Châteauneuf-du-Pape: Velemajstori kupaže

Châteauneuf-du-Pape: Velemajstori kupaže

Neke od najboljih svetskih crvenih kupaža dolaze iz apelacije specifičnog imena Châteauneuf-du-Pape (CdP), prve ozvaničene u Francuskoj daleke 1936. godine.

Dolina Rone poznata je ljubiteljima vina kao prestonica sorte grenaš, ali i po kupažama koje su prema nekim procenama najbolja jeftina vina na svetu, no posebnu pažnju privlače etikete iz najjužnije njene regije Châteauneuf-du-Pape gde se crvena, ali i bela vina, dobijaju najčešće blendiranjem nekih od 18 dozvoljenih sorti u ovoj AOC apelaciji. Mada poznavaoci tvrde da je u „podrumskoj igri“ zapravo prisutno dvadesetak sorti. Posebnu zanimljivost predstavljaju boce od tamnog stakla, često s izlivenim papskim pečatom, ali i zabrana proizvodnje roze vina u ovoj apelaciji.

Châteauneuf du Pape 12Vinogradi prekriveni kamenim oblucima s dna isušene reke

U prosečnoj boci crvenog vina CdP uz deset ili više crvenih sorti mogu se istovremeno naći i neke bele sorte, zbog čega vina imaju visoku kompleksnost. I dok grenaš uglavnom kolo vodi, pridužuju mu se još: syrah, mourvedre, bourboulenc, cinsault, clairette blanche, counoise, grenache blanc, muscardin, picardan, piquepoul blanc, roussane, terret noir i vaccarese. Nema veze ako ne umete da izgovorite sva ova imena, niti da ih prepoznate u vinu, time je čitava stvar daleko zabavnija.

Châteauneuf du Pape 4
Seoce u podnožju zamka po kojem je čitava apelacija dobila ime  

Što se samog vina tiče, dobra boca crvenog Châteauneuf-du-Pape eliksira obara punoćom i primarnim naletima mirisa malina i plavih šljiva. Dok se vino razvija na nepcu pojavljuju se čudnovate aromatske senzacije stare kože, lekovitog bilja, a neki kažu i „sveže oderanog životinjskog krzna“! Francuzi ovaj aromatski krešendo, nastao verovatno zbog obilja ruzmarina, lavande i žalfije u regionu, nazivaju garig (garrigue). Ali to nije sve, u završnici se javlja intenzivna aroma slatke jagode koja može biti slabija ili jača zavisno od berbe, što je veoma povezano s brojem sunčanih dana, a ova oblast je možda najsunčanija u Francuskoj, s gotovo 2.800 sati godišnje sunce, što je više nego na Hvaru, a negde otprilike kao u Los Anđelesu.

Laički posmatrano, Châteauneuf-du-Pape je zeleni plato sa nekoliko niskih blagih brežuljaka koji streme ka Roni, ali baš kao i njegova vina to je složeni spoj različitih podloga, mikrolokaliteta i terasa koje definišu vrhunska vina. Oko 320 vinara proizvodi nešto preko 10 miliona litara vina sa 3.134 hektara vinograda, gde tri četvrtine čini sorta grenaš. Trećina vinarija poseduje organske sertifikate, a sve zajedno raspodeljene su u pet komuna: Châteauneuf-du-Pape, Courhézon, Orange, Bédarrides i Sorgues, gledajući od najveće ka najmanjoj.

Châteauneuf du Pape 2

Kad je reč o podlozi, izdvajaju se tri glavna pojavna oblika: safres, u kome dominira peščano tlo, eclats calcaires nešto nalik na belu zemlju, tačnije glinu bogatu krečnjakom, i konačno sitna crvena glina prekrivena krupnim oblucima po imenu galete (galets roulés). Ovo kamenje potiče sa dna prastare reke koja je nekada ovuda proticala.

Ako treba izdvojiti neku oblast u regiji, to je svakako La Crau Plateau u kojoj se nalaze neki od najpoznatijih šatoa, a vinogradi su upravo na galets roulés podlozi. Vinarstvo koje je ovde evoluiralo tokom mnogo vekova danas predstavlja kombinaciju klasičnih tehnika s najsavremenijim pristupom u higijeni podruma.

Châteauneuf du Pape 8
U Musée du Vin Brotte sačuvan je deo vinogradarske istorije Châteauneuf-du-Pape

Vina se stilski ponekad dosta razlikuju od vinara do vinara jer pojedinci čitave grozdove grenaša sa peteljkama bacaju u fermentaciju, što vinu daje blagu dozu gorčine i veću mogućnost starenja koja prosečno iznosi od 10 do 20 godina (desetak za bela), dok drugi teže mekšim varijantama i pažljivo odstranjuju zelene delove. Grenaš je veoma osetljiv na oksidaciju pa fermentacija u drvenim sudovima nije preporučena te se obično obavlja u betonskim, ali i sve češće u čeličnim tankovima. No uvek ima i onih koji preferiraju hrast, mada ih nije mnogo. Uostalom zašto bi, kad je ova sorta poznata po tome što daje bogata i lepa vina bez upotrebe drveta, ali zato druge sorte pre kupažiranja odležavaju u velikim starim bačvama po imenu foudres.

I dok većina crvenih vina prolazi kroz malolaktičku fermentaciju, kod belih to nije slučaj. Bela Châteauneuf-du-Pape vina čine svega sedam procenata ukupne proizvodnje, a predstavljaju blend sorti grenaš blan, klaret i rusan (roussanne).

Châteauneuf du Pape 14

Preporuka za konzumaciju kaže da mlađa crvena vina treba dekantirati barem sat vremena, a ona vremešnija dosta manje. Služe se na 16 do 18 stepeni Celzijusa, a najbolje se uparuju sa brojnim začinjenim jelima iz raznih svetskih kuhinja. Grilovana povrća, musake, jagnjetina, masline, marokanska jako začinjena piletina, dimljeni odresci, sve će to CdP vino samo poboljšati. A ako želite da se u restoranu predstavite kao stručnjak, tražite berbe 2011 ili 2016 koje su bile izuzetne!

Naravno, ima tu još dosta toga, a na vama je da krenete sami da otkrivate sve ono što je ova „papska vina“ učinilo poznatim širom sveta.

Papin novi zamak

Papa Jovan XXII

U 14. veku Papa Jovan XXII, drugi i najduže vladajući avinjonski papa, osim što je veštičarenje ozvaničio kao jeres ostao je upamćen i po tome što je severno od Avinjona podigao zamak oko kojeg je posadio vinograde. Tako je čitava komuna oko novog zamka dobila naziv Châteauneuf-du-Pape, što doslovno znači „Papin novi zamak“, ašto je kasnije iskorišćeno i za naziv apelacije.

Inače, način proizvodnje vina u ovom papskom podrumu i sortiment koji je korišćen dugo je čuvan kao tajna, sve negde do 18. veka.

Bez vanzemaljaca, moliću lepo

Jedan od bizarnijih propisa koji je ovde donet 1954. godine, a praktično je još na snazi, zabranjuje „prelet i sletanje letećih tanjira na Châteauneuf-du-Pape“! Da li su to odbornici izglasali kako bi zaštitili vinograde od vanzemaljaca ili su se tog dana malo više „zaigrali“ u podrumu, ostaje misterija.

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama