Dossier Carmenère: Čiji si ti maleni?

Foto: Chile Travel Foto: Chile Travel

Nakon što je Château Kamnik uspešno lansirao na makedonsko i regionalno tržište svoje novo vino koje je, kako kažu, do zrna dobiveno od sorte karmener (Carmenère), i dok su „vajnlaversi“ hrlili sa lajkovima na njihovoj objavi, rekoh da napišem koju reč o ovoj sorti pijuckajući naizmenično malo makedonskog, malo čileanskog karmenera, tražeći razlike, a bome i sličnosti ova dva vina.

Za one kojima se dopada da drže vinsku čašu u lepom društvu, neka vas ne zavarava ime, predivne crvene nijanse ili ako vam je neko šapnuo da je ova vinska sorta iz Čilea. Vino može biti, ali sorta, sigurno nije. Naime, sorta pripada još uvek Francuzima, i ako imate dovoljono sreće možete je naći u preostalih 25 hektara na levoj obali ušća Dordonje u Garonu, između slavnih bordoških dvoraca. To je bila i ostala kolevka karmenera.

Ako danas više nikome i ništa ne verujete na reč (što je razumljivo), tu je DNK analiza koja kaže da karmener ima veoma poznatu polubraću iz bordoa. To su slavne sorte kaberne sovinjon i merlo, a sve ih veže njihov otac „stari Frenki“, odnosno kaberne fran (Cabernet Franc). Ne treba biti posebno oštrog uma kako bi zaključili da je „stari Frenki“ bio prilično aktivan u mladim danima u razigranom bordoškom kvartu zvanom Medok, te je zadužio vinski svet sa najmanje tri markantne vinske sorte, među kojima je i karmener.

Carmenere
Karakteristični ukus u čaši: maline, zelena paprika, šljive, vanila i crni biber   (Foto: Pixabay)

Bordoški vinogradari su se dugo nadmudrivali s ovom vinskom sortom sve do kraja 19 veka, pokušavajući da dobiju zdravo grožđe, te da izvuku veći prinos, što je u ono vreme bio sasvim uobičajen koncept. Bolešljivi karmener, ili kabernele (Cabernelle) kako su mu od milja tepali u Medoku, rodio se zapravo u klimatskoj zoni koja često nije pogodovala njegovim potrebama u periodu oprašivanja. Zbog toga je često rađao manji broj nesrazmernih zrna na već ionako malom grozdu, što je duboko žestilo vinogradare. Ipak, najveći nedostatak se pripisuje njegovom korenovom sistemu.

Naime, koreni karmenera bili su izloženi čestim infekcijama. A onda, kao kec na 10 doputovala je ravno iz Amerike buba filoksera (Phylloxera) koja obožava da gricka koren. Dotična buba će u velikoj meri promeniti tok moderne vinske istorije ali i presuditi karmeneru. Barem u Francuskoj, gde su se vinogradari okrenuli merlou, kaberneu i „starom Frenkiju“, kao sortama koje su lakše prihvatile kalem američke podloge u borbi protiv halapljive bube, pa je prisustvo karmenera u vinogradima polako nestajalo u izmaglici praskozorja reka Dordonje, Garone i zaliva Žironda.

I tako, danas bi možda pričali o karmeneru u nekom prošlom vremenu da se pre dolaska filoksere nije desilo nekoliko značajnih isporuka čokota iz bordoa za Čile. Da li namerno ili slučajno, tek Francuzi su Čileancima sredinom 19. veka umesto traženog merloa poslali karmener. Kako god, zahvaljujući tome sorta je našla novi dom u čileanskim dolinama koje presecaju usku teritoriju Čilea sprovodeći reke otopljenog snega s Anda ka hladnom Pacifiku, dok u suprotnom smeru oponašaju vetrovite pacifičke tunele, što sve skupa čini svaku od tih dolina unikatnim podnebljem koje utiče na karakter vina.

Čileanci su primetili da merlo koji su dobili i nije baš kao onaj francuski. Ako ništa drugo, ovaj je sazrevao i do mesec dana kasnije. Ali, budući da su rezultati u vinogardima i vinu bili dobri, prihvatili su sortu kao neku varijantu merloa, nazivajući je sve do kraja 20 veka čileanski merlo. A onda je 1994. godine francuski ampelograf Žan-Mišel Bosiko (Jean-Michel Boursiquot) utvrdio da je čileanski merlo u stvari davno izgubljeni klon bordoške sorte karmener. Zahvaljujući tome, Čile je 1998. godine zvanično sortu priznao kao karmener. 

Car1Hz
Kojem se carstvu privoleti, makedonski i čileanski karmener

Valja znati da su slične greške u identifikaciji sorte bile veoma česte kroz istoriju. Tako u Italiji i danas imate naziv sorte italijanski fran koji je zapravo takođe sorta karmener, a sve do nedavno u Kalifiorniji se za nekih 200 hektara vinograda karemenera mislilo da je kaberne fran.

Ako uzmemo u obzir da je karmener zastupljen na svega 12.000 hektara u celom svetu, od kojih oko 80% otpada na čileanske vinograde, mogli bi da izdvojimo nekoliko čileanskih teroara koji definišu određeni stil vina od ove sorte. Važniji, manji položaji smešteni su unutar Centralne čileanske doline (Zona Centrale) koja predstavlja vinsko srce Čilea, ispumpavajući blizu 800 miliona litara vina na godinu.

- Dolina Maipo, severni deo Centralne doline nudi osvežavajuća vina, lakšeg tela, vođena floralnim aromatskim profilom, latice havajske ruže, pa i one domaće koja nam je bliža. Lagana mineralnost je čest gost u obliku mirisa kratkotrajnog letnjeg pljuska.

- Malo južnije kroz centralnu dolinu u dolini Kačapoal, tačnije podregiji Peumo, nalaze se najstariji vinogradi karmenera iz kojih dolaze najkvalitetnija i dugovečnija vina. Vina su dominatne aromatike crvenog voća, punog tela i visokih alkohola.

- Dolina Kolčagua je danas glavni izvor karmener vina za masovnu potrošnju koja krase arome maline prošarane biberastim tonovima. Ipak, mala podregija Apalita izgradila je svoj stil karmenera koji je čvršće strukture i istaknutijih tanina, te odležava u hrastovim buradima gradeći slojeviti aromatski profil maline i slatkih začina sa nežnim herbalnim tonovima.

Foto Pixabay
Najveći zasadi sorte karmener na svetu nalaze se u podnožju Anda u Čileu   (Foto: Pixabay)

Konačno, valja znati da su vina od sorte karmener jedna od najbolje čuvanih somelierskih tajni jer se veoma dobro slažu s hranom koja se inače teško uparuje s vinom. Zbog obilnih ukusa zelene paprike i začinskog bilja, karmener se dobro slaže sa salsama od paradajza, zelenog aromatskog bilja i mnogim jelima na bazi povrća.

Karmener je ujedno i najbolje vino u kombinaciji s većinom meksičke hrane, ali svakako ne bi isključio ni balkanske delicije, tavče na gravče, punjenu papriku ili neko drugo punjeno povrće. Povišene kiseline se odlično neutraliziraju sa kiselinama iz hrane, čineći ih prijatnim i osvežavajućim, dok kod masnije hrane čiste perceptore za svaki sledeći zalogaj. Baršunasti tanini u vinima srednjeg tela otvaraju mogućnost kombinovanja sa lakšom hranom, čime se širi opseg izbora hrane za vina ove sorte.

Naravno, možete se držati začinskih nota, pre svega crnog i zelenog bibera, koje su generalno savršene za sva mesa. Jednostavno, zamislite obrok u koji bi dodali biber i imate savršeni zalogaj za vaš karmener!  |

nazad na vrh

Srodni tekstovi

Online prodavnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama