Carska vina Grgo Vasilj: Vinsko svetilište Međugorja

Nastala na temeljima porodične tradicije, gde su se kroz generacije proizvodili vino i duvan, ova mala vinarija s nekih 80.000 boca godišnje proizvodnje postala je nezaobilazna vinska odrednica u gradiću koji je dospeo na svetsku mapu verskog turizma i kroz koji tokom godinu dana prođe čak više od milion ljudi sa svih strana sveta.

Vino se stalno uči, Grgo Vasilj 

Vinariju koja se nalazi u okviru porodične kuće danas vode Grgo i Andrija Vasilj, otac i sin. Grgo je u ovom poslu od najranijeg detinjstva. Prošao je i video mnogo toga, učio od oca i dede kako se pravi vino i to iskustvo prenosi sada na sina koji se sve više pita u vinariji.

- Nastojim da Andrija bude glavni, ali za sada se može reči da vina radimo zajedno. Vino je nešto što se stalno uči. Onaj ko misli da sve zna o tome ne može da napreduje u ovom poslu. Tako je govorio i moj otac - kaže Grgo Vasilj koji iza sebe ima više od 70 berbi.

Nove ideje u staroj porodičnoj vinskoj priči, Andrija Vasilj sa suprugom Trejsi

Vinarija je registrovana 1995. godine kao Podrum Grgo Vasilj, mada u porodičnim sećanjima stoji podatak da su još krajem 19. veka proizvodili oko dva vagona vina (20.000 litara, prim. aut.). Otprilike toliko vina su proizvodili i iz svake berbe nakon toga, a iz tih nekih prošlih vremena s ponosom ističu kako su 1912. godine dobili zlatnu medalju za žilavku dok je tim područjem još carevala Austrougarska.

- Imali smo tu diplomu dugo u kući. Glasila je na ime mog pradede Stanka Vasilja, koji je to vino tada napravio, ali je dokument u vreme Jugoslavije otišao u Beograd na neku izložbu posle čega smo joj izgubili trag - priseća se Grgo.

Vinski iskorak zapadne Hercegovine, etikete iz vinarije Carska vina Grgo Vasilj

Inače, prvobitnom nazivu vinarije dodali su 1998. godine Carska vina, inspirisani činjenicom da su vina iz tog kraja nekada pili i rimski i austrougarski carevi. Tako su došli do sadašnjeg naziva vinarije - Carska vina Grgo Vasilj.

Kao i u ostatku zapadne Hercegovine, fokus u vinariji je na dve autohtone sorte, žilavki i blatini. Iako u vinogradima imaju gotovo ravnopravno zasađene obe sorte, žilavka je ta koja lakše nalazi put do publike.

- U nas je žilavka uvek bila glavna. Jako dobro uspeva ovde i svi je rade. To je vino koje se lako pije i zahvaljujući novim tehnologijama sada je i bolja. Fermentacija se nekada vršila u drvetu, bez kontrolisane temperature i to je vinu uvek oduzimalo neki kvalitet. Zato kažem da smo sa te strane popravili žilavku, mada je ona kad nas oduvek bila dobra. Ali, uvek može bolje - zaključuje Grgo.

Minimum intervencija u podrumu, Andrija u svom podrumu

Za pomenute tehnološke inovacije zadužen je sada Andrija, koji je studirao u SAD i bavio se do nedavno turizmom, sve dok nije odlučio da se vrati u rodni kraj i nastavi porodičnu tradiciju.

- Moj stav je da u podrumu treba imati što manje intervencije, jer imamo dobro grožđe koje svake godine daje slično vino - uključuje se u priču Andrija koji je već ostavio vidan trag na hercegovačkoj vinskoj sceni kao idejni tvorac i organizator jedinstvenog salona blatine i žilavke koji se pod nazivom Blaž održava u Međugorju od 2016. godine.

Linija vina Special Edition otvorila je novo poglavlje u vinariji Carska vina Grgo Vasilj, Andrija Vasilj

Iz vinarije vina puštaju u tri kvalitativne linije, a najveći izazov predstavljaju četiri etikete nazvane po imenima četvoro Andrijine dece, a koje se vode kao Special Edition: crvena kupaža kaberne sovinjona i blatine David, belo vino Sophia, cuvee žilavke i sivog pinoa, zatim roze od kabernea Nika, te stopostotni kaberne Jeanne. Ova linija vina startovala je 2016. godine i u zavisnosti od kvaliteta berbe ukupno se proizvede između 15 i 20 hiljada boca godišnje. Na ta su vina i najponosniji, a ističu se i efektnim etiketama zasnovanim na umetničkim delima.

- Vina moraju da budu dostojna tih remek-dela - kaže Andrija. - Prvo smo na tržište pustili Davida, onda je usledila Nika, pa Sophia i sada Jeanne. To je naš vinski otisak podneblja, želja da se sunce i kamen Hercegovine pretoče u autentično iskustvo kakvo samo vino može da prense

Vina dostoja remek-dela, crvena kupaža David 2017

David 2017 upečatljiv je spoj dve sorte, kaberne sovinjona i blatine u ravnopravnom udelu, koga je dve godine odležavanja u buretu zaokružilo u vino punog tela i naglašenih tonova zrelog voća. Moćni tanini, mineralnost, jasni zemljani tonovi, sve to daje kompleksnost koja Davida uvodi u red ozbiljnih karakternih vina Hercegovine. Sve to krasi i nedavno flaširanu berbu iz 2018. godine koja se doima još ekstraktnijom, ali joj je potrebno minimum godinu dana odležavanja u boci kako bi se skladno posložila.

Sophia 2019 donosi na nosu bogatstvo začinskih tonova i fine kremaste arome zrele breskve. Harmonično, u dobrom balansu, s naglašenim citrusnim slojevima utopljenim u mineralnu teksturu, ovo je ne bez razloga i najprodavanije vino vinarije.

Nika 2020 otkriva nežniju stranu kabernea, ali je to i dalje strukturno ozbiljno vino osvežavajućih kiselina koje lako prati i ozbiljnija jela. U ranijim berbama ova etiketa je bila spoj blatine, krkošije i muškata, ali u vinariji polažu sada veoma velika očekivanja upravo u ovaj iskorak u drugom pravcu.

Vina nazvana po deci, Andrija s ćerkom Sofijom i vinom nazvanom po njoj

Jeanne 2017, kao najmlađe vino u Special Edition, tek treba da pokaže pun potencijal hercegovačkog kabernea. Za sada je to zanimljiv izdanak južnjačkog toplog kabernea koji bi mogao da bude sasvim novo poglavlje u priči o vinariji Carska vina Grgo Vasilj.

Uz vina iz linije Special Edition, koja danas ulaze u red najboljih vina zapadne Hercegovine, u vinariji su s pravom ponosni i na žilavku Selekcija Limited Edition koja je ponela naziv Gregorious, vino koje je Andrija posvetio ocu. Oko 5.000 boca vina godišnje dobije se od grožđa koje dolazi s lokaliteta Vionica, između Međugorja i Čitluka, gde su pre pre šest godina posadili 3.200 čokota ove najpopularije hercegovačke sorte na ponovo pripremljenom terenu gde su i pre toga vekovima unazad bili vinogradi.

Insistiranje na spoju umetnosti i vina, u podrumu je sve u znaku velikih umetničkih dela

Selekcija Limited Edition 2020 Gregorious uzbudljiva je žilavka s nešto malo krkošije i bene, takođe lokalnih sorti koje se tradicionalno sade uz žilavku, a koje vinu dodaju malo specifičiju aromu i dodatne kiseline. Prva stvar koja će vas poneti u čaši ove žilavke su naglašena mineralnost i postojane cvetno-voćne arome s notama meda. Ozbiljna ekstraktivnost doprinosi lepo zaokruženom telu i produženoj završnici.

- Sve su to vina koja radimo s minimalnim intervencijama, na način da ispoštujemo tradiciju ali i primenimo moderne tehnologije. Sva naša crvena vina odležavaju od 15 do 20 meseci u bačvama od 225 i 500 litara, dok smo bela pre dve godine potpuno prestali da držimo u buretu - kaže Andrija.

Vino je izraz tla i podneblja, vinograd Carska vina Grgo Vasilj

Pored pomenutog vinograda žilavke na lokalitetu Vionica, vinarija ima najveće zasade u Belom polju kod Mostara. Na 15 hektara su otprilike ravnopravno zastupljene žilavka, blatina i kaberne sovinjon, te pet hektara kod Čitluka, pozicija Garište, sa zasadima žilavke i sivog pinoa. O novim sortama trenutno ne razmišljaju previše, a kada do toga dođe najverovatnije će se odlučiti za merlo i sve popularniji trnjak, takođe autohtonu sortu susedne Dalmatinske zagore i zapadne Hercegovine.

- Trnjak je potencijalno veoma zanimljiva nova priča za ovaj naš kraj. Njegova uloga je do sada bila prvenstveno u tome da oprašuje blatinu koja ima funkcionalan samo ženski cvet. Mislim da bi obe sorte trebalo da žive paralelno u ovom delu Hercegovine, te da bi i trnjaku trebalo dati šansu da pokaže kakvo vino može da postane. Ipak, nekako smo i dalje emotivno više vezani za blatinu, navikli smo na nju i volimo je - kaže Grgo Vasilj.

Valja napomenuti i to da vinarija praktično u lokalu, odnosno u zapadnoj Hercegovini i samom Međugorju proda gotovo sva svoja vina, od čega čak 25% u samoj vinariji!   |

Foto: Irfan Redžović i Ivana Čutura