Vinska zaostavština monaha

Vinska zaostavština monaha

Postoji najmanje desetak bitnih razloga, od antičkih vremena do danas, zbog kojih treba zahvaliti sveštenstvu širom sveta što smo u mogućnosti da pijemo dobra (i ostala) vina.

Loza na ostacima Imperije

Nakon pada Rimskog carstva, vinogradi širom Evrope ostali su u rukama brojnih manastira, gde je grožđe gajeno s osobitom pažnjom, kako zbog ritualnih i obrednih potreba, održavanja života pastira i stada, čistog zadovoljstva, pa i političkih i međudržavnih podsticaja. Jer, uz dobro vino daleko se lakše pregovara, zar ne?

Manuscrit francais British Library

Stvaranje vinskih utvrđenja

Na radost današnjih vinoljubaca, manastiri su imali uslove, tehniku i znanje da gaje i odgaje lozu, da neprestano napreduju u kvalitetu proizvodnje vina i da sve to sačuvaju kroz brojne ratove i revolucije.

Vino, recidiv mudrosti

Prema široko prihvaćenom mišljenju, najveći doprinos, posebno u oblasti uzgoja loze i vinarenja Istočne Evrope, pripada sveštenstvu koje je imalo potpunu viziju i strogo je se pridžavalo kada je reč o dokumentovanju brojnih eksperimenata i dobijenih (naučnih) rezultata vršenih u vinogradu ali i podrumima manastira. Uz mudrost je i pismenost održala vino, moglo bi se reći!

ng stavronikita monastery

Otkrivanje vinskog Svetog grala

Monasi su zapravo ti koji su prvi otkrili i definisali značaj teroara. Koristeći znanja i viševekovna opažanja, prvi su zaključili da određene pozicije vinograda udaljene svega par stotina metara mogu dati potpuno drugačija vina. Takođe su došli do zaključka da pojedini parčići vinograda bolje služe određene sorte loze od drugih, pa su krenuli u otkrivanje primećenih zakonitosti što je dovelo do sadnje određenih sorti u određenim vinskim regionima, ali i stvorilo potpuno nove metode proizvodnje vina. Teroar, kao Sveti gral vinarenja!

Podrumajstori

Monasi su bili ti koji su sa strašću krenuli da grade vinske podrume širom vinograda. Spajanje mesta uzgoja grožđa i njegove prerade dovelo je do rezulatat kojima vinari i danas teže. Podrum u sred vinograda, to se jako dobro oseti u vinu za razliku od sirovine koja prevali stotine ili hiljade kilometara, pa čak uz sve savremene mašine za rashlađivanje.

Wily wine maker monk

Čista moć

Koliko je bitna bila crkva za očuvanje vinske kulture i vina uopšte očituje se već u resursima koje je posedovala. Dovoljno je reći da su najcenjeniji katolički i anglikanski monaški redovi posedovali daleko veća imanja od aristokratije koja ih je držala pod svojim skutom.

Presudan faktor

Pape su redom imale visoko mišljenje i ne male potrebe za dobrim vinom, a znale su i kako da se oduže lojalnoj vlasteli koja je na svojim feudima uzgajala vrhunsko grožđe i proizvodila izvanredno vino.

SpillyWineMonk

Vinsko nadmetanje

Svaka pojedinačna kapela ili manastir proizvodila je vino i dičila se njegovim kvalitetom. Vrhunska vinska reputacija donosila je nove posede, što je omogućavalo proizvodnju još boljih produkata koji su opet vodili do sticanja i širenja političkog i društvenog uticaja manastira i ljudi na njihovom čelu.

Mehurići u mantiji

Opšte je poznato da je benediktanski sveštenik Pjer Perinjon taj koji je otkrio tajnu proizvodnje šampanjca, mada je manje poznato da je on bio i prvi koji je vršio blendiranje grožđa iz nekoliko različitih vinograda.

Maronite Monk Wine

Širitelji strasti

Trgovci su ubrzo otkrili vino kao pravo blago iz manastirskih riznica i krenuli da ga nude hedonistima širom sveta. Tako je manastirska luksuzna „tajna” postala dostupna gotovo svima, čak i onima koji crkvu i njeno sveto tlo nisu naročito „mirisali”.

Srpski primer

Vinogradarstvo i vinarstvo u srednjovekovnoj Srbiji doživljavaju pravi uspon jačanjem Srpske pravoslavne crkve i razvojem monaškog života. U to vreme, nosioci razvoja poljoprivrede, pa i vinogradarstva i vinarstva, bili su manastiri, koji su uzdigli vino na veoma visok nivo. Jačanjem hrišćanstva, sa ekonomskim osnaživanjem manastira i feudalnih poseda, širila se i kultura vina. Među prvim manastirima u srednjovekovnoj Srbiji koji su širili znanje o gajenju vinove loze pominju se zadužbine velikog župana Stefana Nemanje (1166–1196) u topličkom kraju – manastir Presvete Bogorodice i manastir Sv. Nikole iz XII veka. Dinastija Nemanjića i njihovi potomci u XII, XIII i XIV veku utiču na ekspanziju površina pod vinogradima. Preko Dubrovnika i Vizantije uvode i brojne nove sorte i snažno podstiču sveobuhvatni razvoj vinogradarstva i vinarstva. 

anterfile

U doba cara Dušana (1331–1355) ustanovljena je prva kontrola geografskog porekla, a iz tog vremena postoji i veći broj pisanih dokumenata u kojima se pominju proizvodnja vina i gajenje vinove loze. U drugoj polovini XIV veka nastaje sveopšta stagnacija srpske privrede, pa i vinogradarstva i vinarstva. Prerana smrt cara Dušana 1355. godine, Marička bitka 1371. godine, razjedinjenost tadašnje srpske vlastele, Kosovska bitka 1389. godine i konačni pad srpske države 1459. godine, događaji su koji su snažno uticali na privrednu i političku nestabilnost Srbije, usled čega je došlo i do velikog zaostajanja u proizvodnji vina. 

antrfile2

Većina manastira imala je svoje vinske podrume, takozvane vinice, sa potrebnom opremom za proizvodnju vina. Takvi manastiri bili su Visoki Dečani, manastir Sv. Arhanđela kod Prizrena, Ljubostinja, Kalenić, Pećka patrijaršija, Devič, Hilandar i drugi.

Srodni članci

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama