Crno vino živi

Crno vino živi

Black Lives Matters je uzvik koji se sve više i češće čuje na ulicama američkih gradova. Podeljenost je sve jača u svetu, ali, zapitaćete se kakve veze to ima sa vinom?

Dubinski posmatrano, ovaj problem zapravo zadire u još jednu  podelu, i to ne samo na Novi i Stari vinski svet. Kolumna Erika Asimova u New York Times Food magazinu, baca svetlo na problem koji bi mogli nazvati Black Wine Matters. Tekst je nastao kao rezultat intervjua sa profesionalcima za „crno vino" širom SAD gde su zabeležena iskustva nevidljivosti, isključenosti i „prirodnog nepoštovanja crnaca“ u industriji belačkog vina. Intervju crnkinje koja priča na ovu temu na Instagramu magazina momentalno je zatrpan komentarima tipa: „Vino se proizvodi hiljadama godina i ako njime dominiraju belci, to je zato što su najbolji vinari beli Evropljani". Ili: „Nisam siguran zašto ove dame prisvajaju evropsku kulturu“!

Ovi „mitovi" su čvrsto upleteni u istoriju vina, održavajući koncept njegovog nasleđa kao isključivo evropskog, evropsku kulturu kao isključivo belu i samu istoriju kao nepromenljivu. Pritom, vinski profesionalci se obučavaju da svet razdvoje na dva dela: Stari i Novi. Evropa na jednoj, a Severna Amerika i čitava južna hemisfera na drugoj strani. Vina Starog sveta su mineralnija, složenija, sa manje alkohola i viših kiselina. Imaju osećaj „mesta", dok se vina Novog sveta definišu uglavnom nedostacima: istorije, mineralnosti i tradicije.

crna vina 20

Ono što mi smatramo vinskom „tradicijom“ zapravo je više selektivno i pogrešno pamćenje nego neprekinuti lanac. Evropa je globalno posmatrano nekada bila jedan od vinskih „novih svetova“, dok njene danas „tradicionalne“ prakse uistinu postoje manje od jednog veka. Opet, „Novi svet“ je stariji nego što mislimo i prepun izgubljenih potencijala nošenih sa kolena na koleno koji otvaraju alternativne puteve vinske budućnosti.

Asimov za primer vina Starog sveta uzima vinara Žuliena Giljoa. Malo imanje u Mekonu, u Burgundiji, njegov deda je pribavio pre sedamdeset godina. U srcu vinograda je parcela koju su opati uneli u kartu 910. godine i u čiju čast Giljo danas proizvodi specijalno vino 910. Ali upravo se tu vidi da je to vino sve osim „tradicije". Vrlo tanko bojom, mirisa na hibiskus i ljubičice i jako živahno na jeziku, nema mnogo sličnosti sa onim kako boca crnog pinoa izgleda ili ima ukus ovih dana. Tu pada i prvo pravilo crvenog vina Burgundije da mora biti stoprocentni pino noar. Umesto toga, u počast srednjovekovnom vinarstvu Giljo blendira razne sorte: drevne verzije pinoa, game, čak i belo grožđe. Iz berbe 2016. polovina vina „910“ je šardone! Ali zato grožđe na kolicima vuku bikovi, vino se ručno flašira i ne dodaje se sumpor. Rezultat? Divlje je, lepo i ukusno.

crna vina 3
Vino nije ni crno ni belo, ono je crveno, ukazuje Erik Asimov

Ali šta je tradicija Starog sveta? Moramo se vratiti 1.800 godina unazad kad Rimljani sade prve loze a Burgundija je Galija. U tom trenutku vino već hiljadama godina pripada svetu Mediterana. Gajili su ga i njime trgovali Egipćani i Feničani, Grci i Persijanci. Odležavalo je u glini, „presecano" morskom vodom i čuvano olovom. Mešano je sa medom i začinskim biljem a koristilo se za lečenje i razgovor sa bogovima.

A u Burgundiji su u 2. veku, danas čuveni vinogradarski položaji šume hrasta od koga se prvi put prave vinska burad. Osam vekova kasnije, dok opati obrađuju Giljomov vinograd, vino je ružičasto, dobija se od raznog šarenog grožđa sa pojedinačnih čokota razbacanih na sve strane za razliku od lepo uređenih biodinamičkih redova na posedu Giljoa. Pritom opati nemaju boce i čepove, a vino se ne može daleko transportovati pa se ni pino noar još 400 godina neće pominjati po imenu.

Milenijum kasnije, 1878. godine, trgovačka kuća Luja Latur na Pariskoj izložbi prikazuje crvene penušavce rađene šampanjskom metodom iz gran kru vinograda Burgundije Vougeot ​​ili Richebourg čiji mehurići oduševljavaju lokalnu publiku i pijance. Šampanj metoda je komplikovana pri čemu inicijalno izum duguje Englezima, i treba oko dva veka da se usavrši. Mnogo pre nego što je Šampanja postala default brend mehurića, ovakvo vino priznavano je isključivo ako je „karantinsko" tj ako dolazi iz regije Karante (Quarante) u južnoj Francuskoj. Šampanjac kao moderna tehnologija docnije očarava svet iako se trgovačke kuće uopšte ne brinu da li grožđe stiže iz Šampanje, ili Francuske uopšte.

crna vina 8
Giljo (Julien Guillot) u svom srednjevekovnom vinskom svetu

Prema proceni iz 1903. godine, udeo mešanih komercijalnih vina na francuskom tržištu je oko 10 procenata. Tako kuća Chablis može da kupi jeftino špansko vino, crveno burgundsko se ojačava grožđem iz južne Francuske a vino iz francuskog Alžira, gde domorodački muslimanski radnici obrađuju vinovu lozu sa plantaža naseljenika, čini deo u milionima boca sa etiketom Burgundije.

Istorija vina ovu praksu danas naziva prevarom, ali parne mašine i međunarodna trgovina omogućavaju sve življe veze. Približavajući svet, nove tehnologije su Burgundiji preko Atlantika donele nepoznate bolesti koje su uništile gotovo svakuevropsku  lozu, ugasile sorte gajene vekovima, raselile stotine hiljada ljudi. Vinogradari su u borbi protiv severnoameričke vaši filoksere 1888. godine smeli da koriste jedini poznati lek: kalemljenje vrhova loze na hibride nastale ukrštanjem evropskih loza sa otpornim američkim vrstama. Tehnikom koju je razvio teksaški vinogradar!

Sistem na koji se ljudi obično pozivaju kada govore o tradiciji Starog sveta uređen je zakonom tek 1935. godine. Zakoni AOC diktiraju gde Burgundija počinje i završava, uveravajući da je burgundsko crveno vino napravljeno od crnog pinoa, preciziraju minimum alkohola i maksimalan prinos. Gotički font na burgundskoj etiketi, ime sela, možda heraldički grb, sve ostavlja utisak bezvremenosti, ali AOC sistem je veoma važan za poboljšanje kvaliteta i modernizaciju proizvodnje. Racionalizuje skuplju vrstu vina usred raznih previranja i poplave jeftinih, ukazuje koje prakse treba da budu tradicionalne.

crna vina 2

Ali, mnogo pre nego što je ustanovljen sistem AOC, pre pino noara, čak i pre nego što su Rimljani zasadili vinovu lozu, vino se pilo u jednom starijem svetu koji je obuhvatao severnu Afriku i Levant, Anadoliju i Kavkaz. Kad se pojavila današnja verzija Burgundije, vino se uzgajalo svuda u onome što nazivamo Novi svet. I nikada nije bilo samo evropsko.

Tradicija Starog sveta na koju se pozivamo, zapravo zamagljuje istoriju vinogradarstva koja u Americi datira iz XVI veka. Prikriva činjenicu da se na Pariskoj izložbi uz gazirana crvena vina Burgundije Luja Latura istovremeno služi iskričava autohtona katava (catawa je najrasprostranjenija američka autohtona sorta - prim.). Ali takva tradicija omogućava hijerarhiju koja evropska vina stavlja ispred svega ostalog, efikasno deleći ljude koji prave i piju vino na one kojima vino „istorijski" pripada i one koji time čine prekršaj.

Tradicija se znači može prepravljati jer danas je vino poput 910 neobično u burgundskom Starom svetu iako evocira još mnogo stariju izgubljenu prošlost. Ali to nije loše, naprotiv. Ako nas iznenadi i učini da se prošlost učini manje stabilnom i sigurnom nego što smo mislili, može pomoći i da zamislimo drugačiju vinsku budućnost.

Crna vina

crna vina 5

Mac Mc Donald oformio Vision Cellar vinariju i Asocijaciju Afroameričkih vinara

Vinar Mac Mc Donald je osnovao 2002. godine AAAV, Asocijaciju Afro Američkih vinara neposredno pošto je pokrenuo sopstvenu Vision Cellars vinariju. Osamnaest godina kasnije, oko 60 vinarija vode Afroamerikanci, većina je u Sonomi i Mendočinu ali je vinarije teško naći. I samog Mac Mc Donalda još uvek greškom smatraju poslugom na vinskim događajima gde toči svoja vina.

 

Teodora Li 2

Naziva sebe Kraljicom vinograda: Teodora Li, pravnik u vinskoj akciji

Često ga ignorišu kad pokušava da ih predstavi trgovcima, a osporava se i njegovo vinsko znanje. Teodora Li, vlasnica i enolog vinarije Theopolis u Mendočinu, primetila je da se prodaja njenog pti sira vina naglo popravila od kad je krenuo Black Lives Matters pokret. Gospođa Li advokat i partner u kancelariji u San Francisku tvrdi da je to rezultat rasta podrške crnim vinarima te da prvi put dobija pozive od trgovaca i restorana umesto da ona zivka njih.

- Po prvi put biti crni vinogradar je prednost - kaže sa osmehom.

nazad na vrh

Srodni tekstovi

Online prodavnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama