Seduša: Zaboravljena sorta s obala Dunava

Seduša: Zaboravljena sorta s obala Dunava

Vinska priča Srbije u suštini mnogo je bogatija nego što prosečan ljubitelj vina pretpostavlja. Ima tu lepih priča o rimskim carevima koji su sadili vinograde po Fruškoj gori, o delovima Srbije koji su zamenili francuske vinograde u doba filoksere, o specifičnim vinima koja su se pila na nekim evropskim dvorovima, pa i o sortama koje su ili zauvek nestale ili ostale samo u tragovima u pojedinim vinogradima i pričama. Jedna od njih je i seduša, sorta o kojoj se i danas veoma malo zna.

Spominjana u zapisima iz 18. i 19. veka, a zatim praktično istrebljena, sorta je bila prisutna u mnogim vinogradima Fruške gore i u okolini Iloka, s hrvatske strane Dunava. Razvojem vinogradarstva, prelaskom na plantažnu proizvodnju i širenjem otpornijih i popularnijih sorti, pogodnijih za proizvodnju kvalitetnih vina, seduša je u decenijama posle Drugog svetskog rata brzo pala u zaborav. I čitava bi ta priča prešla u još jednu bledu sliku iz davnina da nije bilo Milana Šijačkog, vinara iz Banoštora, kojeg je proganjalo sećanje na ukusno modro plavo grožđe koje su njegovi roditelji svojevremeno brali u vinogradu i nazivali seduša. Vino od njega nisu pravili, već su ga prodavali drugim domaćinstvima koja su sedušu, verovatno, mešala s drugim sortama pri proizvodnji domaćih vina.

Vođen idejom da bi Banoštoru dobro došla priča o nekom lokalnom specifičnom vinu, Milana je kopkalo da li bi to mogla biti baš ta seduša koje se sećao. Ali niko nije imao odgovor. Sorta je praktično nestala i niko više nije pravio vino od nje. Tek tu i tamo u pojedinim starim vinogradima rađalo je nekoliko desetina zaboravljenih čokota ove sorte. Poseban problem bilo je to što niko nije znao ništa o njenom poreklu, niti da li možda postoji u nekim drugim vinogradima u regionu pod drugim imenom.

Milan Sijacki sedusa
Dragocena upornost, Milan Šijački je gotovo sam uspeo da vrati sortu seduša iz zaborava

Zato je Milan kao jedini način da isuni svoju želju i zamisao video u tome da sam krene da umnožava zasade seduše i vidi kakvo bi to vino od nje moglo da bude. Isprobavao je različite metode vinifikacije, kupažiranja s drugim sortama, čak i proizvodnju roze vina, odnosno ružice, budući da plod ima izuzetno tanku kožicu i nedovoljno pigmenta koji bi vinu dali tamnije nijanse.

U međuvremenu uspeo je da pričom o seduši zainteresuje Bojana Mandića, tada saradanika na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, koji će zatim doktorirati upravo na toj sorti, obaviti njenu DNK analizu u Italijii i dokazati da je u pitanju autohotona sorta poznata još pod nazivom sremska zelenika crna.

Paralelno s utvrđivanjem identiteta i porekla seduše, Milan je posle nekoliko probnih berbi došao do zaključka da od seduše treba praviti lagano, nepretenciozno vino u kojem će na videlo izaći lepršavi voćni aromatski tonovi jagode i maline, dok će ukusi različitog tamnog bobičastog voća ostati zaodenuti slojevima osvežavajuće kiseline. Savršeni pratilac mnogih jela i zalogaja!

Konačno, dobivši potreban sertifikat za proizvodnju vina od ove sorte, Vinarija Šijački prvu Sedušu flašira iz berbe 2016. U skladu s već ustanovljenom praksom da etikete predstavljaju lik nekoga iz familije, na Seduši je zasela Ljubica Šijački, Milanova majka.

vinarija sijacki Sedusa 3
Vinski identitet Banoštora, Ivana Šijački Majoroš u vinogradu seduše

Razumljivo, vino je odmah privuklo pažnju, a dva berbe koje su potom usledile, iz 2017. i 2018. godine, donele su i neke nove doživljaje u čaši. Naime, nestali su pomalo neprirodni zemljani tonovi koji su krasili prvu berbu, a umesto njih pojavio se intrigantni ljutkasti začin u završnici. Kao da je seduša krenula putem nekog mladog Burgundca.

Na žalost, Milan je prošle godine iznenada preminuo, a njegovu vizuju oživljavanja seduše nastavila su sada deca, Ivana i Milenko.

- Moja baka Ljubica nije pila vina, ali je stalno pričala o grožđu i tome kako su joj najdraže bile slankamenka i seduša – priča Ivana Šijački Majoroš. – Otac je sve učinio da vrati sortu u život i veoma smo ponosni na to. Nije baš jednostavna za uzgoj jer grozd ima tanku opnu, nama su ceo prvi rod ose praktično uništile bukvalno u dva dana. Osnovna joj je karakteristika da prilikom sazrevanja ne razvije pravi šarak, već zrno u nekoliko dana pređe iz zelene u modroplavu fazu. I veoma je rodna sorta, daje i do pet kilograma po čokotu, ali smo došli do zaključka da je neophodno prepoloviti rod kako bi se dobilo dobro vino.

U vinogradima porodice Šijački trenutno je na rodu nešto više od pola hektara seduše, od čega proizvedu oko 2,5 hiljada boca vina. Koliko je njima poznato, to je danas jedini sertifikovani vinograd s ovom sortom u Srbiji.

- Registrovano je do sada pet klonova seduše, što je uradio Bojan Mandić u Italiji, ali mislim da će uskoro moći da se nabave i u Srbiji, pa onaj ko bude želeo da je posadi neće morati da je kupuje u Italiji!

etiketa sijacki sedusa
Baka Ljubica je s razlogom postala zaštitno lice seduše na etiketi ovog vina vinarije Šijački

Sedušu u vinariji proizvode na tradicionalan način uz pomoć savremenih enoloških sredstava. Koriste se selekcionisani kvasci za mlada vina kako bi do izražaja došle primarne osobine sorte. U podrumu se kreće s otvorenom fermentacijom i potapanjem kljuka, što traje šest dana. To se radi da bi vino dobilo intenzivniju boju. Potom se prebacuje na doviranje u tankove i posle par meseci u barik na odležavanje do pola godine, ili kako već procene u vinariji.

- Pazimo da drvo iz bureta ne poklopi osnovne note vina zbog čega u najvećoj meri koristimo već staru burad, a svega 10 posto barika je novo. U pitanju je francuski hrast kojeg smo prvi put koristili za berbu iz 2018. godine – kaže Ivana.

Konačno, nakon filtriranja i flaširanja vino odležava još osam do devet meseci pre nego dospe do potrošača. Aktuelnu berbu (2018) koja je i dalje u punoj snazi zameniće početkom sledeće godine na tržištu berba iz 2019 godine. Biće pravo zadovoljstvo videti šta će novo seduša doneti u svom četvrtom izdanju!

Foto: Ivana Čutura 

nazad na vrh

Online prodavnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama