažu u proizvodnju vina. Krečnjačko tle i mikroklimatski uslovi na oko 1.000 metara nadmorske visine, rezultiraju sasvim solidnim sovinjon blanom i širazom, koji je već skrenuo pažnju kineskih trgovaca. Dve vinarije, Red Mountain Estate i Myanmar Vineyards, predvođene nemačkim i francuskim stručnjacima, za sada se sasvim uspešno bore sa zahtevnim klimatskim uticajima koji pogađaju ovu državicu.

burma2

 

Japan: Vina za suši

Tokom XVI veka lozu su u Japan doneli portugalski misionari i sve je izgledalo ne može biti bolje jer je priča započeta kao mešavina vina starog i novog sveta. Ali, ubrzo se pravac vinarenja menja u pravcu lokalnih ukusa, a crvenkasta sorta košu preuzima ne samo primat, već globalnu vlast u vinogradima. Da sve bude gore, lokalni stil isključivo belih vina je izuzetno sladak, gotovo nesvarljiv ljubiteljima vina „sa strane“. Srećom, globalni razvoj donosi nove običaje, menja se nepce i približava internacionalnim potrebama. 

I dalje je košu u prvom planu, ali u vodećoj vinskoj prefekturi Jamanaši on daje delikatna mineralna vina nalik muskadetu koja idu perfektno uz suši. Ta to je i cilj, zar ne?

Japan1

 

Tunis: Tuđa mlada

Planine Atlas, iako na samom obodu pustinje Sahara, od davnina su smatrane pogodnim za uzgoj vinograda. Proizvodnju vina u Tunisu počeli su Kartaginjani, pre nekih 2.000 godina, nastavili Rimljani, da bi Francuzi od 19. veka pa sve do sredine 20. veka, kada je Tunis stekao nezavisnost, koristili ovaj predo kao svoje najbolje vinogorje. Podaci iz 1950. godine govore da je čak dve trećine grožđa na svetskom tržištu vina dolazilo s obronaka Atlasa – iz Tunisa, Alžira i Maroka!

Kako i dolikuje mediteranskoj zemlji prepunoj sunca, robusna crvena vina vode glavnu reč, dok na bela odlazi svega 10 procenata. Posle više decenija stagnacije, Tunis je poslednjih godina ponovo postao veoma živo vinsko tržište, a najviše uzgajane sorte su karinjan, murvedre, sinso, alikan bušet, grenaš, širaz, merlo, aleksandrijski muskat, šardone i pedro ksimenez.

tunis

 

Venecuela: Dupla berba

Vinogradarstvo u Venecueli, u tropskoj klimi? Sumanuto ali moguće, ili što bi rekli: ko zasadi imaće. Ipak, ima li smisla? Neki kažu da ima, ne zato što zbog specifične klime loza rađa dvaput godišnje pa je količina duplirana, već što najveća vinarija Pomar, nekih 450 kilometara zapadno od Karakasa, proizvodi skoro milion boca vina sorti pti verdo, širaz i tempraniljo, pa čak i penušavog belog. 

Jedino ne znamo kako obeležavaju berbu na boci kad ih ima dve godišnje, recimo: prva ½  2015?

venecuela

Švedska: Cool vinarenje

Započelo je kao fiks ideja, hobi, a pretvorilo se u donekle realan biznis. Iako se (nekada) smatralo da je nemoguće proizvoditi grožđe severnije od 52. podeoka, zaludni i uporni Šveđani nisu se složili s time. Pogotovo što su postojali zapisi o gajenju manastirskih vinograda tokom Srednjeg veka, kad je klima bila nešto blaža, te je osnovana vinarija Flen nekih 100 kilometara zapadno od Stokholma, na 59. podeoku! Krenulo se s otpornim na zimu sortama solaris i rondo, ali je sa promenom klime šardone uveliko ušao u atare uz brojne zanimljive sorte poput: malingre précoce, zalas perle, seyvala, akolona, fruhnburgundera, feniksa, ortege, oriona... 

Četiri švedske vinarije proizvele su 2006. godine ukupno 5.617 litara domaćeg vina, koje je u početku, u skladu sa zakonima, moglo biti služeno samo u lokalnim restoranima. Danas ekonomskih proizvođača ima oko četrdesetak, a EU regulative nalažu da shodno proizvodnji švedska vina mogu biti isključivo stona i bez naznačene berbe. 

sweden2

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama