Proslava Svetog Trifuna širom Srbije

Prvo smo se zaputili u Negotin i manastir Bukovo, iz čije vinarije dolaze vina od crne tamjanike, šardonea, gamea, kabernea i merloa koja redovno dobijaju priznanja domaćih ljubitelja vina i međunarodnih vinskih sudija.

Proslava Svetog Trifuna u Manastiru Bukovo

- Kod nas je poslednjih godina običaj da se u manastiru okupljaju vinari iz okoline - kaže iguman manastira Bukovo Kozma. - Službu obavezno služi vladika, Njegovo Preosveštenstvo Episkop timočki Gospodin Ilarion. Kao svetitelj Božiji, Sv. Trifun okuplja nas najpre na svetoj liturgiji u hramu gde su uz bratstvo među vernim narodom prisutni i negotinski vinari, ko kako može da dođe. Potom predsednik Udruženja vinara, u ovom slučaju naš brat Nikola Matalj, i ja presečemo kolač. Nakon liturgije se litijski odlazi do manastirskog vinograda crne tamjanike gde se obavlja čin blagosiljanja novog roda i orezivanje loze uz želju da Gospod blagoslovi vinograde svih negotinskih vinara. Vladiku sam zamolio da to ne budu samo naši bukovski vinogradi jer je nemoguće fizički postići i obići čitavu vinogradarsku Krajinu, već blagosiljamo sve vinograde Timočke Eparhije a i šire u jednoj lepoj molitvi. Zatim čitamo molitvu za vino, i naše i sva druga vina uz blagoslov, a na kraju sve poškropimo svetom vodicom nakon čega imamo posluženje u manastirskom konaku. Bude tu ozbiljno posluženje sa degustacijom mladih vina ali svi donesu i po neko staro, arhivsko, čime se završi ta ugodna fešta. Posle svako ide u svoju vinariju i tek se kasnije pozovemo i odemo na zajedničku večeru. Ove godine zbog situacije sa koronom tu degustaciju najverovatnije nećemo moći da organizujemo, možda u nekoj manjoj meri ispred vinarije. No, ono što nas raduje je što smo obnovili vinogradarstvo u manastiru i što se i dalje, hvala Bogu, obnavlja u celoj Krajini. I što nam je Sveti Trifun zaštitnik kome se molimo punim srcem, što se pokazalo da nas je Bog zadnjih godina zaista blagoslovio da imamo nekoliko dobrih berbi. Možda nisu sve vrhunske i najbolje, ali grožđe je zbilja dobro bilo, kao i vina. Jednostavno to je duhovna radost ali i radost da će biti dobrog grožđa, biće posla, radiće se.

Molitva za vino u vinogradu Podruma Braća Rajković

Dragomir Rajković uz brata Miodraga vodi Podrum Braća Rajković iz sela Gornja Zleginja, jedan od najcenjenijih u Župi i Srbiji:

- Župa je puna tih običaja vezanih uz održavanje tradicije, nešto što mladi ljudi treba da vide i nastave da prate. Maltene svako selo u Župi i danas slavi Svetog Trifuna, ali se dosta toga i promenilo u poslednjih dvadesetak godina. U našoj kući se kao za klasičnu slavu ujutro pali kandilo ispred ikone Svetog Trifuna, kao i pored svetih Mihajla i Gavrila koji su naša krsna slava i patroni kojima se molimo. Uzmu se makaze, ponese vino, ode u vinograd. Nareže sa nekoliko čokota i oni se preliju vinom, što se kaže: Daruje se stari čokot vinom da se Sveti Trifun odobrovolji i godina bude dobra. Ranije smo to radili svako ponaosob, ali kako je nastalo Udruženje vitezova vina u Aleksandrovcu sve se diglo na malo viši nivo. Odredi se svake godine jedan kolačar koji ga umesi, kolač se odnese u njegov vinograd, dođe sveštenik, odradi se obred, pročita određena služba svecu i novom rodu grožđa. Zatim se prereže kolač, prelije vinom, budući kolačar dobije svoj deo pa se na kraju popije i rakijica. A kolačar vodi vitezove i poslovne prijatelje kod sebe na ručak. Bude tu pedesetak ljudi, pravi se igranka, muzika i sve što sledi, piju se mlada vina domaćinova da se on pokaže, ali gotovo svako donese i nešto iz arhive. No, to je najmanje bitno, suština je u tradiciji koja označava onaj trenutak u Župi kada vinar izlazi iz podruma gde je pretakao i negovao vino tokom zime i prelazi u vinograd gde počinje pravi rad. Ove godine, zanimljivo, kolačar je majstor Saša Đorić, poznati pinter Đora iz Zleginja. Jer ima i on svoja vina. Neko vreme opština je organizovala vinarsku slavu u Hali sportova gde dođe po 700-800 ljudi. Ali rešenje nije u jeđu i piću, već da se ljudi koji se time bavi skupe, popričaju, vide šta je i kako je. Nas je u Župi prošle godine mnogo zakačio grad, nekog više, nekog manje, valjda zato dan-danas mnogi vole da slavu i sami ozvaniče.

Ritual u vinogradima Vinarije Trivanović obavezno prate i tamburaši

Na krajnjem zapadu Srbije, tik uz hrvatsku granicu, u vinariji Trivanović slava vinarska se baš nekako sremski slavi.

- Mi slavimo Trifuna, komšije katolici Vinka, isti je praznik, isto veselje, ista nada - kreće u opis slavlja u Šidu gazda Ivan Trivanović. - Slavili smo Svetog Trifuna i pre, ali se sve odigravalo u vinogradu. Međutim, poslednjih godina pravimo terevenku u vinariji, kako to ovde kažu u Sremu. Običaj je da u vinogradu na prvi špalir okačimo naše svinjarije, slaninicu i kobasicu, pa se ti komadi seku i peku na vatri. Obavezno su tu i tamburaši koji zaćute kad naiđe popa. Hladno je da se smrzneš, al zato uzmeš leden špricer u jednu ruku, parče hleba u drugu i slušaš popu dok ne završi pojanje. I odma tamburaši nastave i odma meso cvrči jače i tako sve dok se svi ne smrznu. A kad se propisno smrznu selimo se u zatvoreno gde ide klasično sremsku predjelo, supa, pečenje, kolači, dok god tamburice izdrže. Sve u svemu, prvo duhovno posvećenje u vinogradu, a posle se damo i materijalno. Znači, predamo se u potpunosti.

Sveti Trifun je prilika da se u vinogradu i Vinariji Aleksandović okupe prijatelji i poslovni partneri

U porodici Aleksandrović Sveti Trifun se obeležava kao slava vinogradara i vinara od pamtiveka.

- Paralelno i jednako kao naša krsna slava Sveti Arhanđeo - napominje Božidar Aleksandrović, vlasnik Vinarije Aleksandrović iz Vinče kraj Topole. - Tradicija se prenosi sa kolena na koleno, ja sam to nasledio i otkad znam za sebe za Svetog Trifuna 14. februara se u vinogradu orezuje čokot, zaliva vinom, pomolimo se Bogu da svetac zaštiti narednu letinu, jer od tada ubrzo počinje vegetacija. U početku slavilo se u krugu porodice sa najbližim rođacima i komšijama, ali kako je Vinarija Aleksandrović rasla, kako sam više ulazio u svet vina, na taj dan pozivam poslovne prijatelje, kolege, ljubitelje vina, kupce, distibutere i druge. Događaj postaje masovniji, u vinograde dolazi sveštenik koji obavi ritual, posle čega se u vinariji slomi kolač, pomoli Bogu, priredi slavski ručak. I to sve ima posebnu draž nastavka tradicije ali i funkciju da kroz tu priču približimo vino našim kupcima, prijateljima i drugima.

Orezivanja loze za Svetog Trifuna u vinogradu Izba Jovanović

Vinarija Izba Jovanović iz okoline Niša stekla je veliki ugled vinima od merloa.

- Dok nismo imali vinograde za nas je Sveti Trifun bio poput drugih praznika i svetitelja - kaže Ivan Jovanović, vlasnik vinarije. - No, kada smo zasadili lozu krenuli smo da proslavljamo ovaj dan kao i većina naših vinogradara. Odemo do jednog od vinograda, ponesemo ikonu, tamjan i vino, pročitamo molitvu, zablagodarimo Bogu, orežemo lozu, zalijemo je vinom i nazdravimo. Obično se tu pored nas ukućana nađe i neko od prijatelja dok se kod kuće sprema praznična trpeza. Upravo na Svetog Trifuna 2015. godine nam je jeromonah iz našeg kraja osveštao vinograde, a u goste su došli i ljudi iz opštine. Verujem da je dobro što vinogradari imaju svoju slavu i što proslavljaju Svetog Trifuna. Nama Gospod u samom Jevanđelju često govori o odnosu Boga i čoveka baš kroz poređenja sa lozom, čokotom, vinogradom i vinogradarom. Dobro je da se bar tog dana setimo da nije sve u našim rukama, da nije dovoljna samo naša volja, snaga, rad i trud, već da je važno da imamo zaštitnika i molitvenika pred Gospodom, da se pomolimo za blagorastvorenje vazduha, za izobilje plodova zemaljskih i vremena mirna, da nas zaobiđu nepogode, raznorazne neprilike, da loza blagovremeno dobija to što joj je potrebno. Čovek sve što radi treba da radi u zajednici sa Bogom jer je i stvoren da bi nastavio stvaranje sveta dajući tako svoj doprinos Eshatonu.

I upravo zbog svega što je ovde izrečeno, poželimo svim vinarima i vinogradarima uspešnu godinu i neka vam je srećan Sveti Trifun!  |