Čarbono, sorta za Don Kihote

Guru filmske režije i vinar, Frensis Ford Kopola Guru filmske režije i vinar, Frensis Ford Kopola

Čarbono (charbono) nije samo gotovo istrebljena i zaboravljena vinska sorta grožđa, to je priča o korenima vinarstva u SAD, opet na putu neke nove slave.

Vinarija i posed Inglenook poznat je u SAD po mnogo čemu. Novijim generacijama po tome što je guru filmske režije Frensis Ford Kopola sa suprugom Eleonorom pune četiri decenije predano radio na održavanju ovog istorijski važnog vinskog komplesa, u njegovom vlasništvu. Takođe, vino Inglenook Rubicon Cabernet Sauvignon 2016 verovatno je najbolje ocenjeno vino u konkurenciji VIP osoba proizvođača vina. Konačno, potrebno je vratiti se skoro vek i po unazad i razumeti zbog čega se danas, jednom godišnje okuplja društvo po imenu Inglenook Winery’s Charbono Society da proslavi još jednu godinu postojanja sorte grožđa čarbono za koju se tvrdi da je malo poznat ali suštinski aspekt istorije doline Napa.

charbono 1 potpisana
Kalistoga, tipičan izgled ulice grada oko koga se prostiru najveći zasadi čarbone

Inglenook se nalazi u mestu Ruterford i oko 30 kilometara je udaljen od Nape. Imanje i vinariju je početkom 1879. godine osnovao kapetan broda, vinski stručnjak i trgovac, Gustav Niebaum iz Finske kako bi parirao najčuvenijim evropskim vinarijama. On je 1868. pristigao u San Francisko sa svojim tovarom krzna vrednim više od tadašnjih 600.000 dolara, osnovao Trgovačku kompaniju Aljaska i zauvek ostao u Americi. Izgradnja šatoa Inglenook kreće 1881. godine, a prva je berba od oko 300.000 litara vina flaširana godinu dana docnije. Slava vinarije raste iz decenije u deceniju da bi konačno Wine Spectator dodelio 100 poena vinu Cabernet Sauvignon 1941 ove vinarije uz titulu jednog od najboljih kabernea ikada napravljenih.

Inglenook

No posebno se ističe da je Inglenook tokom Drugog svetskog rata uredno proizvodio Charbono „suvo, crveno i robustno" vino od ove neobične sorte čiji je bio najveći proizvođač tokom većeg dela 20. veka sa oko 5.000 boca godišnje. Popularnost mu je bila poprilična pa je grupa fanatičnih obožavalaca sorte čak osnovala Čarbono društvo (Charbono society) koje se poslednji put okupilo 1989. godine, dve - tri nakon potpunog prestanka proizvodnje čarbona sredinom osamdesetih. Daleko traženiji kaberne sovinjon u potpunosti je izbacio autohotnog konkurenta iz igre.

- Čarbono jeste deo vinske istorije Nape, ali ne postoji logičan razlog da se danas uzgaja i ljudi koji to rade su neka vrsta Don Kihota - kaže Met Moris, fotograf koji se za sortu zainteresovao tako što je godinama preko interneta vodio aukcije starih boca čarbona. I upravo je on obnovio jedan od vinograda ali i grupu Charbono Society koja se ponovo sastaje.

vinograd Met Morisa

Drugi proizvođači održavanje ove sorte u životu nazivaju pro-bono poslom jer je kaberne to grožđe i vino koje donosi novac. Tona kabernea je već u startu duplo skuplja od čarbona. Konačno, čarbono i dalje postoji mada ga u Napa dolini ima svega 20 hektara naspram kabernea koji pokriva preko 8.500 hektara. Pa zbog čega ga ovi ljudi uzgajaju?

- Život bi postao dosadan kad bi isključivo jeli u restoranima sa Mišlin zvezdicama, ili pili samo kaberne. Čarbono može biti grub ali je važno da i takva vina postoje, jednostavno, poput zinfandela ili Petit Syrah, on je fundamentalno američko vino - kaže jedan od članova društva i uzgajivača.

Čarbono, nedoumice

2 vinograd charbono

 

Čarbono znan kao Bonarda, Corbeau ili Douce Noir (slatko crno) potiče zapravo iz francuske Savoje u kojoj postoje još svega dva hektara ove sorte, ali ga je daleko više u Argentini. Pritom, sorta bonarda se u Venetu zove Croatina, zanimljivo, zar ne? U Ameriku je čarbono stigao tako što su ga italijanski emigranti doseljenici sadili, pogrešno misleći da je reč o sorti barbera a ponekad ga mešali i sa pino noarom. Grožđa koje veoma kasno sazreva ima u SAD oko tridesetak hektara, više od polovine oko grada Kalistoga. Vino se kreće od srednjeg ka punom telu, duboke je obojenosti i umerenih kiselina, a uvek su prepoznatljive arome šljiva i crnog voća, te tercijari kože i katrana. Vek trajanja ide do dvadeset godina, pa i duže.

nazad na vrh

Online prodavnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama