Vodič kroz vina Mozela

Reka Mozel počinje u Francuskoj, ulazi u Nemačku, gde pravi oštar luk u dužini od nekih 250 km i zatim seuliva u Rajnu na putu do Severnog mora. Upravo na tom zakrivljenom potezu nalaze se vinogradi odakle dolaze najslavniji rizlinzi.

Šta je to što dolinu Mozel čini toliko specifičnom kada je u pitanju rajnski rizling? Odgovor je, kao i obično, kombinacija više faktora, od sastava zemljišta, preko klime i položaja, pa sve do tradicije uzgoja ove sorte koja u Mozelu datira još od 1435. godine!

Mozelski rizling varira od suvog do slatkog, ali se primarne arome i profil ukusa lako prepoznaju, tako da je to vino koje čak i nedovoljno iskusni stručnjaci lako prepoznaju. Što bi se reklo – idelano vino za blajnd test!

Najstrmiji vinograd na svetu nalazi se u dolini Mozel i njegov nagib iznosi čak 65 stepeni!Evo nekoliko lako uočljivih karakteristika:
Boja – sveža vina su bledožute boje, poput slame, a starenjem dobijaju punu žutu boju.
Arome – mlada vina imaju osrednje arome citrusa i bele breskve, dok starenjem otkrivaju intenzivne arome meda, kajsije, limuna i petroleja. Ovaj poslednji miris nekima može da bude odbojan, ali je tipični pokazatelj da se radi o nemačkom rizlingu.
Ukus – struktura ovog vina veoma je interesantna. Ima veoma izražene kiseline, po pravilu izbalansirane određenim nivoom slatkoće. Vino suvog stila obično ima oko šest do deset grama rezidualnih šećera po litru, a vina koja su na granici polusuvih mogu imati i do četrdeset grama po litru. Kiseline ophrvaju nepca, a procenat alkohola mozelskih vina je, uopšteno govoreći, nizak do osrednje niskog – od 7,5 do 11,5 procenta.
Starenje – nemački rizling je poznat po tome da dobro stari. Kvalitetno vino dobre berbe može da stoji i do 40 godina. Čak i vina po generalno pristupačnim cenama mogu da stoje do pet godina i dobiće punu, zlatnu boju i arome meda i petroleja.

Malo je komplikovanije kada treba da se odlučite koji rizling bi kupili. Tu je već neophodno savladati trostruki način klasifikacije:

1. Qualitatswein (QbA)
Radi se o vinu proizvedenom u regiji Mozel koje zadovoljava minimum zrelosti. U ovoj kategoriji kvalitet poprilično varira, od vina masovne proizvodnje kao što je Black Cat Riesling, do rizlinga pristojnog kvaliteta kakva se mogu naći svuda širom Mozela.

2. Pradikatswein
Ova klasifikacija procenjuje kvalitet na osnovu zrelosti i količine grožda zahvaćenog plemenitom plesni. Budući da je regija mahom sveža, zrelost je odlučujući faktor kvaliteta vina. Uticajem globalnog zagrevanja, kao i porastom potražnje za suvim stilovima, ovo bi moglo da se promeni, ali za sada pradikatswein je najčešći način označavanja mozelskih vina. Tu postoje sledeće kategorije:
Kabinett: Vina koja su suva sa oko 10 procenta alkohola ili polusuva (delom slatka) sa oko 8,5 procenta. Može se naći mnoštvo mozelskih vina koja potpadaju pod ovu kategoriju. Većina je veoma dobra.
Spätlese: Vina kasne berbe koja variraju od suvih do slatkih. Suva vina imaju natpis Trocken na etiketi.
Auslese: U pitanju je selekcionisana berba posebno odabranih grozdova s izvesnom količinom plemenite plesni koja profilu ukusa dodaje arome voska, šafrana i đumbira. Ova vina se kreću od suvih do slatkih, s tim što suva imaju visok procenat alkohola (preko 14 %).
Beerenauslese (ba): Radi se o ručno berbi gde se zatim odabiraju bobice s većom količinom plemenite plesni. Ovakva vina su izuzetno slatka.
Trockenbeerenauslese (tba): Takođe ručna berba ali se za ova vina koriste samo najsuvlja zrna pogođena plemenitom plesni. Budući da je u pitanju suvo grožđe koje je zasićeno šećerima, ovim metodom se dobija najkvalitetnije vino slatkog stila. Eiswein: U prevodu ledeno vino. U pitanju je grožđe koje je promrzlo i kao takvo ubrano iz vinograda.

3. VDP (Verband Deutscher Prädikatsweingüter)
Ovo se odnosi na asocijaciju nemačkih vinskih imanja koja klasifikuje vina prema kvalitetu vinograda. Vina se kategorišu kao gutswein, odnosno regionalna, pa sve do grosse lage, što označava najbolje nemačke vinograde. Iako je asocijacija pozvala samo nekih dve stotine vinarija iz Nemačke, ova kategorizacija po vinogradima može se naći na grliću boce mozelskog rizlinga.

Kada ste jednom savladali kalsifikaciju, ostaje najslađi deo posla odabira – pronalaženje kvalitetnih mozelskih vina po godinama berbi! Za razliku od mnogih drugih vinskih regiona u svetu, ovaj u Mozelu je malo specifičan po tom pitanju. Naime, u vinskim regionima svežije klime, kao što je dolina Mozel, nagle vremenske promene tokom godine drugačije se odražavaju na kvalitet grožđa. Nije zato nemoguće da vrhunski proizvođači izvuku istovetan kvalitet i kada su u pitanju lošije berbe, ali vina masovne proizvodnje ipak trpe posledice. Po pravilu, dobre berbe kao što je bila 2015. godina nude odlična vina u svim cenovnim rangovima, ali kod lošijih godina, kao što je slučaj sa berbom 2016. godine, potrebno je više veštine pri kupovini.

Evo tabele koja će vam pomoći da odaberete rizling iz Mozela iz poslednjih 10 berbi:

2016 – Problematična berba, mnogo padavina i problema s insektima (ocena 7+)
2015 – Idealna berba, bez ikakvih nevolja (ocena 10)
2014 – Uopštena hladnija berba, što je doprinelo većem nivou kiselina u vinima. S druge strane, ova vina bi mogla dobro da ostare (ocena 9)
2013 – Veliki proizvođači su imali uspešnu berbu, drugi ne toliko. Većinom problemi usled kiše i buđi (ocena 8)
2012 – Grožđe nedoslednog kvaliteta. Isključivo probirljivi proizvođači su napravili dobra vina (ocena 7)
2011 – Dobra berba, koja je malo poranila. Vina imaju odličnu strukturu i punoću (ocena 9+)
2010 – Izazovna berba kada je u pitanju zrenje, ali pojedini proizvođači očekuju od ovih vina da traju decenijama (ocena 8)
2009 – Duga, topla berba, koja je iznedrila bogata vina (ocena 9)
2008 – Nekonzistentnija od berbe 2007, ali inače sasvim dobra. Veliki proizvođači su napravili vina koja će odlično stariti (ocena 9)
2007 – Savršeno. Bez daljih komentara (ocena 10)
2006 – Berba je započela obećavajuće, ali se nije dobro završila (ocena 7+)

Konačno, treći korak u potrazi za najboljim vinima Mozela iziskuje poznavanje regiona. Nisu svi vinogradi istovetni. Severnu geografsku širinu, na kojoj se nalazi Mozel, odlikuju duži dani tokom sezona uzgajanja, ali samo su pojedini vinogradi postavljeni tako da koriste ove dodatne sate sunca.

Budući da u dolini Mozel ima preko pet stotina vinograda, pokušaj da se zapamti svaki od njih predstavljalo bi prevelik, ako ne i nemoguć poduhvat. Umesto toga, postoji jednostavniji metod da se odredi gde se nalaze najbolji vinogradi. Područja koja su okrenuta ka jugu dobijaju deset puta više sunčeve svetlosti tokom godine nego ona koja su okrenuta ka severu. Pored toga, vinogradi koji se nalaze na iskosinama dobijaju više horizontalne iradijacije nego oni na ravnici. Stoga ne iznenađuje činjenica da se više od 40 odsto vinogradskih hektara nalazi na strminama i da su najbolji vinogradi po pravilu okrenuti ka jugu.