Mladi vinski lavovi Srbije

Mladi vinski lavovi Srbije

Na domaću vinsku scenu stupa nova generacija vinogradara, vinara, vlasnika vinarija. Većina edukovana, mnogi su tu kao nastavljači tradicije, a pojedini i veoma raspoloženi za eksperimente i savremene trendove.

Evo prilike da upoznate neke od njih:

Nikola Krgović, vinarija Zmajevac, Šumadija

U prvoj godini predstavljanja šumadijska vinarija Zmajevac iz Lipovca kraj Topole privukla je pažnju originalnim i tehnološki odlično „spakovanim“ vinom Tamjanika, a potom i prokupcem.

Nikola, po struci sportski menadžer, vodi porodičnu vinariju zajedno s ocem i zbog toga živi na relaciji Lipovac-Beograd. Rukovodi celokupnim procesom proizvodnje, od vinograda do boce.

- Verujemo u tradicionalan način pravljenja vina. Organska proizvodnja jeste vrlo poželjna i popularna, ali smatramo da naše podneblje nije pogodno za nju. Jednostavno, želimo da proizvedemo najkvalitetnije moguće grožđe trudeći se da ispoštujemo prirodne procese, a potom uz praćenje, kontrolu i minimalno učešće dođemo do vrhunskog proizvoda. Naš način proizvodnje se graniči s organskim, pa iako ne koristimo pesticide, herbicide i drugo, zbog drugih radova u vinogradu ne možemo se tako deklarisati.

nikola krgović
Ako napravim dobro vino biću srećan čovek, Nikola Krgović

Nikola je ljubitelj crvenih vina, veliki fan autohtonih sorti, pogotovo prokupca. Kaže da je zadovoljan posađenim sortimentom gde se na nekih osam hektara trude da uspostave idealne odnose za dalju proizvodnji u smislu kupaža.

- Isprobavamo različite trendove i stilove, nove i stare tehnologije u raznim mikrovinifikacijama koje nam pomažu u razvijanju našeg stila i identiteta. Voleo bih da u narednih pet godina ostvarimo sve zacrtane kratkoročne ciljeve i da smo na pravom putu ka realizaciji dugoročnih, a to je ostvarenje ogromnog potencijala koji imaju vinarija Zmajevac i selo Lipovac. Želja mi je da nastavim s učešćem u tako plemenitom poslu do kraja života, a ukoliko uspem da napravim neko dobro vino i upoznam neke nove dobre ljude usput, biću srećan čovek.

Mina Todić, vinarija Doja, Toplica

Vinarija Doja za svoj Prokupac ima već titulu šampiona autohtonih sorti Balkana, a Mina, koja podvlači da pripada generaciji milenijalaca dolazi iz porodice sa dugom vinarskom i naučnom tradicijom iz oblasti vinarstva i vinogradarstva.

Završila je FON na Univerzitetu u Beogradu, ali sve vreme studija i posle toga radi u porodičnoj firmi Tody koja se osim proizvodnjom vina u vinariji Doja bavi i uvozom vina. Zbog toga je obrazovanje nastavila u oblasti vinogradarstva i vinarstva i postdiplomske studije upisala na Univerzitetu u Bordou. Za vreme boravka u Francuskoj obilazila je brojne organske i biodinamičke vinarije poput Chateau Palmer, Chateau Pontet-Canet, Chateau Latour, Chateau Margaux, Chateau Pichon Longueville Comtesse, a praksu imala u univerzitetskoj vinariji Lyche-Halde gde je ispratila celu godinu, od rezidbe do prerade.

- Privukla su me velika imena vinara koji rade i kao konsultanti u poznatim vinarijama, internacionalni bord profesora, a ponajviše puno praktičnog rada. Na drugoj godini mastera, mesec dana sam provela u Španiji u oblasti Karinjena, u organskoj vinariji Solar de Urbezo, gde sam sa mentorom radila analizu proizvodnje grožđa i vina i gde smo na osnovu naše analize davali preporuke. Period između prve i druge godine mastera 2018. godine provela sam u Sloveniji, u biodinamičkoj vinariji Korenika & Moškon, a po povratku u Srbiju, shvatila sam da kod nas postoje odlični uslovi za organsku proizvodnju na koju bi i Doja mogla da pređe. Razmišljala sam o prokupcu i njegovim karakteristikama, debeloj pokožici, relativnoj otpornosti na pepelnicu, nadmorskoj visini, suvoj klimi, lokaciji vinograda…

mina todić 3
Iskustva sa svih strana sveta, Mina Todić

Sa tom idejom Mina u svom vinogradu 2019. godine radi eksperiment i ujedno master tezu na prokupcu, gde su rezultati teze zapravo prvi rezultati vina prokupca proizvedenog biodinamičkom metodom. Na projektu joj pomaže profesor iz Kalifornije Alfredo Koh, njen mentor, stručnjak za biodinamiku. Trenutno je u Doja podrumu barem pet eksperimenata sa prokupcem, a jedan od njih koji odležava u srpskom bariku je onaj iz dela master teze, napravljen po biodinamičkoj metodi.

A kako Mina sebe vidi za pet godina?

- Stvaranje vina je dug proces, a pet godina kratak period u vinarstvu. U Španiji sam radila sa sortom karinjan, u Sloveniji sa refoškom i malvazijom, a sada idem u Argentinu da upoznam malbek. Interesuju me autohtone sorte i način na koji su prilagođene podneblju. Svaka je specifična za sebe i potrebno je dobro poznavanje sorte, ali i kreativnost u proizvodnji kako bi mogao da praviš najbolja moguća vina od njih. Uz to, važno je prikupljati iskustva iz različitih berbi i regiona sirom sveta, pritom biti otvoren za nove ideje, stalno učiti i eksperimentisati. Od 2021. godine naš Doja Prokupac će biti organski, a plan mi je da zatim nastavim sertifikaciju u biodinamiku. Kao i da svake godine pored berbe u Toplici odradim bar još jednu van Srbije. Sa stečenim iskustvima cilj mi je da napravim najbolje moguće vino od prokupca!

Aleksandar Todorović, vinarija Todorović, Ražanj Tri Morave

Aleksandar Todorović je jedan od vinara koji veoma hrabro ulazi na alternativnu scenu nefiltriranih, duže maceriranih i oranž vina, u potrazi je za vinogradima pomalo zaboravljenih sorti ili veoma starih nasada, a njegova su vina već prepoznata i van granica Srbije. Aleksandar završava Poljoprivredni fakultet u Zemunu, smer Vinogradarstvo, ima još par ispita. Uveliko radi na tome da konvencionalnu proizvodnju pretvori u organsku i očekuje skoro sklapanje ugovora sa sertifikacionog kućom pošto godinama unazad radi po organskim principima.

- Poslali smo uzorke zemljišta na ispitivanje da nema ostatka herbicida, pesticida i sličnih stvari. Nadam se sertifikatu već sledeće godine.

Kompletnu priču rada u vinogradu preuzeo je od oca 2016. godine, kada je bila i njegova prva berba, dok godinu kasnije započinje rad na dugoj maceraciji belih vina. Specifična je oranž župljanka, kao i italijanski rizling i sovinjon proizvedeni na isti način 2019. godine. Trenutno poseduje 2,2 hekatara a na proleće se saditi dodatnih pola hektara merloa.

 - Hteo sam da sadimo autohtone sorte, ali je kod nas zemljište tipično najbolje za merlo i to je jedina sorta koju ćemo širiti a da nije autohtona. Rizling i sovinjon su u super kondiciji, ali ostalo što budemo podizali biće autohtone sorte. Imamo plan za godinu-dve, kupujemo parcelu gde će tamjanika biti na jednom hektaru. Ta mi je sorta omiljena mada nisam imao do sad iskustva sa njom. Planiram i smederevku, a župljanku takođe volim. To je sorta koju mnogo potcenjuju, ali samo zato što još niko nije pokušao da je radi na način kako ja radim, a to je prirodno oranž vino koje može imati ozbiljnu kompleksnost i super potencijal za odležavanje.

aleksandar todorović 1
Na putu ka biodinamici, Aleksandar Todorović

Aleksandar ne razmišlja puno šta će biti za pet ili deset godina. Kaže, neka sve ide svojim tokom, važno mu je da radi dobra, iskrena, poštena vina. Sve će ostalo doći gde treba.

- Nisam školovani vinar što se tiče organike i i biodinamike, ali pored organske proizvodnje planiram da stvorim biodiverzitet i krenem u biodinamiku, da sve to spojim. Pratim dosta poznatih vinara tog usmerenja, kao što su naši drugari iz Slovenije koji mi dosta pomažu. Najbitnije u ovoj proizvodnji je da nikad nećeš znati šta će da se desi na tvom terenu, tvojoj zemlji, i to je poenta priče gde se vino pravi u vinogradu. Odlično grožđe je prioritet, sve ostalo je najmanji problem.

Braća Milomir i Milan Ralević, vinarija Ralević, Paraćin

Milomir je stariji pet minuta od Milana, a braća blizanci se bave građevinom kao osnovnim biznisom. Iako vinarsku tradiciju nemaju, ljubav prema vinu nagnala ih je da 2018. godine registruju vinariju u Paraćinu, u nekadašnjoj vikendici i ove godine na Salonu vina u istom gradu premijerno prikažu svoja vina iz te godine sa kojima će na tržište tek naredne jeseni. A o njihovom sovinjonu se već čulo, baš kao što se sad sve više govori o njihovom kaberneu i merlou.

- U vinu uživamo odavno, ali nemamo vinsku istoriju ni zasade – pričaju naizmenično. – Putovali smo, ispitivali razna vina, a onda 2016. godine kupili grožđe, pozajmili muljaču i napravili neočekivano dobro vino kaberne sovinjon i merlo, pola-pola uz pomoć štapa i kanapa. Slično i naredne berbe, luda sreća i nešto veća količina. Tada smo rešili da hobi pretvorimo u dodatnu delatnost, te registrovali vinariju.

braća ralević 1
Novi talas iz Paraćina, Milomir i Milan Ralević

Braća grožđe uzimaju od kooperanata iz otkupa, belo iz okoline Paraćina. Prva crvena su radili od sirovine iz Levača, ali sada koriste makedonsko grožđe sa područja Kavadarci gde se ono uzgaja uz strogo kontrolisane uslove.

A zbog čega ova dobra vina nisu još u prodaji?

- Tako radimo, vino stoji minimum godinu dana u bariku, pa onda sledi kupaža, pa odležavanje u boci. Ipak, ubrzo će na tržište Sauvignon Blanc inoks varijanta koja je u tankovima, a malo duže je odležala na talogu. Za njim sledi sovinjon koji je fermentisao u buradima od 300 i 500 litara, kombinacija francuskog i srpskog hrasta.

Ralevići su već učestvovali na međunarodnim takmičenjima, u Sofiju su na BIWC slali taj fermentisani Sauvignon Blanc 2017 kao i Cabernet Sauvignon iz Levačkog vinogorja i osvojili srebro za oba vina, pa se s pravom nestrpljivo iščekuje izlazak crvene kupaže Cabernet-Merlot na tržište. To je osnovna linija koja godinu dana odležava u domaćem bariku, dok je premijum čisti Cabernet Sauvignon sazrevao godinu dana u vrhunskom francuskom bariku. Trenutno je vinarija kapaciteta oko 30 hiljada boca. 

Katarina Veličković, vinarija Veličković, Šumadija

Mlada direktorka šumadijske vinarije Veličković iz Banje kod Aranđelovca, ujedno student Fakulteta za bezbednost, tvrdi da bezbednost i ljubav prema vinu nisu isključive kategorije i da očekuje da će se snaći na oba plana. Nakon etiketa Prvo Belo, šardonea i sovinjona iz 2015. godine, sa dva hektara vinograda stiglo je i belo vino Muscat Petit Grains.

Katarina živi u Beogradu, proizvodnjom vina se bavi uz enologa Natašu Savić i uključena je u kompletno poslovanje vinarije od berbe do plasiranja vina na tržište.

- Moj doprinos i „potpis“ na proizvodnji je pravac naših vina koja su suva, osvežavajuća i pitka. Za sada još nisam samostalno proizvela vino, još imam dosta da naučim, ali pratim kako to enolog radi i pratim razvoj vina od berbe do flaširanja. Uz to učestvujem u svemu, potpuno u segmentima kao što su promocija, marketing, odluke vezane za poslovanje, izrada vizuelnog identiteta i izgradnja brenda uz prateće birokratske poslove.

velickovic katarina 2
Ljubav i izazovi, Katarina Veličković

Katarina primećuje da je trend organske proizvodnje u porastu, ali smatra da je takva proizvodnja i veliki izazov. Potpuno podržava sve koji se organikom bave i nije isključeno da jednog dana dođe do toga u vinariji Veličković, ali još nisu razmatrali upuštanje u tu vrstu avanture. Što se sorti tiče, uživa da ih isprobava, ali su joj trenutno omiljeni sovinjon blan i tamjanika. Crvena vina još istražuje i nije se opredelila za omiljenu sortu, ali preferira lagana i pitka, sa blagim taninima, koja rado uparuje s omiljenim bolonjeze taljatelama.

- Ta me kombinacija odmah u mislima vraća na putovanja po Italiji. Sa druge strane, zasadili smo prokupac i marselan i jedva čekam prvu berbu ove godine, kao i naše crveno vino u flaši, za koje sam sigurna da će u meni buditi još jače emocije. Ulažemo dosta ljubavi u ovaj posao i sigurna sam da će tako ostati jer je svaki dan novi izazov u kojem uživam. Vrlo je moguće da ćemo i zasaditi još vinograda i proširiti ponudu, ali zadržati kvalitet jer je on na prvom mestu.

Braća Ćosić, vinarija Ćosić, Vitkovo Župa

Blizanci Milan i Dragan Ćosić predstavljaju vinariju specifičnu po tome što je među prvima u Srbiji proizvela vino od sorte muskat ruža, a sada rade i na daljem proširenju priče o autohtonoj župskoj sorti jagoda.

braca cosic
Specifična priča, Milan i Dragan Ćosić

Braća Ćosić su onaj primer vinarske tradicije koji uliva nadu u bolje sutra aleksandrovačke vinske priče. Nakon što su završili srednju školu za vinare i vinogradare u Aleksandrovcu, Milan privodi kraju studije tehnologije na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, dok je Dragan nedavno diplomirao vinogradarstvo, vratio se kući u Župu i već ulazi u proizvodnju u vinograde. Ćosići trenutno imaju šest hektara, a u planu je sadnja još dva. Uz pomenute sorte uzgajaju merlo, kaberne sovinjon, rizling rajnski i italijanski, tamjaniku, a imaju i zasad morave na jednom hektaru koji sledeće godine stiže na rod.

- Moravu smo zavoleli, ima lep, specifičan miris, a posadili smo je jer je naša autohtona sorta. Zadovoljni smo kako uspeva, ali još ne planiramo prelazak na organsku proizvodnju.

 Ćosići planiraju još jedan zasad tamjanike, merlo zasigurno, možda još jagode. U toku je priprema zemljišta, sadi se pšenica da se zemljište odmori. Ukupno poseduju oko 3,5 hektara vinograda, deo u Vitkovu, deo u Laćisledu, vinariju kapaciteta 25.000 litara sa tendencijom širenja, uz to i šljivar na dva hektara. Rade Merlot, Cabernet Sauvignon, tamjaniku, jagodu, moravu, rizling kupažu gde je rajnski 60 % ostalo italijanski. Ipak, Muskat ruža je vrlo specifična priča...

- Priča se proširila, može se reći da smo poznati po toj sorti od koje vino sad pravimo čisto. Ljudi se oduševe kad probaju naš muskat jer ga radimo kao suvo vino, dok Hrvati i Severni Makedonci rade slatke varijante. I upravo to privuče ljude.

Foto: Ivana Čutura i arhiva

nazad na vrh

Srodni tekstovi

Online prodavnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama