Kadarka u vrhu najboljih crvenih vina Srbije

Kadarka u vrhu najboljih crvenih vina Srbije

Za poznavaoce vinskih prilika u Srbiji više nije iznenađenje što se kadarka poslednjih godina sve češće nalazi u samom vrhu najboljih vina naše zemlje. Ponovni uspon te nekada dominantne crvene sorte na Fruškoj gori potvrdio je i izbor Kadarke Kanias 2017 Sagmeister za najbolje crveno organsko ili prirodno vino Srbije u 2021. godini.

Vinarija Sagmeister u Kanjiži blizu granice sa Mađarskom, već nekoliko godina nalazi se u fokusu ljubitelja vina, ne samo ovdašnjih već i mnogih inostranih. O tome svedoči i činjenica da skoro 80% proizvodnje tih vina završava u elitnim restoranima Evrope i SAD, da je vinarija zauzela prvo mesto u prošlogodišnjem izboru Vino.rs kao Najbolja mala vinarija Srbije, te da je njihovo belo vino Furmint Kew 2016 proglašeno 2019. godine takođe za najbolje organsko ili prirodno vino Srbije.

vinarija  sagmeister erne

O kadarci i organskoj proizvodnji vina koja dobija sve više zamaha i kod nas, razgovarali smo s vlasnikom vinarije, vinarom Erneom Sagmajsterom (Ernő Sagmeister).

- Kadarka je u 19. veku činila dve trećina zasada u vinogradima na Fruškoj gori i bilo bi normalno da smo je već odavno označili kao autohtonu sortu Fruške gore. Međutim, dešava se upravo suprotno, a to je da kadarke danas kod nas ima veoma malo, da nedostaje sadnog materijala za podizanje novih vinograda, pa čak i to da se ne nalazi na listi preporučenih sorti za sadnju na Fruškoj gori! To je prosto neverovatno - započinje priču o ovoj sorti u Srbiji Erne Sagmajster.

sagmeister-vinarija-39.jpg

Sagmajster ne misli da su za to odgovorni samo oni koji danas rade u vinskom sektoru pri ministarstvu, već da je to u velikom delu nasleđen nemar višedecnijske prakse u socijalizmu koji je bio nepravedan prema ekonomski neisplativim sortama. Zato veruje da je zadatak vinara s Fruške gore da svi zajedno isprave taj nemar.

- Nešto slično se u socijalizmu desilo i sa prokupcem. Tome je pridonela i naša nedovoljno razvijena svest o ovdašnjim sortama, rašireno mišljenje da su domaće sorte nižerazredne u odnosu na internacionalne. To je možda i bilo tako nekada, ali danas, ko god da dođe ovde kod mene u vinariju ili bilo gde u Srbiju, bio to Italijan, Španac, Francuz ili Nemac, njega interesuju samo naše sorte. Nikakav šardone ili sovinjon blan kojeg mogu da probaju od Novog Zelanda do Kalifornije. To je njima dosadna priča.

sagmeister vinarija 48

Na sto ispred nas, u udobno opremljenom ambijentu ogromnog dnevnog boravka kuće u kojoj živi sa suprugom Laurom, Sagmajster je izneo svoje kadarke i furminte, te još nekoliko malih vinskih bisera od ovde još manje poznatih sorti kao što su lipolist i sremska zelenika. Sva ta vina posveta su njegovoj životnoj filozofiji koju oslikava ljubav prema prirodi i organskim vinima. Naravno, kadarka tu zauzima izuzetno značajno mesto kao sorta koju Sagmajster koristi kako bi iscrtao svoju vinsku viziju, baš kao što njegova supruga slikarka koristi boje na svojim platnima u ateljeu iznad nas.

- Kadarka je međunarodna sorta koja može imati ulogu spajanja Bugara, Rumuna, Srba i Mađara da bi zajedno nešto značajno postigli na svetskoj sceni. Bugarski naziv kadarke gamza divna je turska reč koja označava onu rupicu koja se pojavi na obrazu kada se neko smeje. Zanimljivo da u Indiji gamza označava ženu koja želi da zavodi, zavodnicu. Tačnije, to je onaj zavodnički ženski pogled što je fantastičan opis te sorte koja zbilja nikada ne privlači snagom i telom, ali je puno vatrenija od ostalih sorti. Vatrena i strastvena, spremna da samo pogledom izazove rupicu od smejanja. I to je upravo ono što kadarka radi.

sagmeister vinarija 30

Kadarka je po mnogo čemu interesantna sorta i traži mnogo pažnje u vinogradu. Ima tanku pokožicu i ako je avgust suv neće biti problema, čak i da padaju kiše u septembru, ali ako je kiša početkom leta grožđe će krenuti da trune.

- Ako čovek želi da ima dobar rod mora da se obavi defolijacija što je teško izvesti kad neko ima 30 hektara. Istina, ima u Rumuniji jedan sa 20 hektara koji se ne plaši posla - smeje se vinar.

Inače, Sagmajsterove kadarke, baš kao i furminti, dolaze kao single vineyard etikete iz tri različita vinograda na Fruškoj gori: Kew, Devas i Kanias. Nažalost, Kanias više nije u njegovom posedu jer je pri nedavnoj raspodeli pripao Sagmajsterovom doskorašnjem partneru u vinariji. To znači da će kadarka s ovom etiketom izaći samo još jednom na tržište, i to u svega 1.000 boca iz berbe 2019, za koju kaže da je takođe bila izuzetna.

sagmeister vinarija 12

Saznajemo i da se Kanias čita „kanjaš“, što je na mađarskom lunja, crna ptica grabljivica, koja se nalazi i na etiketi, te da su morali da iskrče silno šipražje pre nego što su tu posadili vinograd. A da se radi o izuzetnom komadu zemlje svedoči činjenica da je pored pobedničke kadarke iz 2017. godine iz tog vinograda ubrano i grožđe za Furmint Kanias 2017 koji je zauzeo visoko peto mesto na prošlogodišnjoj listi 10 najboljih belih organskih vina Srbije!

U stvari, Sagmajsterove kadarke i furminti s oznakama vinograda Kew i Kanias našle su se praktično među 10 najboljih vina u nekoliko kategorija, što je možda i najveći pojedinačni uspeh neke srpske vinarije od kada se radi ovaj godišnji izbor na stranicama Vino.rs!

sagmeister vinarija 30
Erne Sagmajster sa suprugom Laurom

Iako vina pravi isključivo od organskog grožđa, poneka i bez minimalnog sumpora, Sagmajster insistira na tome da ih ne svrstava ni u kakvu organsku vinsku nišu. Kadarka Kanias 2017 Sagmeister sa sićušnom slikom ptice je izrazito mineralno vino sa dosta kiseline ali je zato veoma zaljubljivo za nepce, prosto se u njega upija. Nosi oko 13% alkohola i nešto je lakša od one sa položaja Kew i tamnija što inače nije slučaj. Te 2017. godine kadarka iz vinograda Kew ležala je na puno taloga koga je bilo otprilike 20% u buretu, a taj talog zapravo pojede boju. Kaže se i da boja do desetog dana fermentacije ide na gore, ali ako se vino ostavi dalje da macerira, smanjuje se.

Preostala dva vinograda koja su danas u Sagmajsterovom posedu, Devas i Kew jednostavno daju izvanredna vina, pri čemu je razlika između njih očigledna. U suštini, to su prava vina teroara, otisak tla i podneblja u sinergiji sa filozofijom vinara.

sagmeister vinarija 61

Kew, što na staromađarskom znači kamen i čita se zapravo „ku“ ili „kju“, nalazi se na 320 metara nadmorske visine i zauzima nešto manje od jednog hektara pod lozom unutar Nacionalnog parka Fruška gora. Ovaj izrazito strmi vinograd daje veoma niske prinose od 600 do 700 grama po čokotu, a zbog stenovite podloge vina nose osetnu količinu mineralnosti što naročito dolazi do izražaja u furmintu.

Možda je najzanimljivije poreklo položaja Devas (čita se „đeuš“ ili „đevuš“, što kod nas podseća na „devojku“ ili „devojački“), vinograda od takođe oko jednog hektara na zaravni blizu Iriga. Devas u pojedinim jezicima označava potok, odnosno mesto gde ima vode, što odgovara činjenici da u blizini prolazi korito potoka koji se i zove Devojački potok! Ali, devas je i prastara indijska reč za deve, mitske vile koje žive kraj vode, nekima vidljive a nekima ne!

sagmeister vinarija 24

- Kada sam prvi put došao tu da gledam gde bi sadili vinograd osetio sam neku energiju koja me je odmah zavela. Kao da su me zbilja vile sudbinski namamile baš na to mesto - kaže kroz smeh Sagmajster.

Sudbinski ili ne, tek nedavno je dokupio još 1,4 hektara na položaju Devas gde će uskoro krenuti sadnja novih čokota kadarke, ali i još jedne stare sorte genetski veoma slične njoj koju radno zove kadar.

- Kadarka je jača na kiselinama od kadra i mnogo je više začinska. Ali u obe sorte vidim isto ono što i enolog Miloš Marković, koji je praksu sticao u vodećim austrijskim organskim vinarijama i koji Frušku goru smatra idealnom za voćna i lagana crvena vina, za kaberne fran, a ne kaberne sovinjon. Ili za frankovku, koja je takođe bila autohtona sorta ovde.

sagmeister vinarija 17

Za razliku od kamenite podloge na položaju Kew, tlo se u Devasu sastoji od nanosa potoka, nešto nalik onome u Bordou, a koje će dati relativno „deblju“ kadarku.

- Na „Kamenu“ ću da sadim samo furmint. Od to malo kadarke što tu imam, gde čokot godišnje iznedri maksimalno do 700 grama, pola mi roda pojedu fazani u vinogradu. Ne mogu da odole kadarci, a meni je veleprodajna cena tog vina 20 evra, uz nadu da ću za nekoliko godina dogurati do 50. Ljudi koji od mene kupuju vina za Ameriku rekli mi, da imam 20 hektara ovog grožđa sve bi uzeli. Pomenuo bih da restoran Horvath u Berlinu sa dve Michelin zvezdice, jedan od najboljih u Nemačkoj, nudi moju Kadarku Kew koja u vinskoj karti stoji uz najbolja svetska vina i to po ceni od 100 evra! Međutim, to je ozbiljna cena koju na zapadnom tržištu od vinarija iz regiona postižu uglavnom samo Slovenci. Oni imaju izgrađenu reputaciju i realno srpska vina moraju da budu u nižem cenovnom razredu od slovenačkih dok ne steknemo njihov status u inostranstvu. U međuvremenu nam ostaje da „hranimo ribe“ i „pecamo“ pojedinačne prilike, te svuda u svetu pokazujemo kako imamo dobra vina.

Sudeći prema uspesima poslednjih godina, reklo bi se da su Sagmajsterova vina upravo na tom putu.   |

Foto: Boban Vidović
nazad na vrh

Srodni tekstovi