I za slavu treba pravo vino

Dok se nadolazeća zima sa zamagljenim prozorima posmatra pomalo sentimentalno, verujem da nam je u genetici još davno zapisana ona strastvena sklonost ka prisnijim odnosima, veseljima na kojima se sve manje broje čaše, a sve više iskreni osmesi. Poštujući religijske običaje, zimu karakteriše i poseban domaćinski nagon koji se manifestuje kroz porodična okupljanja i nešto što nam je svojstveno – slave.

Slavska pogača, žito i crveno vino jesu sinonimi i prve asocijacije na doček prilikom ulaska u dom. Gotovo da svaka porodica gaji svoju tradiciju, samim tim ima i svoje običaje, ali zajednički imenitelj za sve definitivno pripada bogatoj trpezi praćenoj rakijom i vinima.

Iako je rakija nezaobilazan aperitiv na slavama, pogotovo ako se radi o domaćoj proizvodnji čime se prisnost svakog doma posebno naglašava, negde tokom nastavka večeri logičan sled bi bio vino. Uparivanje hrane i vina somelijeru jeste posebno interesantna oblast, što je dodatno izraženo i specifično kada se radi o domaćim receptima starim koliko i naša porodična loza.

U tom smislu nepisano je pravilo da se tokom zimskih i slavskih dana više konzumira crveno vino, a ja ipak verujem da na nekoliko stvari uvek treba obratiti pažnju.

Ukoliko se radi o poklonu, jedna od najčešće izgovorenih rečenica jeste „na slavu se ne nosi belo vino“. Takođe, ako vam je namera da vaše vino bude posluženo tokom večeri obratite pažnju da li je slava posna ili ne. Time ćete ispoštovati pre svega domaćina i domaćicu, a vaše umeće uparivanja hrane i vina može vrlo lako doći do izražaja, bili u tome profesionalac ili početnik.

Upariti vina i hranu na posnim slavama veći je izazov, ali savet je da uvek imate dve preporuke, i belo i crveno vino. Belo koje će pratiti predjela i salate, crveno koje će pratiti morske plodove. Ne možete pogrešiti ako dozvolite gostu da sam izabere šta želi da popije uz svoje jelo, samim tim dovoljno je da pri ruci uvek imate smederevku ili šardone koji pokrivaju sve aspekte posne kuhinje, kao i prokupac i bordo kupažu ukoliko gost odluči da pije crveno vino.

Vino za mrsne slave definitivno zavisi od ukusa samih gostiju, pa je tako topla preporuka da takođe pripremite dve sorte belog i crvenog vina u zavisnosti od jela koje želite da poslužite. Lepršavi sovinjon blan i barikirani šarodne pokrivaju sva predjela i ljubitelje belih vina, dok prokupac laganijeg tela i bordo blend maestralno iznose jela sa mesom.

Posne slave obiluju morskim specijalitetima na srpski način, rečnom ribom, laganijim predjelima i salatama, pa bi idealno uparivanje ipak bilo belo vino. No, zahvaljujući napretku srpskog vinarstva na prvo mesto bih posadila kadarku, crnu sortu grožđa koja se veoma zahvalno uparuje sa ribom i mediteranskom kuhinjom na balkanski način, gde je dimljeni šaran lider. Kadarka jeste sorta koja obiluje voćem, umerim herbalnim i začinskim notama, srednje punog tela, a gotovo sve sortne karakteristike sljubljuju se čak i sa belom ribom. Naravno, ukoliko od domaćice potražite malo džema i prepečenog hleba.

U korak sa kadarkom nesumnjivo ide prokupac. Preporuka za posne slave definitivno je vino od ove sorte malo laganijeg tela, odnosno burgundski stil pino noara koji naš prokupac svakako može da iznese. Zahvaljujući domaćim vinarima koji svakodnevno otkrivaju nove performanse prokupca, širok izbor etiketa je pred vama. Lagana, a zaokružena tekstura svakako da može zaigrati nezaboravnu igru na nepcima uparena sa salatom od dimljenog lososa, gambora u kremastom sosu ili uz čokoladni dezert, a crna čokolada mu je omiljena. Ako već govorimo o čokoladi i dezertima, nezaobilazna je crna tamjanika koja obožava da parira šećeru. Nipošto neće doći do greške, čak i kada su posne bajadere u pitanju, jednostavno ne možete odoleti ovom iskustvu.

Ipak, verujem da je bitno da izađemo iz stereotipa, pa tako smatram da je i belo vino prigodan i dobar poklon za slavu. U tom smislu, smederevka će parirati posnim sarmama i vratiti vas u detinjstvo, bagrina je pravi izbor uz rižoto, a tamjanika će otkriti neka nova lica pri dodiru sa zapečenim povrćem i koštunjavim voćem.

Što se tiče mrsne slavske trpeze, vranac je jedna od sorti koja će moći da isprati prasetinu i jagnjetinu, pri čemu će pečenje omekšati robusne tanine masnoćom, a vranac istovremeno ublažiti salinitet mesa. Robusni i hrapavi tanini krase i vina od kaberne sovinjona, pa je i dve do tri godine star kaberne idealan za mrsne slave, počevši od prvog sleda mesa, pa do poslednjeg. Kaberne veoma često ide u paru sa merloom, tako da je i bordo blend na srpski način izuzetno dobar trenutak da svoje vinsko i hedonističko iskustvo proširite nekom od kupaža naših vinara.

Širaz, odnosno sira kako ga još zovu, sorta je koja može biti zahvalna za uparivanje s mnogim jelima na mrsnoj slavi. Generalno, kod ovih vina postoje dva stila, ona laganijeg tela, kakva se prave u Severnoj Roni, ili pak ona koja obiluju grubljim taninima i telom kakva uglavnom dolaze iz Južne Afrike. Obe varijacije imaju karakteristične arome borovnice, nane i crnog bibera i veoma su pogodne za uparivanje sa domaćom kuhinjom, bilo da sa radi o grilovanim sirevima i pršuti kao predjelu ili hrskavoj prasećoj bajaderi.

Ako se uzme u obzir da su srpska vina kvalitetom dorasla najboljoj kuhinji, konačno je došlo vreme i da se na slavsku trpezu s ponosom i znalački iznese pred gosta boca vrhunskog srpskog vina!  |