Čokot je novi svetionik Župe

Čokot je novi svetionik Župe

Aleksandrovac i Župa, kao kakav blindirani sef čuvaju istoriju, tradiciju, ali i seme budućnosti srpskog vinarstva. Nalik na vrelo dijametralnih suprotnosti, tu se u srcu Srbije sudaraju džinovski pogoni i zahvati Vino Župa sa verovatno najsitnije isparcelisanim vinogradima ovog dela Balkana. A valovita priča kvalitativnih vinskih uspona i padova, gotovo potpuno izgubljenog bogatstva u vidu devastiranih vinskih poljana, a onda opet nekih novih, modernih vinarija, te talasa vinarskih povratnika rešenih da obnove slavu i kvalitet župskih čokota, sve se to sliva u samo jednu reč – Župa.

Postojbina naše autohtone tamjanike i čuvarkuća prokupac priče, sada je, uverili smo se, obasjana jednim jasnim i sjajnim svetlom sa Staračkih poljana i iz vinarije Čokot.

Vinarija Coka 06

Samo nekoliko kilometara od čuvene fontane u centru Aleksandrovca iz koje povremeno kulja vino, penjemo se dobrim putem prema selu Starci. U jednom trenutku asfalta nestaje, ali već smo gotovo na cilju. U tom trenutku oko nas zagrme kvadovi i bučni kros motori lokalaca s kacigama na glavama, u oblaku prašine i prebrzi da bi ih pitali gde je vinarija koju tražimo. A onda još jedan zaglušujući urlik traktora sa prikolicom prepunom crnog zdravog grožđa.

- Stigli ste – kaže doktor Radovan Đorđević, traktorista, enolog i vlasnik vinarije dok vešto manevrišući ogromnom mašinom uteruje u prostor za muljanje poslednje tone prokupca.

Radovan 2015 prokupac (1)

Dan je 20. oktobar, najkasnija berba ovog grožđa za Radovana ikada. I verovatno najpotentniji prokupac svih vremena vinarije Čokot, bilo da je Experiment, ili onaj čistokrvni Radovan 100% kog je MW Kerolajn Gilbi proglasila za jedno od 12 najboljih vina čitave bivše Juge.

Brdo naslaganih gajbica, miris prokupca u tami vinarije draži nozdrve. Zrno veoma sitno, dosta bobica smežurano poput suvog grožđa. A onda gajbica ili dve sa krupnim zrnima. Je li i to prokupac? Probali smo neke prokupce koji veoma odudaraju od slike koja se decenijama u javnosti ispredala o našoj autohtonoj sorti, te da je slabe boje, slabog tela, svakodnevno vino „za uz jelo", a sad smo svedoci nekih novih stilova. Kod Jelića, Radovana, Aleksandrovića, pa i Ivanovića, tamnih, ekstraktnih, nezaboravnih vina.

Dr. Radovan pruža instrument za merenje šećera, gledamo u skalu i ne verujemo, preko 27 šećera. Ekstremno ukusno za jelo, malo je takvih grožđa na svetu i za vino i za sto.

Vinarija Coka 34

- Juče sam muljao grožđe sa 26,2 šećera, a evo danas još više – kaže. – Zabluda je nastala u doba socijalizma kada su proizvođači bili fokusirani na kvantitet. Više sam puta to ponavljao. U literaturi koja je dostupna, koja se zvanično koristi na fakultetima, pominje se prokupac i navodi da od njega ne može da se napravi crveno, to jest crno vino, već samo ružica i da sadržaj šećera doseže maksimalno 20. podeljak. U doba socijalizma, u uslovima koji su vladali kad su pisane knjige, to su verovatno bili maksimalni mogući rezultati. Danas, kad smo se konačno vratili na ono što je nekada bilo, pre 70 ili možda 100 godina, u doba kad nisu postojala mineralna đubriva i kad je čokot bio prepušten sam sebi. Evo, vidite i sami koliko šećera prokupac sadrži, daleko preko tih pomenutih 20. A ta zastarela priča koja još kruži je napravila problem, pogotovo u Župi. Ali ako se smanji prinos, uz agrotehničke mere u vinogradu, počev od obrade zemljišta, uzgojnog oblika, rezidbe, prokupac apsolutno može da se reguliše. Takođe, ranije je važila kategorizacija sorti koje mogu da daju stona, kvalitetna ili vrlo kvalitetna, vrhunska vina. I da ne može od grožđa stonog kvaliteta da se napravi kvalitetno ili vrhunsko vino. No, to apsolutno nije tačno, jer ako imate dobar kvalitet zrna, smanjen prinos, može se od stone sorte napraviti čudo. A ovo što pitate, ima sitnijeg i krupnijeg prokupca, ovaj danas baš liči na kaberne.

Beseda o prokupcu iznenada se prekida, Radovan se penje preko gajbica, ode nekuda gore, na vrh plastičnog suda od par hiljada litara. Uze neku motku ili spravu i krene da gura nadole sadržinu cisterne.

- Snimaj kako potapam – viče!

Vinarija Coka 46

Jedna omanja neonska lampica razgoni mrak tek toliko da opažamo senke, ali je zato buka muljače nesnosna. Vodopad krvavo crvene tečnosti sliva se avetinjski obasjan neonom. Volim sve ovo, ali jedva čekam da izađemo na poslednje zrake zalazećeg sunca. Ispred naših nogu nestvaran pogled, verovatno najlepši u čitavoj Župi, iako je sličnih ali drugačijih i sa okolnih, istina nižih bregova, mnogo. Lako je razumeti da smo na jedinstvenom mestu, pogled se pruža 130 kilometara u krug.

Radovan nas poimenice uvodi u geo-poreklo ovog pogleda. Željin ima dva vrha, levo je od njega Koznik na kome se još gnjezdi kamena tvrđava grada Nemanjića, a iza je antena na vrhu Gobelje, na Kopaoniku. Zato je ovo mesto klimatski jedinstveno za lozu, otuda stižu hladni vetrovi dok se sa druge strane, jesenjim zlatom prostrla valovita Župa koja akumulira dragocenu toplotu.

Vinarija Coka 78

- Do pre dve-tri godine Koznik je noću bio osvetljen, bio je tamo i neki KozArt festival, ali je pukao. Šteta što se danas ne vidi Rtanj – objašnjava gledajući na drugu stranu. – Onaj veliki planinski venac je Jastrebac, dole Aleksandrovac s okolnim selima Šljivovo, Parčin, Stubal, Zleginje, Subotica, Bobote, Laćisled, Mrmoš, Dašnica, Tuveš ili Rudenica, pa Stopanja... Na ovom dole brdu su moji vinogradi, Staračka poljana koju mnogi pominju, ali ne znaju šta je.

Tu su dole i čuvene „poljane“, etno kuće u kojima se nekada pravilo vino, pandan rajačkim pimnicama. Vidi se najveća, Lukarevina, oko nje neke manje, ali sve je to propalo, sa hukom odmahuje Radovan terajući rukom setne misli po pitanju fizičkog očuvanja tradicije. Pokazuje veliki zeleni kompleks na brdu iznad Vino Župe, kaže, to nije šuma, to je samo jedno drvo. Čudovišni, stoletni hrast Zapis ispod koga je jedan hektar studeničkih vinograda. U manastirskom posedu je i ubedljivo najveći komadni vinograd u Župi, parcela od sedam hektara za koju je Đorđević takođe zadužen, a sprema se izgradnja vinarije u okviru istog. Ni „doktorov“ vinograd nije mnogo veći, ukupno dva hektara na četiri parcele. Uz to se dosta grožđa otkupljuje. I previše za 42 kvadratna metra podruma u kojima je naš domaćin u Starcima svih ovih godina vinski stolovao.

Vinarija Coka 02

Konačno, u čašama je tamni i gusti Radovan 2017 koji će ovih dana na tržište, dok je Experiment 2017  odnedavno prisutan. Ovaj je prokupac prvi put napravljen iz berbe 2015, a sada je to veoma začinsko vino gde u završnici izviru cimet, karanfilić, višnje, trešnje.

- Baš se lepo prodaje na izvikanim, ekskluzivnim mestima, posebno stranci kad dođu. Ćirilica na etiketi, to je njima egzotika, još kad probaju, a nije loše vino – smeje se i ozaren uživa u sopstvenom proizvodu. – Istina je, traže ga ljudi puno, dobro se prodaje. A sve je samo spontana fermentacija, nema kvasaca, enzima. Ništa, samo vinobran, ručno potapanje, 15-20 dana ceđenja, 48 sati grubo taloženje i odmah u burad. Ništa da ga bilduje, to je to šta da grožđe. Samo mora da bude dobro. Među poslednjima završavam berbu jer sam pozicioniran malo više od ostalih, a čekam bukvalno do poslednjeg momenta. I ovo mi je zaista najkasnija berba od kad sam počeo da radim.

Vinarija Coka 15

Priznaje da je bar pola prokupca iz otkupa, ali ako pitate ima li razlike od onog koji sam uzgaja, odsečno tvrdi da nema:

- Prokupac koji kupim mora biti bar istog kvaliteta kao moj inače ne kupujem. A ima dobrih proizvođača. To su uglavnom ljudi kojima je to sporedan posao, većinom su stariji vinogradi i malo skrajnuti. Ubeđen sam da ljudi koji proizvode grožđe u suštini nisu ni svesni šta imaju u vinogradima, a i da znaju šta imaju, nemaju mogućnost da to bolje plasiraju. U Župi ima puno vinograda i znam tačno kad pogledam deset raznih koji je onaj jedan iz koga ću da kupim. Puno se grožđa ovde proizvede, pogotovu prokupca koji nije za proizvodnju vina, bar ne vina kakva radim ili kakva rade Gaga Ivanović i još neki. Mnogi vinogradari su fokusirani na visoke prinose i nije da oni neće da orezuju, nego neće da sarađuju. Nema kooperacije uopšte i to je problem, a onda grožđe pod moranje prodaju Vino Župi. I to za goleme pare!

Vinarija Coka 95

Istina ili sarkazam, da ne ulazimo u to. Nema potrebe, sunce je zašlo, muljača utihnula, a pitanja je još mnogo. Naš Renault jedva čeka da „protegne“ točkove, ali tek što siđemo niz brdo, ubrzo smo opet na odmorištu. Nedavno otvoren restoran Vuk na kog se župljani još nisu naučili pa mesta ima koliko hoćeš, a vrhunski kuvar jedva čeka da ispuni želje. Experiment  će kao jang savršeno podržati gotovo svaki mesni specijalitet, ali bi mi da pričamo o jin tamjanici. Postoji li ta neka izvorna, gotovo mitska autohtona župska tamjanika koja nije ni muskat frontinjan, ni žuti muskat, ni beli, ni aleksandrijski, ni muskat sitnog zrna?

- Izvesno je da je tamjanika na ove prostore došla u neko doba sa nekim civilizacijama ili možda kasnije. A to što postoji izvorna župska autohtona tamjanika, duboko verujem da je samo zbog uslova i klimatskih faktora. Došlo je do neke promene, mutacije. Uostalom, klonovi spontano nastaju pa ih mi posle selektujemo, a ova je tamjanika u svakom slučaju iz grupe muskata. Kog, mislim da malo ko zna. Teško je identifikovati, ali koji god muskat dostupan u Evropi probamo to je sve maltene sličan miris. Različitosti ima od regije do regije, što je zasluga isključivo klimatskih faktora, a o poreklu je nezahvalno pričati. Mnogi se ljute na tvrdnju da tamjanika nije iz Župe, međutim u srpskoj literaturi je jako siromašno opisana, možda strana ili dve. Tamjanika se u knjizi o vinogradarstvu na fakultetu u Beogradu pominje kao sorta i ništa više. Nikakve karakteristike.

DSC 3303

Vino koje smo probali u vinariji iz jeseni 2017 je izuzetno, mada je zbog vrhunske berbe posebno dobro u većini sprskih vinariji. Neki ovu godinu apostrofiraju kao najbolju u protekloj deceniji za crvena vina, ali sok koji je prad našim očima danas ceđen u vinariji Čokot obećava mnogo. Može li se ovogodišnja berba porediti s prokupcem 2017 koji upravo hita na tržište, pitamo Radovana?

- Razmišljam zbog čega dajem prednost novoj berbi? Berba 2017 bila je odlična, mnogo više sunca nego ove godine, ali zbog toga možda malo usiljena berba. Sad je bilo puno kiše do prvog avgusta, a onda je preseklo, ni kapi više. I samo sunce. Ali vinogradi su u kondiciji i izdržali su uz dovoljno vlage u zemljištu. Takođe je bobica potpuno formirana, opna jaka što je važno za kvalitet, semenka crna i zrela.

Nezahvalno je vinara pitati koje mu je vino najmilije, pogotovo kad ga proizvodi samo od dve sorte, pa probam zaobilazno na temu: Šta za njega u budućnosti ima veći globalni potencijal, tamjanika ili prokupac i hoće li se autohtone sorte izboriti za vodeću poziciju na domaćoj vinskoj sceni u narednih desetak godina?

Vinarija Coka 30

- Iz mog ugla jedino ima smisla ganjati prokupac i tamjaniku, pogotovu za Župu. Prokupac ima prednost u nekom dužem roku, dok tamjanika trenutno i dalje drži primat. Ubeđen sam, kad bih pravio vino od neke internacionalne sorte, da ne bih mogao ništa da prodam. Toga ima koliko hoćeš, puno je jakih igrača i ako bi to verovatno bilo dobro vino, ne znam šta bih mogao da uradim da bi se po nečemu izdvojilo. Posao bi bio daleko teži, a ovo sada se prodaje po inerciji, nemam nikakav marketing, ni menadžera prodaje. Sve radim sam, ide lepo, ali samo zato što su autohtone sorte trenutno tražene i u modi. I tek će biti. A kad me neko pita na sajmovima i promocijama sa kojim bi vinom uporedili prokupac, uvek kažem pino noar. Pri čemu su to najskuplja vina na svetu i nema tu mnogo filozofije. Uostalom imam i ja malo kabernea u Experimentu. Pritom, tamjanike sad ima na Fruškoj gori, prokupca širom Srbije, dobro je i za nas što se to širi. Ako je konkurencija jača, to će nas naterati da pravimo još bolja vina, što je dobro za potrošače i sigurno će autohtone sorte zauzeti još veći deo tržišta. Ali da će uzeti primat, ne verujem, verujem da će internacionalne sorte i dalje dominirati u Srbiji.

Radovanov prokupac već duže vreme obilazi Evropu. Maltene prva berba 2013. godine krenula je u Nemačku u Berlin. Izvoza je bilo i u Švajcarsku, od prošle godine u Švedsku. Čak dva puta za manje od godinu dana i već je nov izvoz najavljen.

Vinarija Coka 12

- Lepo je i pohvalno kad prvi put izvezeš ali čovek ne treba puno da se raduje. Drugi izvoz je već neki znak. U martu su sve četiri etikete otišle u Kopenhagen, što je takođe lepa stvar. Dobra je priča za Švedsku. Došla su četvorica Šveđana, mislim se klinci neki, a ono dvojica advokata, jedan somelijer, jedan pijanista, kažu, našli me na Googlu kad su upisali: „Srbija, autohtone sorte“. I probali ovde vina, a mesec dana kasnije zahvaljuju se u mejlu s idejom da možda krenu uvoz, prva tura 100 kartona! Taj somelijer Olaf pravi vinske karte u četiri restorana u Stokholmu, a u jednom i radi. Opet, za Dansku i Kopenhagen je uzeo vina čovek koji je prvi izvezao etikete Bikicki. Kad je bio u Beogradu, napravili smo kolega Ivanović i ja degustaciju. Mislili smo da je samo za prokupac, pa je Gaga samo to i doneo, a ja sve. I čovek je probao i rekao: „Uzimam sve!“

Za malog proizvođača iz Župe to mora da je prava muzika za uši!

Posla preko glave

Uz vina koja proizvodi Radovan Đorđević sarađuje i s vinarijama manastira Bukovo i onom studeničkom, vinarijom Pruna.

Da vinska scena u Srbiji vri dokaz su i neki novi poslovi. Fragaria je mala vinarija sa dva hektara vinograda koja ove godine izbacuje prvo vino, kupažu merloa i kabernea, belo od sovinjona i jagodu, gde su sadni materijal uzeli od Kosta Botunjca. Vlasnici žive u inostranstvu. Nedavno se pojavio još jedan stranac poreklom iz Župe. Ne zna srpski, ali bi da pokrene vinariju, da radi prokupac i tamjaniku, pa i proizvodi opremu za vinogradarstvo. Posla znači ima preko glave.

PARTNER NA VINSKOM PUTU – RENAULT KADJAR

Vinarija Coka Renault Kadjar 102

 

U Župu smo krenuli SUV modelom Renault Kadjar imajući pre svega na umu da će biti i dosta vožnje izvan asfalta, po vinogradima i osamljenim vinarijama. Nisu to bile neke previše zahtevne of roud avanture, ali se svejedno naš Kadjar s tim izborio kao od šale. Posebno nas je oduševilo što ovaj prostrani terenski model nudi udobnost kao bilo koja limuzina, pa čak i više nego većina njih. Prostora na prednjim sedištima ima mnogo, ali i na zadnjoj klupi, dok u prtljažnik stane dovoljno kartona vina tako da tu nema brige. U suštini, Renault Kadjar predstavlja kompromis različitih vrlina i kao takav idealan je za porodične vozače.

Inače, ovo je treći Renault s kojim smo ove godine išli na neki od naših vinskih putovanja i sve nam govori da će toga biti još dosta.

 

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama