Nebiolo: Legenda okružena izmaglicom
- Tekst Sergej Petrov
- Objavljeno u Vinske priče
-
Od brojnih autohtonih sorti Italije nebiolo ima sasvim poseban status. Gotovo mitski, ako pitate broje ljubitelje vina širom sveta!
Prvi sačuvani podaci o nebiolu kao sorti datiraju s početka 13. veka. Ime potiče od reči nebbia što u prevodu znači magla. Ne čudi ako se zna da se najbolji vinogradi ove sorte u italijanskom Pijemontu nalaze na padinama kotlina koje su često ispunjene maglom.
Oblast Pijemonte na severu Italije kolevka je nebiola
Ali, ima i drugo, pa i treće objašnjenje! U vreme berbe nebiola cvetaju fini mali beli praškasti cvetići koji često prekriju zrele grozdove čineći ih maglovitim s vrhova obronaka. Uz tu priču o „posedelim“ vinogradima ide i činjenica da brojni ljubitelji vina tvrde kako barolo i barbaresko, dva najpoznatija vina od nebiola, ne bi trebalo otvoriti pre nego napune barem jednu deceniju. Dok čekaju da vino maturira i sami vlasnici posede, pa se nebiolo računa kao idealan partner za starenje!
Nebiolo vina imaju karakterističnu nešto svetliju ciglastu boju
Nebiolo je poznat kao sorta teroara jer je drastično drugačiji u zavisnosti od podloge i klime na kojoj uspeva. Voli specifično glinovito i muljevito tlo, a po svojoj mušičavosti mnogi ga porede sa sortom pino noar. Možda i zato što mu je boja svetlija u odnosu na veliki broj ostalih crvenih vina, slična pinou. I ne samo to, on cveta relativno rano, sazreva jako kasno i prava je umetnost dočekati i uhvatiti pravo vreme za berbu.
Nebiolo zahteva posebnu pažnju u vinogradu
Kako je moguće da tako jako taninsko vino, moćnog i masivnog tela ima tako slabašnu boju cigle? U stvari, svež barolo je jarko i duboko obojen, ali tokom odležavanja dobija karakterističnu ciglasto-cveklastu nijansu. Ali, to što boja brzo iščili nikako nije znak nedostatka kvaliteta ili antocijanina. Uostalom, barolo ni na mirisu nije preterano intenzivan, naprotiv, ali teško je odupreti se tom aromatskom povetarcu od crvenih voćki i ruža koji se igra oko vašeg nosa. A onda bum! Sve se u trenutku promeni kad klizne na jezik. Ukoliko vam ranije nije bio jasan vinoljubački pojam „kad tanini zgrabe za jezik“, ta rečenica odjednom dobija pun smisao kada probate vrhunski nebiolo. Debeli vojnički kožni kaiš tanina besprekorno riba preko zuba, jezika i desni donoseći neobičnu radost i osećaj moći. A kad se krenu potom razlivati arome višanja, kafe, anisa i sveže zemlje, katrana i tartufa, zatvorite oči jer – bioskop je počeo!
Barolo je jedno od najcenjenijih vina u svetu
Istina, ovako je izgledao izvorni nebiolo u barolo-barbaresko formi od svog nastanka pa do skora kad se vetar uz pomoć tehnologije donekle okrenuo i grunuo u jedra mekšim i pitkijim varijantama ove sorte. O tempora o mores! Kako bi se tanini omekšali sve se više koriste produžene maceracije, a vina ranije dospevaju na tržnicu i sto. Uostalom, ne treba zaboraviti da je u 19. veku barolo bio slatko vino jer se grožđe bralo dosta kasno, kad je već prepuno sunca, a hladne noći bi uveliko prekinule fermentaciju. Magla, hm, da nije tu bilo i uticaja botritisa?
Jedini srpski nebiolo dolazi iz vinarije Milijan Jelić
Svejedno, treba znati da taninski barolo sjajno ide uz hranu koja sadrži dosta masnoće, bilo da je reč o puteru, maslinovom ulju ili životinjskim mastima. Zbilja, posnu hranu, belo ćureće, suvu ribu treba izbeći, ali zato barolo ponosno „širi krila“ uz najzafrknutije azijske specijalitete prepune začina. Ko zna, možda je Marko Polo poneo baš barolo u Kinu svojevremeno i time privukao pažnju? Što da ne, današnji Azijati nemaju sigurno ništa protiv čudesnog nebiola.
Barolo i Barbareco
Godine 2004. DNK analiza je pokazala da su roditelji nebiola aromatične sorte frejsa iz Pijemonta i vionjer. Ipak, prosečnom vinoljupcu je od istorije daleko bitnije da sazna kakva je razlika između barola i barbareska.
Barolo je nastao 1850. godine, pola veka ranije od barbareska, kao slatki vinski proizvod markiza de Barola. Pritom, postoje prirodna i „pravna“ razlika gde ova prva kaže da svako od ovih vina zapravo dolazi sa različite podloge, čime se pojačava tvrdnja da je reč o teroar sorti.
Barbaresko stiže sa bogatijeg tla i zato ima manje tanina. Ona „pravna“ kaže da je barbaresko iz DOCG zone manje zahtevno vino jer prema zakonu mora odležati devet meseci u drvetu, a ukupno 21 pre nego krene na tržište. DOCG barolo, s druge strane, biva zatočen godinu dana u hrastovini, a ukupno tri godine pre premijere, minimum. Ili 4,5 godine za kategoriju riserva.
Uz ova vina postoje i lakše varijante nebiola: karema, lange i gatinara. Pritom, da ne zaboravimo i naš detektivski njuh kad je razlika između barola i barbareska u pitanju: nebiolo su kroz istoriju često mešali sa sortom bubierasko. Skoro ko barbaresko, zar ne?
Ode ruka za „krštenje“
U današnjoj barolo zoni nebiolo je bio ekstra cenjeno vino u 15. veku. Prema lokalnim zakonima kazna za mešanje, odnosno razređivanje nebiolo vina s vodom mogla je biti odsecanje ruke, a za ponovni prekršaj – vešanje!
Zašto ga nema više
Nebiolo je tokom vekova zbog kvaliteta često bio u fokusu, čak su Englezi u 18. veku pokušali da ga podignu na pijedestal kako bi parirali Bordou i Francuskoj, s kojom su bili u stalnom sukobu, pa i vinskom. Ali, nakon doba filoksere, kad je nebiolo bio gotovo potpuno uništen, lokalni vinogradari su ga uredno zamenjivali postojanijom sortom barbera.
