Kaberne sovinjon na srpski način

Kaberne sovinjon na srpski način

Kada se sve sabere i oduzme, biće da je kaberne sovinjon sorta na koju u Srbiji možemo biti ekstremno ponosni jer s vinima od kabernea polako stajemo rame uz rame s najboljima. I to ne samo u regionu...

Iako su deceniju iza nas obeležili napori da se od lokalnog genetskog materijala napravi nešto što bi modernom srpskom vinarstvu donelo preko potrebnu dozu autentičnosti, rezultati tržišta i ocenjivanja pokazuju nešto sasvim drugo. Da pomenemo samo to da je Cabernet Sauvignon Reserve 2017 Radovanović poneo naziv najboljeg vina Srbije za 2020. godinu, da je Breg Cabernet Sauvignon 2017 Doja nedavno dobio veliko zlato na Mundus Vini u Nemačkoj, te da su Mataljevi kabernei Kremen Kamen 2011 i Kremen 2012 proglašavani za najbolja srpska vina na Velikom Testu Vino.rs 2013. i 2014. godine, a da su posle toga ostvarili uspeh i na regionalnim i svetskim ocenjivanjima, uključujući i zlata s Decantera.

Radovanovic cabernet 55

U stvari, u poslednje vreme gotovo svake godine iznenadi nas neki novi srpski kaberne, bilo da je to Vožd Aleksandrović, koji se pojavio prošle godine i koji je trenutno najskuplji kaberne naše scene, ili Zlatno Runo Janko, Krunski Dokaz Despotika, rustikalni dragulj iz vinarije Tri Oraha, manastirski kabernei iz Bukova i Studenice, zlatni Veritas Momentum ili Modrovrana 2015 Grabak koja je bila jedno od većih iznenađenja na prošlogodišnjim ocenjivanju kabernea i merloa u Bergamu.

- Za mene nema sumnje da kaberne ima najveći značaj kada je moderno srpsko vinarstvo u pitanju - kaže Marko Marjanović, dobar poznavalac ovdašnjih vinskih prilika, somelije i menadžer restorana Hrastovina. - U suštini kaberne više od bilo koje druge sorte podstiče i potvrđuje kreativnost i talenat srpskih vinara, koji inače inspiraciju uglavnom nalaze u proizvoljnom traganju za idealnim tržišnim proizvodom. Iskreno, mislim da su srpski kabernei u ovom trenutku bolji, raznovrsniji i zanimljiviji nego što su ikada bili.

Marko Marjanovic
Kaberne ima najveći značaj za moderno srpsko vinarstvo, Marko Marjanović

Da bi sagledali srpski kaberne danas, potrebno ih je pre svega razvrstati prema cenovnim kategorijama. Za Marjanovića u segmentu onih najpristupačnijih do 500 rsd neprikosnoven je Cabernet Sauvignon iz linije Vina s pečatom vinarije Rubin.

- To vino jasno pokazuje sortnu pripadnost, dok na neverovatan način paše većini svakodnevnih jela. Još efektniji je kada mi je potreban beg od vinskog snobizma u koji, moram da priznam, itetko znam da skliznem - pojašnjava Marjanović. - Što se tiče kabernea u cenovnom rangu između hiljadu i dve hiljade dinara, tu bih izdvojio kaberne vinarije Yotta koji na fin način integriše arome hrasta pokazujući skoro idealan balans elegancije i snage ove sorte. Tu su još i Kremen Matalj, masivan i prodoran, upečatljivo vođen teroarom, koji iz berbe u berbu dosledno stiče reputaciju krajnje sigurnog izbora, zatim stilski sličan Filigran manastirske vinarije Bukovo, tek za nijansu rustičniji od Kremena, vino koje aromatski profil sortnosti gura do krajnjih granica kao autentičan odraz negotinskog teroara.

breg c

U premijum segmentu je najizraženije bogatstvo stilova, a tu grupu danas predvodi možda i najpoznatije crveno vino Srbije, već pomenuti Cabernet Sauvignon Reserva 2017 Radovanović, ekstraktan, harmoničan, punog sočnog ukusa i dugog potencijala za odležavanje.

Odmah uz njega je impresivni Breg Cabernet Sauvignon 2017 Doja, strahovito duge završnice, jakog sortnog izraza, punog, mišićavog tela i nepogrešive preciznosti u balansu strukture. Još mlad pokazuje ozbiljan potencijal za odležavanje i dozrevanje.

Posebno mesto među srpskim kaberneima zauzima Kremen Kamen Matalj, po svim kiterijumima svetska klasa vina, možda i najekstremniji primer uticaja teroara na ovu sortu kod nas.

Kremen kamen cabernet

Davno napuštenom tehnologijom dugog odležavanja u baricima bavi se vinarija Tri Oraha koja nudi na tržištu izuzetno zanimljiva vina stara između pet i 10 godina, ali koja i dalje nimalo ne oskudevaju u snazi.

Svakako treba pomenuti i jedno od najstarijih srpskih crvenih vina danas na tržištu, kaberne sovinjon Draga 2008 vinarija Stemina dobijen od spontano prosušenih bobica. Smireno i zrelo, ovo je vino amarone stila aristokratski karakterno s lepom evolucijom voćnosti uz elegantan dodir patine.

Konačno, u ovoj srpskoj kaberne eliti mesto zaslužuje i Vožd 2018 Aleksandrović, svojevrsni eksperiment koji je nakon 36 meseci naučnih istraživanja i saradnje sa Medicinskim, Mašinskim i fakultetom FON iz Beograda iznedrio pravu voćnu bombu sa finim uticajem hrasta.

Inače, kaberne sovinjona u vinogradima Srbije ima najviše u rejonima Tri Morave, Sremskom i Šumadijskom, a prema zvaničnim podacima sorta se nalazi na trećem mestu po zastupljenosti kod nas. I to uprkos činjenici da ga u Srbiji izgleda uopše i nije bilo u vinogradima pre svega nešto više od pola veka.

Mija Radovanovic
Reputacija izgrađena na sorti kaberne sovinjon, Miodrag Mija Radovanović

- Koliko znam kaberne sovinjon nije postojao u Kraljevu, Topoli ili u Venčačkoj zadruzi sve negde do sredine prošlog veka - kaže poznati vinar Miodrag Mija Radovanović, čiji je Podrum Radovanović iz Krnjeva reputaciju napravio upravo na vinima od te sorte. - Znam da ga je posle Drugog svetskog rata među prvima imao Navip. Svi ti stari vinogradi u Jagodini i Leskovcu podignuti su 60-ih godina prošlog veka i to ne zato što je postojala velika potražnja na domaćem tržištu, već je to odlučio neko ko se bavio izvozom i kome je trebalo vino baš tog tipa.

U Leskovcu je Navip podigao ukupno 450 hektara, od čega 250 hektara crnih sorti, uglavnom kaberne i merlo, uz frankovku i pino noar. U to doba Rubin je još radio ružice i tek je kasnije ušao u priču sa moćnim crvenim vinima, a kaberne im za Cara Lazara i Caricu Milicu nije bio potreban.

- Jagodina je imala dosta kabernea, ali je to bio neki klon koji je lepo mirisao, međutim davao je tanko vino. Taj vinograd u Jagodini postoji i danas. Nekada je bio mnogo rodan, sada se možda malo ispostio. U svakom slučaju, kada spustiš prinos na kilogram i po i kada je vinograd ocedan i na jugu sve bude super - zaključuje Radovanović.

Gvozden Radenkovic
Kaberne je u Župi počeo ozbiljnije da se sadi pre pedesetak godina, Gvozden Radenković

Jedan od najboljih poznavalaca vinskih prilika u Župi je Gvozden Radenković, vlasnik vinarije Bela Kula. I on misli da kabernea u Srbiji praktično nije bilo do sredine 60-ih godina prošlog veka.

- U Župi su tek tada primećeni prvi stidljivi pokušaji da se uopšte uvedu internacionalne sorte, ne samo kaberne, već i sve druge. Taj trend je nastao ne zbog industrijalizacije koja je uveliko bila u toku, već kao pokušaj da se popravi sortiment, da se u okviru industrijalizacije visokog randmana a slabog kvaliteta uvedu sorte koje će dati i kvalitet. U svakom slučaju kaberne u Župi nije bio dominantan da bi se neki proizvođač izdvojio, a ozbiljnija sadnja krenula je tek 70-ih i 80-ih godina prošlog veka - kaže Radenković.

Enolog Mladen Dragojlović jedan je od najzaslužnijih za uspeh kabernea iz negotinske vinarije Matalj. Potražili smo od njega odgovor na pitanje kakav je uticaj teroara na kvalitet vina od te sorte?

- Kaberne daje drugačije rezultate na raznim lokacijama u zavisnosti od uslova koji ga okružuju. Negotinska krajina je lokacija gde se iz svake berbe može dobiti dobar rezultat, dok na Fruškoj gori i u Šumadiji sve zavisi od toga kakva je godina. Ako je kišna, u Šumadiji i Vojvodini se ne može dobiti ništa spektakularno, ali to i dalje može da bude dobro vino. Jednostavno, ova sorta voli sunce, toplu zemlju, dobar vodni režim, da padavina ima koliko treba i kad treba - kaže Dragojlović.

mladen dragojlovic
Najbolji srpski kaberne može da pobedi bilo koji svetski, Mladen Dragojlović

Interesaovalo nas je i zašto u Srbiji ima relativno malo vina od čistog kabernea, zašto se najčešće kupažira sa drugim sortama?

- To vam daje više mogućnosti i prostora da budete kreativni, kao i da mane jedne sorte iz jedne berbe nadomestite kvalitetom druge. Vrela suva godina može da ne prija merlou, ali prija kaberneu. I obrnuto. S druge strane tu je i veza sa tradicionalnim shvatanjem da kada se kaže „bordo kupaža“ ljudi misle da su to maksimalni dometi nekog crvenog vina. Onda ih to navede da na istom mestu sade i merlo i kaberne, bukvalno jedan do drugog, što nije dobro. Zato imate često situaciju da u jednoj godini ti vinari imaju ili spektakularan kaberne ili spektakularan merlo, nikada oba istovremeno.

Interesovalo nas je i šta on misli koliko srpski kaberne može da se nosi s najboljim svetskim vinima od te sorte?

- Za početak moramo naučiti šta je to zbilja dobar kaberne, da ne šaljemo prosečni na ocenjivanje i da se ne nadamo uzalud. Taj naš prosečni jeste kadar da pobedi kaberne iz nekih drugih regija na lokalnom ocenjivanju, ali zato naši najbolji primerci mogu pobediti bilo koji svetski. Nedavno smo imali priliku da poredimo Kremen Kamen sa kalifornijskim kaberneom i kupažama iz Bordoa. I to negotinsko vino iz berbe 2012, pa čak i mlado iz 2017, „ošišalo“ je ostala vina bez ikakvih problema. A to su sve etikete koje koštaju pravo malo bogatstvo. Pritom, sortni kabernei su u Americi spektakularni, mislim na one u premijum kategoriji - kaže na kraju Dragojlović.

stefan Đokic sommelier
Gosti u restoranima često traže kaberne, Stefan Đokić

Koliko je kaberne popularan u srpskim restoranima saznali smo od somelijera Stefana Đokića iz restorana hotela Square Nine u Beogradu.

- Gosti često traže kaberne jer je u pitanju punije vino, a naši ljudi su valjda navikli na to. Stranci sve više traže srpske etikete, dok su naši ljudi različiti, ima ih koji preferiraju domaće, ali i onih koji izbegavaju. Ne bih rekao da je to neznanje, već predrasuda stvorena pre 20 godina kada naši kabernei nisu bili ni blizu tako dobri kao danas - zaključak je Đokića.

Egzaktne podatke o popularnosti kabernea u Srbiji ima Gradimir Vukašinović, uvoznik i distributer vina kroz kompaniju Supernova, koja vrši i onlajn prodaju Vino.rs.

- Kaberne je najprodavanije crveno sortno vino u Srbiji i tu nema dileme. Najviše se traže oni iz Podruma Radovanović, kako bazni kaberne, tako i rezerve, a odlično je išla i njegova kupaža sa kaberne franom. Popularan je i Zlatno Runo smederevske vinarije Janko, a publika veoma ceni i negotinske kabernee iz vinarija Matalj i onaj iz vinarije Doja. Inače, meni je posebno zanimljiv kaberne vinarije Tri Oraha, po mnogo čemu jedinstven kod nas. Što se tiče odnosa cene i kvaliteta, tu bih izdvojio kaberne vinarije Galot - kaže Vukašinović i dodaje da se od uvoznih kabernea najviše prodaje američki, te crnogorski Arhonto Krgović i makedonski Ten Barrels Chateau Kamnik.

Tri oraha cabernet sauvignon 01

Na kraju, valja imati na umu da spisak srpskih kabernea koji zavređuju pažnju nije iscrpljen ovim vinima koja su izdvojili naši sagovornici, te da na tržištu postoje takođe veoma dobri i orginialni kabernei iz vinarija Jović, ArtWine, Do kraja sveta, Frunza, Toplički vinogradi, Vila Vina... Sve u svemu, srpska vinska scena u kaberneu ima ozbiljan adut za izlazak i na tržišta izvan Srbije. Da li će u tom i uspeti, to je druga priča...  |

Foto: Slobodan Vidović, Ivana Čutura i arhiva

nazad na vrh

Srodni tekstovi

Online prodavnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama