Vinarija Drašković: Nova era Vršačkog vinogorja

Pogled sa Vršačkog brega: Vinarija Drašković usred novih nasada vinograda Pogled sa Vršačkog brega: Vinarija Drašković usred novih nasada vinograda

Vinarija Drašković, kao nova linija vina iz vekovnog vršačkog vinogorja, se lagano, tiho i nenametljivo preporučuje kao lek i podsetnik šta sve Vršac kao veličanstveni grad vina naših pradedova može da ponudi.

Iako se o priči privatizacije, kao jedinom rešenju za pre pola veka jednu od najvećih vinarija Evrope i vinogradima iz kojih se snabdeva mnogo pričalo, to je bila trka sa ogromnim preprekama koje ni Kinezi, kao potencijalni kupci, nisu umeli da preskoče. Kompanija Vršački vinogradi, u koju je geo i svakim drugim poreklom ugrađena istorija Gudurice i okolnih vinogorja, nekoliko je poslednjih decenija bila u fazi lutke bez izgleda da se pretvori u vinskog leptira i zaleprša ka svetskim tržištima noseći milione litara odličnih vršačkih vina. No privatizacijom od strane Rodoljuba Draškovića, čoveka sa sredstvima ali i očiglednom vizijom na regionalnom planu, nova nada se uselila podno Vršačkog brega. Firma Swisslion, na čijem se čelu Drašković nalazi, je u portfolio bogat nekoliko stotina prepoznatljivih Swisslion i Takovo proizvoda, unela i vinski segment, pa rika lava, koji je zaštitni znak kompanije, samo što se nije začula iz prvih boca premium vina linije Vinarije Drašković.

Vrsac 14

Kako nam objašnjavaju iz rukovodstva, čim je Swisslion kupio Vršačke vinograde februara 2017. godine, odmah se počelo sa intenzivnim ulaganjima u sve segmente poslovanja: krčenje zapuštenih i nerentabilnih parcela, podizanje novih vinograda, zanavljanje mehanizacije, izgradnju potpuno nove vinarije sa vrhunskom opremom za preradu grožđa i proizvodnju vina.

- Planovi su da vratimo Vršcu i Vršačkom vinogorju mesto na vinskoj mapi Srbije i Evrope koje im pripada, imajući u vidu pola veka dugu tradiciju vinogradarstva u ovom kraju. Zato smo pristupili svim ovim investicijama, ali i ulaganju u vinski turizam. Sve ovo smatramo našim programom za razvoj vršačkog vinogradarstva, vinarstva i vinskog turizma. Nakon intenzivnih ulaganja u vinograde, vinariju i opremu, rodila su se i vina Vinarije Drašković, kao paleta posebnog kvaliteta iz Vršačkog vinogorja – kaže Marija Kulić Radovanović, izvršna direktorka Vinarije Drašković.

Vrsac 17
Marija Kulić Radovanović, izvršna direktorka vinarije Drašković u grupi posetilaca novog postrojenja.

Svakako, oko odluke da se nastavi sa proizvodnjom Banatskog rizlinga, najpoznatijeg brenda Vršačkih vinograda, nije bilo dvoumljenja. Tako se ovo čuveno vino, sada sa regionalnim geografskim poreklom sprema da ponovo zagospodari slavljima u Srbiji i regionu.

Da se na vinskoj sceni Vršca nešto ozbiljno kuva saznali smo još pre dve godine, ali za nas koji nismo u toj okolini, sve je teklo nekako nečujno. Naravno, daleko od toga, jer je 2017. godine za samo šest meseci nikla potpuno nova vinarija kapaciteta 5,5 miliona litara.  Znali smo i da se rade opsežne radnje na podizanju i revitalizaciji vinograda koji su dugi niz godina, dok se tražio preduzetnik koji će vreo krompir uzeti u ruke, bili gotovo zapostavljeni što je dovelo do ogromnog osipanja istih. Stručnjaci sa Poljoprivrednog fakulteta iz Beograda, u saradnji sa lokalnim vinogradarima koji poznaju vršački teroar, iz dana u dan stvarali su, od trenutka privatizacije, ovde mala čuda, da najveći deo tih vinograda ove jeseni zablista. A tek će.

Vrsac 08
Podrum Helvecija je 1880. godine osnovao Švajcarac Štaub. Sve je sačuvano u originalu, betonske cisterne se još uvek prepoznaju, a kad sve bude sređeno oko zgrade biće tu i restoran terasa sa predivnim pogledom na Vršački breg.

I da, već smo pisali o fantastičnim zamislima, da se od nekada čuvenog podruma Helvecija koji je pre više od veka takođe bio među najvećim u Evropi sa kapacitetom milion litara, načini mali vinsko-turistički raj, ali da će se to dogoditi u narednih nekoliko meseci, to nismo mogli ni zamisliti. No, uverili smo se lično i nestrpljivo čekamo konačni rezultat. Baš kao i superpremium kategoriju vina najavljenu za naredne godine. Ali da krenemo iz početka.

Vrsac 02
„SL vinoteka"  je savremeno uređen objekat u kome se nalazi deo od nekoliko stotina Swisslion proizvoda a uz vina pomenuta u tekstu na policama su i muskat otonel ili šardone iz berbi 2017 i 2018 zgodne za upoređivanje.

- Stara vinarija Vršački vinogradi sa kapacitetom od oko 20 miliona litara i dalje postoji, koristimo neke njene kapacitete, ali sa težnjom da je jednoga dana sasvim napustimo – objašnjava Marija Kulić Radovanović. – Luksuzni vinsko-turistički ugostiteljski objekat u nekadašnjem podrumu Helvecija je građevinski završen, pristupili smo potpunoj rekonstrukciji i to će svakako biti odgovarajući ambijent za prezentaciju i uživanje u našim vinima, što nam trenutno nedostaje. Otvorili smo krajem septembra, za ovogodišnji Grožđebal i prvu „SL VINOTEKU“ u Vršcu sa ponudom vina Vinarije Drašković ali i italijanskih, francuskih, kalifornijskih vina, alkoholnih pića, cigara, luksuznih proizvoda Swisslion-Takovo, delikatesa, luksuznih poklona i pakovanja. Podrumi u vinskom selu Gudurica su trenutno neaktivni, sa planom da ih uredimo, ali se zato spremamo da nekadašnju upravnu zgradu Vršačkih vinograda, u samom centru grada, pretvorimo u butik hotel, kao i da slične turističke objekte otvaramo u Novom Sadu, Beogradu, a u potrazi smo za novim lokacijama za vinoteke u ovim gradovima.

vina draskovic 02
Premijerna premium linija vina Vinarije Drašković

Ovih dana pod etiketom Vinarije Drašković na tržište kreće i prva premijum linija. Triptih je bela kupaža tri sorte u kojoj je pored dva rizlinga zastupljena i šasla, te crveni Mahago od frankovke. Horizont je sortni šardone, dok će premium muskat otonel, kao za sada najatraktivnija sorta, nositi ime Ruža vetrova da podseti na blagorodne vetrove koji ovde neprestano duvaju. Sva su vina iz berbe 2018, osim frankovke koja je godinu starija. Istovremeno classic liniju Drašković, koja je već godinu dana na tržištu, predstavljaju sortna bela i crvena vina, Muskat otonel, Burgundac beli, Chardonnay i Frankovka, kao i Roze, kupaža većeg dela muskat hamburga i frankovke. Za naredne mesece najavljuju još jedan delikates sa vršačkih plantaža – kasnu berbu od italijanskog rizlinga.

vina draskovic 01
Široka paleta classic ukusa: bela suva, poluslatko, roze polusuvo i crveno suvo vino

- Ove godine smo berbu od oko 330 vagona grožđa skinuli sa gotovo 700 hektara. To su vinogradi u rodu, a imamo i podignutih 75 hektara novih vinograda što je prošlogodišnja investicija gde smo proširili slabo zastupljeni sortiment crnih sorti. Sad smo se opredelili malo više za internacionalne, kaberne fran, širaz i merlo jer smo ranije posedovali samo muskat hamburg i frankovku. Sledeće godine nastavljamo podizanje novih nasada na još 50 hektara, gde će pored pomenutih sorti, doći recimo rajnski rizling. Vinogradi koje smo preuzeli bili su u relativno lošoj kondiciji, u njih nije ulagano desetak godina. Znači, plan nam je da napuštamo nerentabilne parcele, rekonstruišemo postojeće i podižemo nove. Nećemo dalje širiti vinograde u budućnosti, naprotiv, ideja je da se okrenemo kvalitetu jer promenili su se trendovi. Banatski rizling, litra po glavi čoveka u bivšoj Jugoslaviji je nešto prevaziđeno, a vinogradi su bili prevashodno tome namenjeni. Pratimo stanje na tržištu, domaće i svetske trendove, gledamo da pre svega sredimo stanje u vinogradu, a potom i kvalitativno podignemo nivo proizvodnje. Tako posmatrano, recimo da je 500 hektara nešto o čemu bismo najradije pričali u perspektivi.

Vrsac 19

Dok obilazimo Helveciju gde se upravo vrše završni radovi i lagano unosi inventar, pločicama ukrašavaju bazeni, postavljaju ogromne drvene kace za vinski spa centar, ali i još vide ostaci cementnih tankova iz 1880. godine u podrumu površine 1.200 kvadrata, naša sagovornica objašnjava da je nova zgrada vinarije izgrađena za svega šest meseci, kako bi danas bila opremljena najkvalitetnijim uređajima kakvih nema u Srbiji. Počevši od onih Bucher najvećih dimenzija za preradu grožđa, preko osam tankova po 150.000 litara za kupažiranje vina, gotovo nepreglednog reda džinovskih inox rezervoara, punionice kapaciteta 4.500 boca na sat, sve do podruma u koji tek ulazi slavonski hrast.

Vrsac 21
Vršački vinogradi u malom prstu, Petra Milanović Krajovan, izvršni direktor vinogradarstva 

U ono najvažnije za proizvodnju vina, u vinograde, upućuje nas Petra Milanović Krajovan, izvršni direktor vinogradarstva prisutna u firmi Vršački vinogradi poslednje 33 godine. Podseća da su danas najstariji nasadi rizlinga iz 1979. kog je posađeno 300 hektara samo u jednoj godini, na to vreme krajem osamdesetih kad je pod državnom jurisdikcijom obrađivana maksimalna površina od 1.920 hektara pod lozom. Otkriva da je tadašnje rukovodstvo na svom razvojnom putu bilo odgovorno i stručno, imalo dobru strategiju da dinamika krčenja i sadnje bude otprilike ista, 30 do 50 hektara na godišnjem nivou čime se zadržavala povoljna starosna struktura, i što je učinilo da su se ovi vinogradi održali do danas. A da je propadanje firme i vinograda definitivno krenulo u iščekivanju privatizacije kad se gledalo šta će se dogoditi, pa su se radili svi vinogradi, čak i oni nerentabilni.

Vinogradi 0023

Od privatizacije u februaru 2017. godine urađen je petogodišnji plan podizanja novih nasada uz vrhunsku opremu. Projekat je poveren proverenim stručnjacima, konsultantima, poput profesorke Slavice Todić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i drugih. Nabavljen je čitav novi vozni park, deset traktora, jedan veliki, priključna oprema. Najsavremenije metode implementirane su u podizanje vinograda oko same vinarije gde je razmak između redova tri metra i više, sve je prilagođeno mehanizaciji.

- Zapravo je prekretnica bio momenat kada smo promenili međurednu obradu vinograda. Razmaci su toliki jer su to izuzetno teška zemljišta sa velikim procentom gline. Imamo dva kombajna za branje grožđa, laserske mašine za sadnju, za zelenu rezidbu, što zahteva uključivanje geodeta, geometara, preciznije projektovanje pri podizanju zasada. Prve godine smo na 75 hektara posadili šardone, beli burgundac, rajnski rizling, a od crvenih sorti merlo, kaberne fran i širaz na lokalitetu Gudurica. Šta ćemo saditi opredeljuje nekoliko osnovnih faktora, pored klime, zemljišta, ekspozicije. Kreaca koju imamo na 20 hektara je veoma zanimljiva, verovatno je budemo radili u sortnoj premium verziji. Sa Beogradskim fakultetom i profesorkom Todić smo radili na pozitivnoj klonskoj selekciji jer smatramo da tu sortu koja ima veliku rodnost, daje vrlo pitko vino sa dosta kiseline i koja je zapravo sinonim za banatski rizling, da je treba zadržati. Pa svi se nekako danas oslanjaju na autohtoni sortiment. Jedni imaju prokupac, drugi tamjaniku, mi se moramo izboriti da kreace koje ima od Temišvara na ovamo, ali koja je poreklom odavde kao gudurički lokalitet, imamo što više u čistom zasadu.

Vrsac 20

Na kraju objašnjava da je protekla godina bila dosta teška za vinogradare. Prvi deo izrazito kišan do polovine juna. Zdravstveno stanje grožđa dobro, ali 16. avgusta, pred berbu koja ukupno traje 45 dana nastupaju veoma visoke temperature, i danju i noću. Vruć vetar pojačava efekat što proizvodi znatnu dehidrataciju zrna. Broj grozdova odgovara proračunu ali je rod gotovo 30 procenata snižen u litrima. Srećom je kvalitet izuzetan, što odgovara razvojnoj politici vinarije da se ide na kvalitet.

I za kraj pitanje: Ako treba smanjivati površinu vinograda, koje će sorte najviše ispaštati?

- Ako se ide ka kvalitetnim i premium vinima i ako Banatski rizling više ne bude vodeći tip vina iz ovih vinograda, logično je da će se na udaru naći italijanski rizling – veli direktorka Petra. – Imamo 15 hektara novih zasada rajnskog rizlinga, gotovo dvostruko više šardonea, belog burgundca, tu će se verovatno zadržati neki odnos uprkos podmlađivanju vinograda sa tendencijom povećanja crnih sorti. Možda zasadimo nešto gamea za kupaže, a nije nemoguće da se pojavi i neki penušavac. Ako se enolog opredeli, bilo da je to šardone ili beli burgundac, imaćemo dovoljno sirovine da odgovorimo i tom zadatku.

PARTNER NA VINSKOM PUTU – DACIA DUSTER

Duster Vrsac 06

 

Put Vršca krenuli smo automobilom Dacia Duster. Manje više svi znamo da Dacia proizvodi cenovno pristupačne i pouzdane automobile, ali iznenađenje su bili komfor i udobnost ovog modela. Zapravo nam se čini da je udobniji od većine novih vozila! Uz to, veliki točkovi i rasotojanje od tla kao kod pravih „džipova“ olakšavaju svakodnevnu jurnjavu kroz grad i vožnju po lošim putevima.

Konačno, jedan od glavnih aduta ovog izuzetnog automobila je benzinski motor od 1.300 kubika i 130 konjskih snaga – isti onakav kakav se ugrađuje i u Mercedes automobile! 

Detaljnije podatke o specifikaciji, cenama i opremljenosti modela Duster, možete da pronađite ovde.

 

Foto: Vid Bobić

Više iz ove kategorije « Čokot je novi svetionik Župe
nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama