Uspon starih i hibridnih sorti

U centru pažnje, Loik Paske u svom podrumu U centru pažnje, Loik Paske u svom podrumu

Novo vreme došlo je definitivno. I dok u Norveškoj upravo izbacuju četvorotaktne mašine iz upotrebe, a na uštrb električnih vozila, a veći deo Evrope dvoumi se između hibridnih i električnih automobila, u „starom vinskom svetu“ pokreće se trka za tržište između proizvođača (i komzumenata) hibridnih i ancestralnih vina.

Ništa vam nije jasno? Pa, reč „ancestral“ vodi poreklo od reči ancient, što označava nešto drevno. Naime, posle 30 godina istraživanja u čuvenoj španskoj vinariji Torres pojavljuju se prva takva vina od drevnih sorti, a sve uz propratni (marketinški) opis da imaju ukus, miris i arome kao nekad. Da su ambicije s drevnim vinima velike pokazatelj je i možda najskuplje novo vino na svetu uopšte, upravo iz tog segmenta, ali napravljeno u boutique vinariji Liber Pater u Bordou, gde jedna boca staje neverovatnih 30.000 evra! Proizvedeno ih je ukupno 550 iz berbe 2015, a u prodaju će ove jeseni biti pušteno 240.

Sa druge strane, hibridna vina su odgovor na brojne prirodne i ostale nedaće koje brinu ili će tek zabrinuti proizvođače vina. Ona se rade od hibridnih sorti otpornih na ovo i ono, a ponekad su opet to blendovi sa tradicionalnim sortama.

No, ono što povezuje ove dve nove vinske priče jeste činjenica da će i jedna i druga vina u Bordou moći da nose isključivo oznaku Vin de France. Hibridni cru će morati da sačeka još neko vreme.

Liber Pater
Liber Pater iz 2007. godine

Zbog čega je došlo do stvaranja ovih vina?

Razlozi su jasni i prednosti razumljive. Hibridi su tradicionalne evropske vinove loze (vitis vinifera) ukrštene između sebe kako bi se dobile neke nove karakteristike, dok su „drevne loze“ zapravo one koje su prestale da se koriste, ali su sada iskopane iz zaborava i ponovo stavljene u upotrebu. U oba slučaja prednosti uključuju njihovu sposobnost boljeg podnošenja vrućine, suše i bolesti, što znači da im je potrebno svega jedno do dva prskanja godišnje, a ponekad ni toliko. Time se unapređuju eko-standardi proizvodnje, a i finansijski benefiti su ogromni. Takođe, ove sorte imaju tendenciju da sazrevaju pre ili kasnije u odnosu na ustaljene norme, čime se lakše može kontrolisati nivo šećera uz punu fenolnu zrelost u trenutku berbe.

Sa hibridne strane već je mnogo uspešnih pokušaja. Tako familija Ducourt prodaje crvene i bele etikete „metisaža“ (mettisage) ili mešanaca. Crvena je Cabernet-Jura 2016, a bela Cal 604 ili Sauvignac – mešanac sovinjona, rizlinga i divlje loze. Oba vina imaju po 12,5 % alkohola, a ukupna proizvodnja mogla bi biti i 37.000 boca.

Vinarija La Colombette otišla je korak dalje i oko 600.000 boca već izvozi u Nemačku, SAD i Veliku Britaniju. Vina su beli blend Domaine La Colombette sorti Souvignier Gris i Muscaris (11,5 % alkohola), Infamous Gold, belo vino od sorte Cabernet Blanc (11,5 %), te crveno Scandalous One od sorte Cabernet Noir (12,5 %). U ovoj vinariji tvrde da vinograde tokom deset godina nisu prskali baš ničim, uključujući i bakarne rastvore i sumpor!

Za to vreme u Španiji će ove i sledeće godine vinarija Torres pustiti u promet svoja prva ancestralna (drevna) vina. Posle 30 godina eksperimentisanja sa kolekcijom od čak 50 raznih drevnih sorti u restoranima i vinotekama prvo će se pojaviti Moneu i Forcada, za koje direktor vinarije Miguel Torres Maczassek tvrdi da su rezultat vitikulturalne arheologije.

hibridna vina
Klimatske promene rade za hibridna vina

U Francuskoj se s nestrpljenjem očekuje Liber Pater 2015, ancestralno ali i najskuplje vino na svetu proizvedeno od autohtonih nekalemljenih sorti koje su nekada rasle u Bordou, kao što su kastet, tarnej, pti vidur i St-Maser, uz dobro znane pti verdo i malbek. Nakon dva meseca maceracije u amforama od gline zapremine 250 i 400 litara, vino je dodatno odležavalo tri godine, a vlasnik vinarije Loik Paske (Loïc Pasquet) tvrdi da ono ima originalni ukus bordoškog vina pre filoksere. Ovo je šesta berba ovog vina od kako je Paske preuzeo vinograd (prethodne su bile iz 2006, 2007, 2009, 2010. i 2011. godine).

Inače, čokoti u vinogradu iz kojeg dolazi ovo vino duplo su zbijeniji od standarda u Bordou, jer ih se na jednom hektaru nalazi oko 20.000, za razliku od maksimalnih 10.000 propisanih kod savremenih postavki vinograda. Takođe, zbog mrazeva i nepogoda, ovog vina neće biti iz berbi 2016 i 2017, dok će, prema nagoveštajima, berba 2018, za koju tvrde da je bila fantastična, biti na tržištu 2021. godine.

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama