Bela vina Italije za početnike

Bela vina Italije za početnike

Italija je verovatno najbogatija zemlja na svetu prema broju autohtonih sorti. Samo na Siciliji gde se prema postojećim dokazima vino proizvodi već 6.500 godina postoji 30 biotipova 19 različitih sorti grožđa, ali se u razgovorima o italijanskom vinu širom sveta, najčešće govori o crvenim autohtonim sortama ili pak supertoskancima.

Bela vina Italije, iako specifična i veoma široke palete stilova, i uglavnom od autohtonih sorti od kojih neke datiraju sa početka vinske istorije, uglavnom ostanu van fokusa. Što je šteta. Pa da pomenemo neka od najbitnijih.

albana

Soave

Belo vino iz istoimenog regiona istočno od Verone. Radi se od grožđa garganega, te malih dodataka Trebbiano di Soave, šardonea i drugih sorti. Postoje različite oznake kvaliteta uključujući Classico, pa i tri stila: suvi soave, penušavi spumanti i slatki recioto. Suva vina su hrskava, delikatna, lagana i harmonična, većina su svetlozelena i sveža sa voćnim notama.

Verdicchio

Verdikio (Verdicchio)

Grožđe se uglavnom povezuje sa istočnom vinskom regijom Marše (Marches). Daje sortna vina i kupaže, lagana i osvežavajuća ali i složenija vina. Najčešće su visoke kiselosti s karakterističnim citrusnim aromama, uz jabuke, breskve i cvetne note koje obično prate prijatno gorke arome badema koje razvojem sve više nalikuju marcipanu.

Garganega 01

Garganega

 Jedna od najstarijih i najvažnijih sorti u Italiji. Ima je u različitim regionima, ali je primarno u Venetu gde se koristi u proizvodnji suvih belih vina, ali i desertnih i penušavih. Vina na bazi garganege su slamnato žuta, dok s godinama boja može postati intenzivnija. Suva uglavnom daju arome cveća, jabuka i badema, dok desertna nude note meda i sušenog voća.

arneis 2

Arneis

Grožđe iz Pijemonta čije tačno poreklo nije poznato ali se pretpostavlja da se na ovom području uzgaja još od rimskog doba. Ima odličan potencijal za proizvodnju prefinjenih suvih vina, ali se takođe koristi za desertna i penušava. Između dva svetska rata sorta je bila na ivici izumiranja sve do šezdesetih godina XX veka. Vina su sveža i voćna sa tipičnim hladnijim aromama jabuke, kruške, lekovitog bilja, cveća ali i citrusnog voća.

Cortese

Korteze (Cortese)

Takođe potiče sa severozapada Italije iz Pijemonta. Pošto rano sazreva to je nekada bila najcenjenija bela sorta u regionu. U zavisnosti od starosti, vina variraju od bledo obojenog do tamnožutog, dok arome obično podsećaju na jabuke, citruse i tropsko voće. Lagana i lepih kiselina, mogu imati suptilne cvetne note i nešto lešnika u završnici.

Vernaccia

Vernaća di Sanđiminjano (Vernaccia di San Gimignano)

Vino nazvano po ključnoj sorti vernaća (Vernaccia) koja se koristi u njegovoj proizvodnji, i mestu porekla - malom toskanskom gradiću San Điminjano. Vina su obično slamnato žuta no vremenom imaju tendenciju pojave zlatnih nijansi. Obično su dobro strukturirana, mineralna, sveža, cvetnih i voćnih aroma te karakterističnog ukusa koji podseća na bademe. Riserva od najboljeg grožđa ima još mineralniji karakter.

Verdicchio dei Castelli di Jesi

Verdikio dei Kasteli di Ješi (Verdicchio dei Castelli di Jesi)

Suvo belo vino iz regije Marše dobijeno je od najmanje 85 % grožđa sorte verdikio uz dodatak malvazije i trebiana. Postoje dve varijante istog blenda, Castelli di Jesi je rasprostranjeniji dok se manje poznata Verdicchio di Matelica smatra superiornom. Oba vina se prave i kao spumante i pasito, ali preovlađuje suvo hrskavo vino limunastog ukusa sa intenzivnim i mirisnim aromama visokih kiselina. Odležavanjem Castelli di Jesi dodatno se harmonizuje.

gavi

Gavi

Cenjeno italijansko vino se proizvodi isključivo od sorte korteze u provinciji Alesandria. Jedinstveni klimatski uslovi i mineralno tlo doprinose izuzetnom kvalitetu vina Cortese di Gavi. Najbolji primerci su sveži s tipičnim notama belog cveća i voća. Agrumi, zelene jabuke, kruške, breskve ili med, kao i karakteristična bademasta završnica preporučuju izbalansirana vina umerenih kiselina.

albana

Romanja Albanja (Romagna Albana)

Belo vino proizvedeno u regiji Emilia-Romanja na severoistoku centralne Italije, dobija se od sorte albanja. U suvoj verziji obično je svetle boje sa tipičnim cvetnim i voćnim notama agruma, žutog voća, marelice, bagrema ili meda. Sortu Albana di Romagna koja je prva u Italiji ostvarila DOCG status, povezuju sa drevnom sortom greko di tufo, a jedan od sinonima joj je i Tempranilla. Može dati i druge stilove, penušava i desertna vina, a zbog dobre kiselosti i strukturiranih tanina, najbolje se sparuje s morskom hranom, pogotovo rakovima ili ribljim čorbama. No dobro ide i sa pastama, piletinom ili lakšim jelima od divljači.

erbaluce

Erbaluče di kaluzo (Erbaluce di Caluso)

Ovaj italijanski DOCG region radi suva bela vina, penušavce i slatka vina tipa pasito. Vina se proizvode u Pijemontu, u 33 komune provincije Torino kojima je Kaluzo centar, dok je erbaluče glavna sorta grožđa. Bobice tokom zrenja poprimaju bakarne pa i ljubičaste nijanse. Primetna je kiselost vina, ali lepo izbalansirana sa osvežavajućim voćnim notama i onim livadskog cveća. Penušavi Caluso spumante poznat je po svežini, voćnom i mineralnom karakteru dok slatka verzija Caluso passito mora biti stara bar pet godina i imati minimum 17,5 % alkohola.

Raznolikost je bogatstvo

Samo vinarija Donnafugata na ostrvu Panteleria odakle se po vedrom danu može videti obala Tunisa, uzgaja sorte: Albanello, Alicante, Alzano, Damaschino, Carricante, Cataratto, Frappato, Grillo, Grecanico, Inzolia, Malvasia della Liparia, Minnella Nera, Moscato Bianco, Nero d’Avola, Nerello Mascalese, Nerello Cappuccino, Nocera, Periccone, Vitrarolo i izuzetno retki Zibibbo za koji tvrde da je potka sicilijanske vinske priče kroz istoriju. Pa i svetske, ali pod sinonimom Aleksandrijski muskat. Posebnu stranicu zaslužuju vina Sardinije, sorte poput Cannonau, Vermentino ili Nuragus, a tek Apeninsko ostrvo od krajnjeg vrelog juga pa sve do alpski svežeg severa! Naravno, toliki broj sorti omogućio je proporcionalno veliki diverzitet stilova i vrsta vina.

nazad na vrh

Srodni tekstovi

Online prodavnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama