Lisičina: Mala zgodna crvenkasta misterija

Za sada samo eksperiment, tehnolog Miloš Nikolić Za sada samo eksperiment, tehnolog Miloš Nikolić

Vino od sorte lisičina, belo tek slabo crvenkasto, a zapravo blanc de noir, predstavljalo je pravo iznenađenje u čaši na terasi vinarije Despotika. Mladi zasadi ove sorte iz godine 2019, ukupno nekih desetak ari posađeni u vinogradima pomenute vinarije privlače pažnju baš kao i vino od nje.

Čini se da je jedan od inicijatora toga da se ova stara sorta uvrsti u portfolio vinarije Despotika vinogradar i lokalni žitelj Novica Maričić:

- Od kada znam za sebe, znam za lisičinu, tu u Goloboku gde sam rastao i odrastao. Imali smo je u vinogradu koji je verovatno posađen sredinom prošlog veka, možda i ranije, u kojem je bilo tih nekih starih sorti, a među njima i lisičina. Nju su u to vreme imali svi u selu, pravili vina od nje mada nikada sortno. Jer, vino se radilo od svega u vinogradu odjednom, bile su tu sorte rehuljavi hamburg (rehuljavo znači da je dosta proređen grozd, bobice nejednake veličine ili vremena sazrevanja, rehuljave stone sorte koriste se kao vinske), rehuljava smederevka, bilo je drenka i adakalke koju su svi u selu zvali adalka kako ne bi kršili jezik... A za lisičinu mnogi stručnjaci tvrde da je u stvari plovdina...

Despotika 2020 (20)
Pamti lisičinu od detinjstva, vinogradar Novica Maričić

Plovdina je takođe veoma stara sorta sa područja Balkana i teško joj je odrediti drugačiju autohtonost. Veći zasadi prostiru se i danas u Bugarskoj, Turskoj, Albaniji, Rumuniji, Mađarskoj, dok se u Vojvodini pretežno gaji kao crvena slankamenka, a u centralnoj Srbiji nalazi varijetet sa tamnijom bojom pokožice, takozvana crna plovdina kakvu na primer uzgaja Milan Aleksić (Milanov podrum), zaštitar i vinar iz Župe, a tu je i naziv plavina.

Sa druge strane, u naučnom radu profesor dr. Svetozar Savić istražuje drevne sorte na obodu Skadarskog jezera, gde se pominje i lisičina koja u ovom kraju (recimo u Crmničkom vinu) ima dosta zapaženu ulogu u kupažama. Daju se i sinonimi crvena plovdina, crna plovdina, pirotska plovdina. Takođe, u časopisu Grlica štampanom na Cetinju 1891. godine stoji: „Riđe grožđe u koga su zrna (jagode) okrugle, zove se sjerovina; ako li je zrno sitnije a ovalne forme, zove se lisičina (lisica)“. A da zabuna bude slasnija, pomenuta plovdina među brojnim sinonimi ima i onaj - pamid, koji se opet pominje kao sinonim bugarske bele sorte dimiat! Ta sorta takođe poseduje brojne sinonime među kojima su i plovdina pa i smederevka. I tako sve u krug!

Despotika 2020 (25)
Zdravica uz lisičinu, novinar Vino.rs (desno) u društvu tima Despotike

No, ako se vratimo crvenoj slankamenki ili crnoj plovdini, njen opis zaista dosta nalikuje opisu lisičine. U opisu se kaže da daje redovne i vrlo visoke prinose, da je jedna od najrodnijih vinskih sorti ali s malim sadržajem šećera i kiselina u širi. Vino je neutralnog ukusa, siromašno na mirisu, tanko, jednostavno. Zbog niskog sadržaja alkohola i kiselina teško se čuva. Da je ovde ipak reč o nekoj drugačijoj sorti svedoči vino koje pijemo, slatko i sa oko 30 g/l šećera iako nije reč o kasnoj berbi.

-  Pa i po izgledu se ove sorte razlikuju - tvrdi Novica. - Plovdina je sorta zbijenog grozda i od nje se maltene ne može dobiti nikakvo vino, za razliku od lisičine koja je, prema mom mišljenju, varijetet plovdine nastao spontanim ukrštanjem baš kao i plovdina ali je rehuljavija, obojenija i mnogo slađa. Može se nazvati crvenom sortom jer su bobice roze i vuku na crveno. Znači, ne baš crno grožđe, već nešto između. Sazreva u srednjoj epohi ili krajem septembra, a u zavisnosti od starosti čokota i uzgojnog oblika može da rodi do tri-četiri kilograma, kako sam viđao u poslednje vreme. Ipak, u starom vinogradu kome je preko pola veka i iz koga je uzeto grožđe za ovo vino ponese možda samo dva kilograma ali izuzetnog kvaliteta. Što se zdravlja tiče, nije posebno otporna ni osetljiva i zahtevna, na nivou je standardnih sorti kao što je smederevka.

Lisičina se danas retko nalazi. Stari su vinogradi uglavnom izvađeni, posađeni novijim sortama. Za zasade u Despotici Novica je materijal uzeo iz Levča. Desetak ari postavljeno je u standardni uzgojni oblik na red, samo je čokot malo niži nego kod internacionalnih sorti pa je prva žica nekih pola metra od tla. Što se boje tiče, ona može biti i svetlija nego kod pino griđa, a kad se govori o vinu Novica tvrdi da su ona koja je probao dosta interesantna, da sorta može da da veoma osvežavajuća i pitka vina ali i dostigne visok procenat šećera i alkohola. No, kako nema potrebe za tim, uglavnom se kod domaćina rade lakše varijante.

viber image 2020 06 13 14 56 45
Zamagljeno poreklo, lisičina u vinogradu 

- Prvi put sam pravio vino od lisičine koju nikad ranije nisam ni probao - objašnjava Miloš Nikolić, tehnolog Despotike. - To ne čudi jer se vino od ove sorte pravi u domaćinstvima, veoma retko u vinarijama, uglavnom kao eksperiment. Što je i kod nas slučaj, ono kad želiš da napraviš nešto što nije svakodnevno. Iskreno, teško je napraviti dobro, kvalitetno crveno vino isključivo od ove sorte. Upravo iz tog razloga odlučili smo da od nje proizvedemo lagani roze sa prilično zaostalog šećera koji bi mogao da se dopadne široj publici, te da na taj način doprinesemo popularizaciji ove zaboravljene sorte. Prerada grožđa je obavljena po tehnologiji za proizvodnju belih i roze vina, odmah nakon muljanja ono je ostavljeno da odstoji u presi oko dva sata. Uz lisičinu je u preradi dodato i 10 % prokupca kako bi se dobila malo obojenija šira nakon perioda maceracije. Inače, s obzirom na to da nije kasna berba, pravi je uspeh da grožđe nagura ovoliko šećera jer zaostalog u vinu ima 30,3 g/l, ukupnih kiselina 6,7 grama, a alkohola 12,7 procenata.

A to vino jeste nežno na nosu ali istovremeno veoma prijatno. Kada se otvori osetna je muskatna završnica zbog čega se može karakterisati kao harmonično i nenapadno slatko desertno vino. Baš vrlo rashlađeno predstavlja jako zanimljivu priču uz kolač ili žuti masan sir.

- Tako smo i zamislili, da se proba ovde u vinariji. U ovom trenutku ne planiramo da ga tržišno orijentišemo, a u budućnosti, kad stasaju vinogradi, možda budemo radili i kasnu berbu - otkriva planove tehnolog Despotike.

Drevna sorta nejasnog porekla

„U okolini Skadarskog jezera uglavnom dominiraju vinske sorte. Jedan broj introdukovan je iz Paštrovića, Bara i Boke, ali i iz oblasti Pulje (Italija). Neke su nastale je spontano, oprašivanjem u samom vinogradu, iznikle iz semena i dalje razmnožavane uglavnom potapanjem ili reznicama. Starost ovih sorti potvrđuje i sorta lisičina (lisica), koja je u različitim crmničkim i riječkim selima tokom protoka vremena stvorila različite morfološke karakteristike (boju, oblik bobice i sl)“, piše dr. Svetozar Savić.antrf

Foto: Ivana Čutura

nazad na vrh

Online prodavnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama