Istina o bagrini

Foto: AdobeStock Foto: AdobeStock

Bela vinska sorta bagrina koja ovih dana stiče u Srbiji enormnu popularnost zahvaljujući TV seriji Tajna vinove loze, vezana je isključivo za Negotinsku Krajinu, a poznata je po crvenkastoj obojenosti i neobično prijatnoj aromatici.

Bagrina, stara balkanska sorta nepoznatog porekla zvanično je prepoznata u prošlom veku od strane vinara i stručnjaka Jugoslavije kao ona koja poput malvasije dubrovačke, maraštine, vugave, žilavke, pošipa ili grka može dati vina visokog kvaliteta. Danas, ona za srpsko vinarstvo predstavlja gotovo izgubljeni dragi kamen iako je jedna od prvih kojima je posvećena posebna naučna pažnja.

- U pokušajima da sortu otrgnem od zaborava susreo sam se s problemom da niko više nije radio od nje vino, nije grožđe uzgajao, gotovo da niko ništa nije znao o bagrini - pričao je Nikola Mladenović Matalj, vlasnik negotinske vinarije Matalj, svojevremno za Vino.rs u tekstu Bagrina je dug prema tradiciji.

 DSC0051
Najzaslužniji za očuvanje bagrine, Nikola Mladenović Matalj, Foto: Promo Vinarija Matalj

Nadahnut zapisima profesora Laze Avramova sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, koji u svojoj tipologiji jugoslovenskih sorti 1974. godine bagrinu navodi kao „jedino belo grožđe koje se može koristiti u proizvodnji vrhunskog belog vina“, Matalj je uspeo da podigne prvi vinograd nove bagrine, ali i crvene sorte začinak, te pokrene priču koja privlači slične entuzijaste, zaljubljenike u autohtone ili samo tradicionalne negotinske sorte. Zbog svega toga, kada je 2017. godine konačno proizveo prvu bocu vina Bagrina Bukovska okarakterisao je to kao krunu višegodišnjeg truda.

O bagrini Nikole Mladenovića Matalja se najviše zna. A i on o njoj.

- Bagrina je isključivo negotinska sorta, dok se za crnu tamjaniku i može reći da je bila u Župi, pa negde i u niškom kraju. Za razliku od začinka koji je genetskim ispitivanjem proveren da ne postoji druga slična sorta, niti da ima veze sa nekom drugom sortom, to kod bagrine nije slučaj. Zašto se nije više raširila? Glavni problem je defekt vezan za oplodnju, deformisani, degenerisani cvet zbog kojeg nije samooplodna biljka te ne može da se računa na redovan prinos.

A zbog čega se baš za Krajinu vezala i po staroj rejonizaciji 70-ih godina bila rejonizovana samo za Negotinsku Krajinu?

- Verujem da postoje dva razloga, prvi što mislim da bagrini odgovara ovo zemljište, a drugi je taj što je kasna sorta četvrte epohe, maltene se posle kabernea bere, treba joj dosta vremena da sazri. Zato u manje toplim regionima ne bi adekvatno sazrela.

bagrina Grožđe
Foto: Promo Vinarija Matalj

Matalj proizvodi oko 1.500 boca bagrine godišnje, a čini se da najviše žali što u presudnom momentu nije bio upućen u tajnu ove sorte:

- Iz tog prvog vinograda smo pokupili od loze šta je bilo da se pokupi, a uz nju i brdo bolesti pa smo potom krenuli da vadimo bolesne loze. Od 2018. godine radimo sve od zdravog sadnog materijala. Prošle godine započeli smo proces klonske selekcije koji će trajati još četiri godine jer postoji velika razlika među biljkama i to mora da se dovede u red. Profesor Laza Avramov koji je život i naučni rad posvetio bagrini, pozabavio se svojevremeno i klonskom selekcijom ali je nije priveo kraju. U stvari, imao je saradnju sa negotinskim vinskim gigantom Krajina vino, gde je aktivno radio krajem 70-ih i početkom 80-ih na klonskoj selekciji bagrine. Svi ti rezultati su bili u jednom vinogradu koji nije preživeo tranziciju. Preduzeće je otkupljeno, novi vlasnik nije obratio pažnju na taj vinograd, a ja nažalost nisam ni znao da se to dešava. Znači neki radovi na bagrini i klonovi su postojali ali su uništeni u suludom tranzicionom periodu između 2000. i 2010. godine.

Bagrinu na dva hektara u Rogljevu uzgaja i vinarija Novak, mladog vlasnika Novaka Obradovića, bez ikakve vinarske tradicije, čiji su proizvodni pogoni u Zemunu u - Vili Bagrina.

- Kupio sam zemlju u Rogljevu, pet parcela skoro četiri hektara. Ta ljubav na prvi pogled bila je vezana za priču o bagrini, a ne za ukus, jer se nije imala gde probati. Pričalo se da je zlatne boje, lepih aroma i rešio sam da rizikujem, pa dokle doguram, doguram.

Novak
Ljubav na prvi pogled, Novak Obradović je i svoju kuću u Zemunu nazvao po bagrini

Prva berba 2019. godine iznedrila je u vinariji Novak 800 litara veoma mirisne i ukusne šire od koje je dobijeno balansirano i pitko belo vino kojeg mu je danas ostalo još 150 boca. Ostalo se popilo, ali iz berbe 2020. stiže novih 2.000 buteljki, a kad vinogradi dostignu punu zrelost očekuje se i svih 7.000 boca.

Otkud Novak u Rogljevu?

- Pri kraju Tehnološkog fakulteta krenuo sam sa kolegom da radim vino, za kuću i sebe. Prvo smo napravili 200 litara i sami ga popili, zatim 1.000 litara, pola popili, pola prodali... Bile su to bele i crvene kupaže raznih sorti. Tada se negde i javila ideja da uđemo u priču sa vinarijom, pa smo krenuli da tražimo grožđe. Obilazili smo Srbiju, pa svartili i do Rajca i Rogljeva, odakle smo doterali 10 tona grožđa u Zemun i odradili preradu - seća se Obradović.

DSC 6366

Malo po malo, došla je na red i kupovina vinograda. Novak je, kaže, godinu i po dana obilazio parcele po Rajcu, Rogljevu, Smedovcu sve dok ga lokalci nisu malo upoznali i ocenili. Ne daje se u tom kraju zemlja nepoznatom. Prvi vinograd koji je kupio bio je veoma star, a u njemu rajnski rizling fantastičan, malo župljanke. Sve ostalo je bilo golo zemljište bez zasada.

- Tada sam već imao ideju o bagrini - nastavlja on priču. - Raspitao sam se i saznao da je vezana za Krajinu, da je nema u svetu ni pod drugim imenima, niti da ima ikakve genetske sličnosti sa drugim sortama. Bio je veliki problem naći kalemove, kupim možda četvrtinu materijala, to posadimo pa kupimo novih 1.000. Čekam da nikne, sečem svoj vinograd u glavu, pa iz njega pravimo kalemove. Sad je konačno sve pokriveno, najstariji vinograd ima pet godina, najmlađi tri, ali tek je jedna parcela ušla u pun rod. Možda 70 ari bagrine i prokupca kao oprašivača.

bagrina Grožđe
Bagrina ima karaktersitičnu crvenkasto-rozikastu boju

Inače, postoje dva klona bagrine, jedan koji dobija crvenkasto-rozikastu boju, što svi rado slikaju kao karakteristiku, i drugi koji uopšte ne menja boju već je klasično belo grožđe. Novak je svoju prvu bagrinu uradio sortno, a sada stavlja po procenat ili dva rajnskog rizlinga ili smederevke. Na pitanje da li je bagrina ispunila očekivanja kaže da mu se sviđa, baš kao i svakome ko je probao.

- Nijedna godina nije ista, ove je kod nas malo nejednako dozrevalo, neki čokoti sazru pre nego drugi. Radili smo berbu iz dva puta i ispostavilo se da je crveni klon bogatiji šećerom, ima finiju aromu, dok je u belom više kiseline. Ne mislim da je to loše, naprotiv, doda kiselinu koje crvenoj bagrini malo nedostaje da se zaokruži.

Koliko smo uspeli da saznamo, nešto bagrine u vinogradu danas ima u Rajačkim pivnicama i Željko Perić, koji u svom Podrumu Perić pravih nekih stotinak litara vina od nje. Iako po dedovskoj tradiciji vino proizvodi decenijama, tek je nedavno prijavio vinariju pa će, kaže, bagrina uskoro biti dostupna širem krugu ljubitelja.

bagrina boca Perić
Uskoro će na tržište i bagrina iz Podruma Perić

Zanimljivo da je do tog vinograda bagrine došao zahvaljujući vinogradu koji je Matalj napustio nakon par godina jer je bio nepristupačan i previše težak za obrađivanje.

- U okviru projekta Ministarstva poljoprivrede „Proučavanje genetskih resursa autohtonih sorti vinove loze“ u realizaciji Univerziteta iz Beograda i Novog Sada, u tom vinogradu izvršeno je obeležavanje odabranih čokota bagrine u septembru prošle godine, a materijal će biti prikupljen u maju 2021. - kaže Perić i napominje da će istraživanje utvrditi autentičnost bagrine i njen nastanak kroz upoređivanje sa genetičkim materijalom srednjevekovnih i antičkih sorti loze koje poseduje institut u La Riohi, inače partnera u ovom projektu.

pimnice peric 35

Jedan od članova istraživačkog tima je i dr. Miroslav Nikolić, rodom sa Rajca, iz porodice vinogradara i vinskih trgovaca poznatih još u 19. veku.

- Doktor Nikolić je obeležio u mom vinogradu sve dobre gidže i uzeće ih za ispitivanje genetike, da utvrdimo da li je bagrina srpska sorta ili rumunska - nastavlja Perić. - Inače, iz tog vinograda sam dobio 100 litara vina od bagrine, ali bilo bi dva ili tri puta više da ga nisu ptice pozobale na čokotu! I to za svega dva-tri dana.

S obzirom koliko malo ima ovog vina danas, izgleda da su ptice za sada te koje su najviše uživale u bagrini! Ali, nema sumnje da će se na talasu popularnosti ove sorte stvari ubrzo značajno promeniti.  |

Foto: Ivana Čutura i arhiva

nazad na vrh

Srodni tekstovi

Online prodavnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama