Škotlanđanin među srpskom vinskom elitom

Ova mala vinarija koja proizvodi organska vina, doduše i dalje bez zvaničnog sertifikata, a koju je pre desetak godina pokrenuo Škotlanđanin Don Makalok, prva je počela uspešno da primenjuje metode biodinamike u Srbiji. O tome svedoče sada već brojna priznanja, među kojima su i zlato za Coupage 2012 i srebro za godinu dana stariju berbu na Velikom testu Vino.rs 2014. godine.

Slobodan Šaponja, enolog i Don Makalok, vlasnik vinarije McC

- Za mene je ovo veoma značajno, pogotovo što smo osvojili dve nagrade – kaže Makalok. – Medalje služe pre svega da procenite gde stojite u odnosu na druge, zato smatram da su ovakva ocenjivanja unutar Srbije veoma korisna.

Oba ova vina, ali praktično i sve druge etikete vinarije McC našle su se i na listi najboljih vina Srbije za 2019. godinu, što ide u prilog tome da su organska vina u Srbiji postala ozbiljna priča u smislu kvaliteta. Pogotovo kada se uzmu u obzir i uspesi koje poslednjih godina postižu i druge domaće vinarije opredeljene za ovakav vid proizvodnje.

- Kada sam pravio svoje prvo vino ovde 2011. godine, malo ko je u Srbiji i razmišljao o organskim vinima, pogotovo ne o biodinamici. Govorili su mi da vino ne može da se pravi na taj način, ali budući da sam imao iskustva s takvom proizvodnjom u Evropi, SAD i Novom Zelandu istrajao sam u tome.

Poseban kuriozitet je uspeh traminca, sorte koja se ovde ne gaji previše, koja daje specifična vina i koja je veoma cenjena u svetu pod nemačkim imenom gevurctraminer.

- Traminac veoma dobro uspeva na Fruškoj gori. Koliko sam upoznat, postoji mogućnost da je to zapravo lokalna sorta. Na drugim područjima taj klon zovu gevurctraminer, ali mislim da je ovde drugačiji, čist i lagan. Fruškogorski traminac je takođe i cvetniji. U pitanju je veoma lagano i za mene fantastično vino. Kada odem do frižidera da uzmem i otvorim neko belo vino, to je obično traminac. Mogao bih reći da mi je omiljena sorta!

Makalok podvlači da je Fruška gora izuzetan teren ne samo za bele sorte, već i crvene i to podupire time da je još rimski car Probus tu zasadio loze u trećem veku.

Što se njegovih traminaca tiče, ističe da su 2013. i 2015. bile dobre godine, da je od ove nagrađene berbe ostalo još svega 16 sanduka i da upravo sada kreće etiketiranje nove berbe iz 2018. godine.

Kada govori o svojim tramincima, kaže da je dobro što kod svake berbe postoji razlika. Kvalitet, naravno, mora da se održava, ali isto tako vino bi svake godine trebalo da bude drugačije, već u zavisnosti kakva je godina bila.

Interesovalo nas je i na koji način pristupa lozi u vinogradu?

- Uvek kažem da mi pravimo konvencionalna vina na prirodan način. Sve što radimo je konvencionalno, samo bez hemikalija i sa minimalnom intervencijom. Tako da, što se biodinamičke proizvodnje tiče, ne „mašem zastavicom“, jednostavno sam odlučio da pravim vina na takav način. Ljudi slobodno mogu da kažu da im se to ne dopada, imaju pravo na to, ali na kraju mogu reći da barem nisam načinio nikakvu štetu po okruženje. Pravimo sopstveni kompost u vinogradu, takoreći samo vraćamo dobre supstance nazad u zemlju. Princip je u suštini taj da treba hraniti zemlju, a loza će se već sama postarati za sebe. Mora se hraniti zemlja, jer ako hranite stabljiku to je samo oslabljuje! Kod biodinamičke proizvodnje postoji više od toga da se samo prate određeni propisi. U pitanju je holistički pristup, treba biti povezan sa zemljom i vinogradom, morate biti prisutni. Zato sam ja tu svakodnevno, u proseku devet do deset meseci godišnje. Jednostavno, ukoliko niste povezani sa prirodom, onda biodinamička proizvodnja nije za vas.

Foto: Slobodan Vidović