Dve glave za Adama i Evu

S obzirom na to da oba vina koštaju dosta ispod 10 evra, neka logika se mogla naći u ekonomskom aspektu priče, tj odnosu kvalitetnog vina i niske cene, ali se onda oglasio vlasnik vinarije Milijan Jelić tvrdnjom da bi bio najzadovoljniji da u podrumu ima samo dva vina, Milijan belo i Milijan crveno! Nedavni boravak u Bujačiću kraj Valjeva u želji da još malo zađemo u privatnost Adama i Eve, rastumačio je sve nedoumice.

Adam, kao pravi džentlmen, uvek prati Evu, Milomir Tomić, tehnolog vinarije Milijan Jelić

Vinska filozofija Jelića koja nedvosmisleno i sve više naginje organskim principima, kako u vinogradu tako u podrumu, u smislu portfolija sve je jasnija: ono čemu će se posvetiti posebna pažnja su (opet sa naznakom pravoslavnog krsta), morava i kamenička kao belo i crveno vino od autohtonog grožđa, te Adam i Eva kao reprezentativni predstavnici internacionalne sortnosti na srpskom tlu.

Sve ostalo podložno je osmišljenom raspoloženju i proviđenju.

Adam i Eva su jedina dva zaštićena imena vina u vinariji. Sve ostale etikete zvuče pomalo mistično, ali je Jelić ova dva zaštitio odmah po nastajanju baš iz razloga da budu osnovna linija po kojoj će se vinarija prepoznavati. Probamo vino koje će uskoro na police, to je Eva 2019, kupaža sorti pino griđo i sovinjon blan.

- Eva ima sreću da se proda godinu za godinu, a i pravili smo to vino da bude lagano, letnje, po meni idealno vino za svaki dan i po ceo dan - objašnjava Milomir Tomić, tehnolog vinarije Milijan Jelić, najbolje vinarije Srbije za godinu 2017.

Trud je očigledan u čaši. Lepe kiseline sa mnogo voćnosti i osveženja, novi stupanj u odnosu na prethodnicu iz berbe 2018. koja je nešto manje lepršava. Pino griđo za Evu dolazi iz vinograda na Goloj glavi, dok sovinjon sazreva nedaleko od vinarije u selu Jeftići. Oba su položaja jako dobra i zdrava. Posebno se to odnosi na zasade pino griđa za koji su u vinariji maltene sigurni kako će to biti grožđe koje prvo beru. Upravo je tako bilo i 2020. godine, na samom vrhuncu zrelosti.

Objašnjava Tomić da se griđo i sovinjon ne rade kao sortna vina, niti se blendiraju sa bilo kojim drugim, već se nakon desetak meseci odležavanja kupažiraju.

- Obe su te sorte malo nezgodne prema bolestima, osetljive, ali uspevamo da dobijemo dobar rod. Nekad smo imali sortni Sauvignon Blanc u vinariji, ja ga nisam probao, ali sam čuo da je bio dobar - kaže, a onda kao da se malo zamisli. - Sad, nekad probam ovaj sovinjon dok odležava i mislim se kako bi kao sortno vino bio fenomenalan. Ali stanje na tržištu zbog korone nije dobro pa ni umnožavanje etiketa nije preporučljivo.

I zaista, medeni oreol sa nepca oko beskonačno duge završnice koncentrata bagrema u tom potpuno suvom sovinjonu iz tanka neizbrisivo ostaje u pamćenju, kao žal što se jedno takvo vino neće predstaviti nežnijem polu ali i svakome ko uživa u čistim, nepatvorenim aromama. No, vratimo se vinu Adam.

Kao non vintage crveno vino predstavlja pravi raritet jer nije običaj u Srbiji da se razne berbe javno nađu u boci kvalitetnog vina. A od Adama koji je kupaža kameničanke i 60% merloa je zapravo krenula ova priča. Adam se može jednostavno piti i uživati u njemu kao gastro vinu, ili vinu za svaki dan i svaku priliku, međutim ima on i drugu svrhu, ukazuje Tomić.

- Millennium je izuzetno vrhunsko vino, ali ako neko ne želi sto posto taj lagani fini ukus, onda je Adam pravo rešenje. Ova su vina dosta slična, iako u Millennium ide sve najbolje, a u Adama ono što pretekne, gde je po pravili dosta kameničanke i oko 13,5% alkohola. Zato je to vino nešto robusnije, ali opet izuzetno dobro za cenu koju nosi. Drugim rečima, kao pravi džentlmen Adam lepo prati Evu. Što se mene tiče, voleo bih da se i on popije svake godine, ali nije tako. I to jeste dobro jer on kao crveno vino sazreva vremenom pa se i u ovom aktuelnom oseća da je mladolik i da može još dosta da napreduje.

Grožđe kameničanke za Adama stiže iz vinograda Krsna glava, a merlo uspeva na položaju Gola glava. Maceracija traje uglavnom 15 ili 18 dana nakon čega dolazi otakanje, odležavanje u srpskom hrastu duže od godinu dana, pa bistrenje u podrumu. Od 2020. godine ide se na što manje intervencija, na maksimalno smanjivanje dodatog sumpora.

Sa ovim su vinom veoma zadovoljni u vinariji Milijan Jelić jer pokazuje neprestani napredak. Razmišljaju eventualno o promeni barika. Do sad je korišćen srpski hrast lužnjak, možda pređu na kitnjak, a onda sledi period eksperimentisanja i analiziranja. No vino je (gotovo) večno, ono nikuda ne žuri, baš kao ni tvorac Adama i Eve.   |

Foto: Ivana Čutura