Tri pojasa aroma u vinu

Primarne arome dolaze od samog grožđa i najlakše ih je otkriti u mladim vinima. One su uglavnom voćne, što se odnosi i na ukus. U primarne arome spadaju crno, crveno i sušeno voće u crvenim vinima, dok kod belih će to najčešće biti osvežavajuže note zelenih jabuka, citrusa, tropskog i nedovoljno zrelog, te koštunjavog voća.

Primarne arome su taj magnet koji će privući vinopiju da pažljivije i dublje zaroni u čašu, a kada otkrije prijatne nijanse livade, bilja, začina i bibera, herbi poput nane ili sladića, doživljaj će biti još bolji. Ove pomenute arome takođe spadaju u primarnu grupu koja najčešće otkriva i sortne karakteristike brojnih vina.

Sekundarne arome su arome podruma, one nastaju tokom prerade i odležavanja. Ako su primarne bile prirodne arome vinograda, odnosno grožđa, sekundarne su donekle kontrolisane radom enologa tokom fermentacije i starenja vina. Najprimetnije će biti note brioša, biskvita, kvasca koje se razvijaju mešanjem i autolizom taloga, što je rezultat odumiranja kvasaca. Puteraste arome, miris i ukus kokica na puteru veoma je čest u čuvenim šardoneima kao rezultat procesa malolaktičke fermentacije, a odležavanje u hrastovini ili drvetu zove, u paljenim barik buradima, daće divne (ili preterane) odlike poput vanile, karanfilića, dima, kokosa, kafe, kapućina.

Tercijarne arome su u neku ruku arome trećeg doba i vezane su za vina koja dugo odležavaju. One su ekskluziva velikih, moćnih, alkoholom bogatih ili veoma slatkih vina. Ali i vina sa veoma niskim nivoom pH, zbog čega su u stanju da proborave decenije u podrumu ili boci. Slabija vina neće imatu tu priliku da vas usreće ovim aromama jer će se pre pokvariti nego ih razviti.

U crvenim vinima tokom dugog odležavanja sveže zrelo voće počinje da se pretvara u dinstano ili sušeno, poput suvih grožđica ili smokve. Razviće se možda i arome duvana, šumskog tla, zemlje, nafte ili pečurki.

Bela vina razvijaju arome suve kajsije, marmelade od narandže, meda i voska, dok se to u pojedinim slučajevima pretvori u kovitlac nota badema i kandiranog voća nalik na šeri. Ostale tercijarne karakteristike uključuju orašaste arome, složene komponente začina poput muškatnog oraščića, đumbira i petroleja.

Treba napomenuti da vina sa tercijarnim aromama i ukusima nisu bolja od onih sa primarnim i sekundarnim. Naprotiv, mnogi ne vole te arome, a procentualno oko 90% vina na tržištu je predviđeno da se konzumira mlado i sveže. Tek mali procenat podleže izreci „što starije vino to bolje“, pa se i tu napredak uglavnom primećuje u zoni od tri do deset godina starosti. Samo neznatan broj etiketa, ne više od jednog procenta, u stanju je da odležava više od decenije i dodatno sazreva pritom.

Zapamtite, samo od vašeg ukusa zavisi da li ćete bezrezervno uživati u onome što mlado vino ponudi na prvu loptu, da li ćete se baviti rafiniranim uparivanjem sa gastronomijom u pokušaju da sekundarne arome istaknete ili uparite sa hranom, ili ćete filozofirati i kontemplirati na nekom sedmom nebu istražujući tajne i finese vina u dugoj i nezaboravnoj završnici tercijara.  |

Foto: Pexels