Princ među prokupcima

Princ među prokupcima

Šta je to rskavac, zašto je on Princ iz Župe i da li se razlikuje od prokupca i po čemu? U potrazi za odgovorima zavirili smo preko plota u vinariju Braća Rajković iz Zleginja, jednu od najstarijih oko Aleksandrovca.

- Rskavac je otac prokupca a razlikuje se po veličini zrna, grozda i količini roda. Rskavac ima sitniji grozd, zrno tek malo krupnije od crnog  pinoa. Grozd je rehuljav pa manje rodi od prokupca dok pokožica nosi više boje zbog čega izdašnije boji vino i deblja je od one na prokupcu - pojašnjava evidentne razlike raspoznavanja praktično iste sorte koju ponegde zovu i kameničanka Dragomir Rajković,  sa bratom Miodragom suvlasnik Vinarije Braća Rajković koja je u Župi obavila pionirski posao sadnje mnogih internacionalnih sorti, od belog sovinjona, semiona, italijanskog rizlinga, pa do pino noara, kaberne frana i nekih novostvorenih domaćih sorti.

Vinarija Braca Raajkovic

Rajkovići su ujedno i među poslednjim vlasnicima rskavca koji u njihovim vinogradima uspeva na dva hektara gidža župske sadnje obavljene prvi put odmah po prestanku filoksere početkom 20. veka. I od tog grožđa već više od dvadeset godina nastaje vino Prince Rskavac koga je bilo, naravno, i ranije ali ne u buteljci. No i samo postojanje tog rskavca krucijalni je dokaz tvrdnje o velikoj ulozi Župe i ove vinarije u očuvanju starih sorti tokom vladavine megalomansko-socijalističke filozofije vinarenja u Srbiji nakon Drugog svetskog rata pa sve do pred kraj prošlog milenijuma.

- Sećam se još kao dete, pre više od šezdeset godina, kako se kod nas u kući od rskavca proizvodilo belo vino. Tako ga je radila čitava Župa i zvalo se belo vino, a u stvari je bilo malo rozikasto i kao takvo idealno za slave, svadbe, krštenja. Tek kasnije, šezdesetih godina počinje da pristiže belo grožđe od koga ljudi kreću da prave isto takvo vino.

Prince Rskavac 10

Rskavac je zapravo u Župi bio univerzalna sorta do polovine prošlog veka kad počinju da se sade prve plantaže loze. Rajkovićima su se vinske kolege smejale kada su prvi u Župi, još 1962. godine podigli klasični špalirni vinograd,  ostavljajući veliki razmak između redova sa internacionalnim sortama grožđa. A danas je vinograda sa tradicionalnom sadnjom sve manje iako kreće prava pomama za autentičnim teroar vinima kakav je Prince koji se pojavio početkom 21. veka sa ovom etiketom koja do današnjeg dana nije promenjena.

- Etikete za vina Prince rskavac i  Dina pino noar radila je ista dizajnerka i od početka ih nismo menjali. Prepoznatljive su ali videćemo. Vinu Prince Rskavac je kumovao moj brat Miodrag. Reč je o suptilnom, potentnom vinu koje je svo gizdavo kao kakav pravi princ. Oblik za buteljku našao je i odabrao u vinoteci u Beogradu od jednog uvoznog vina i bila je jedinstvena na tržištu kada se pojavila.

Braca Raajkovic 126

Prince Rskavac nastaje nakon maceracije duge maksimalno do 15 dana u zavisnosti od grožđa. Razvija se na selekcionisanim kvascima, posle jednog ili dva pretakanja  istaloži se pa pravac u barik. Neki je nov, neki jednom korišćen, ima srpskog hrasta ali i nekih kombinacija, u zavisnosti od berbe. Prince odležava u buretu 12 do 18 meseci, a posle stabilizacije sledi punjenje u boce koje 6 - 8 meseci položene odležavaju u podrumu. Ukupno od gidže do police u vinoteci prođu oko tri  godine.

Kao najbolje skorašnje berbe Dragomir apostrofira 2021, 2019 i 2015, no male su razlike u kvalitetu i nema velikih odstupanja između godina. Glavni razlog  je  svakodnevna kontrola vinograda i grožđa, potpuno odsustvo veštačkog đubriva, dobra i pravovremena agrotehnika, kao i iskustvo vinara. Ipak, omiljene su berbe 2003 i 2004, sjajne berbe od kojih postoji još po neka flaša za odabrane prijatelje.

Braca Raajkovic 308 00089

- U Župi postoji  izreka: Gde kozica tu lozica, neće koza da pase gde nije dobro. Naša zemlja je dosta posna što je dobro za lozu, da se bori i izbori. Zbog toga, tu gde su plantažni vinogradi jedan čokot da obično jednu buteljku, a gde je rskavac  treba barem tri-četiri čokota za jednu bocu vina.

> Rskavac je samo naš. Završena priča!

Rskavac ima deblju pokožicu pa je bolje zaštićen nego prokupac od bolesti, botritisa prvenstveno, što je posebno značajno kod župskog oblika sadnje gde na jedan hektar ide oko 10.000 čokota. Za razliku od prokupca sađenog u redove, plod je ovde bliže zemlji, smanjuje se protok vazduha što u sadejstvu sa visokom travom povećava količinu vlage i zato je agrotehnika veoma važna. Ipak, zbog načina sadnje, rskavac se mahom obrađuje ručno, kao nekada.

Braca Raajkovic 254 00068

- Rskavac je rehuljav (bobice su udaljene jedna od druge) i čim nije grozd zbijen manje su šanse za botritis dok prokupac ima tu manu sa tankom pokožicom. Bere se od sredine do kraja oktobra i samo jedna ili dve, čak i male kiše da padnu u to vreme, eto prilike za plesan. Ranije bi se vreme berbe određivalo tako što bi se probalo zrno pa ako je slatko sutra ga beremo, no sada je berba nauka. Mere se vrednosti svakodnevno, prate parametri pa tako naš Prince Rskavac može da dostigne i preko 14% alkohola. Što je u redu jer danas se pije čaša, dve vina, i traži se kvalilet, dok se nekada vino pilo na litre, te je kao takvo bilo lišeno svih kvaliteta koje rskavac daje.

Nema više ni ružice koja se pravila od rskavca, kasnije od prokupca. Od rskavca se sad radi gotovo isključivo crveno vino jer ima više bojenih materija nego pino noar. Dragomir se seća kad je bio dete, obere se rskavac malo ranije, istoči se a kad krene da vri sipa se voda i pije se samo takozvani šiler, vino sa 8% alkohola. Vino koje je skroz provrilo prodavalo se pošto su vinaru trebale pare, a šiler bi se nosio u staklenim balonima po 10 litara i pio iz njih umesto vode kad se radi zemlja jer alkohol daje energiju.

Prince Rskavac 6

- Posle šilera došao je špricer koji je, neću da kažem da je unazadio vinsku priču, ali jednostavno se išlo na količinu a ne na kvalitet. Srećom su ta vremena prošla i dok obilazim sajmove primećujem da se kvalitet srpskih vina jako podigao. Pre desetak godina bi barem polovina imala manu čemu je uzrok bila loša higijena u podrumu. Na degustaciji tokom Dana prokupca vidim veliki broj etiketa i nijedno sa manom!
Prešlo se na prohromske sudove gde je lako odražavati higijenu, nisu problem ni barik burad čija je upoteba relativno kraća, već drveni sudovi za vina kakvi su nekada bili i bačve od nekoliko hiljada litara koje su trajale po 50 godina pa ako se dobro ne operu imaš vino koje se neprijatno oseća. Kada smo brat i ja bili deca ubace nas u bačvu, sipa se voda i soda za drvo pa trljaš četkom od sirka, a onaj ko rukovodi viče: desna noga, treća duga, imaš između duga nečistoće.
Gajenje grožđa i vina jednostavno je dug proces i ako nemaš ljubav i volju za proizvodnju, preradu, gajenje vina u podrumu gde je na stotine burića iz kojih svakih 10 ili 15 dana probaš kako napreduje... Uče se danas škole, stiče se rutina, ali na kraju ispada da je to sve zapravo umetnost.

Braca Raajkovic 111 00084

Možda Prince Rskavac nije osvojio najviše odličje na Decanteru ali je kao učesnik u premijum kupaži sa merloom u etiketi 33 koja je 2013. godine osvojila bronzu na Decanteru, bio prvi nagrađeni prokupac na tom najznačajnijem svetskom nadmetanju. Naravno, treba podsetiti da je „tridesettrojka“, svojevremeno najskuplje vino Srbije, stvorena u čast sećanja na događaj kada je predak Miloš Rajković primio Pohvalnicu kralja Aleksandra I Karađorđevića 1933. godine za vino od autohtone župske sorte grožđa rskavac, iz istog vinograda iz koga nastaje i današnji Prince.

Prince Rskavac 7

- Naš rskavac je pre petnaestak godina bio najbolje ocenjeno crveno vino na Novosadskom sajmu kad je to ocenjivanje bilo vrhunsko, sa 150-200 etiketa samo crvenih vina, a komisija ozbiljna, internacionalna, ne kao ove današnje na lokalnim nadmetanjima. Bio je tu samo jedan Mađar sa svojim belim desertnim vinom da nam otme apsolutni trofej za dlaku - seća se Rajković. - No, kada pričamo o ocenjivanjima van Srbije, jednostavno ne možemo očekivati da se rskavac ravnopravno takmiči sa kaberne sovinjonom ili merloom iz sveta, nema ni potrebe. Ali ipak volimo da naglasimo da je naš Prince Rskavac na Nacionalnom ocenjivanju vina Srbije 2021. godine proglašen za najbolje ocenjeno vino od svih crvenih autohtonih sorti.
Eto, to je ta naša srpska autohtona sorta koja daje suptilno vino srednjeg tela sa voćnim notama koje se divno slažu sa hrastom i kojom treba da se dičimo jer je na celoj planeti RSKAVAC samo naš. Završena priča!   |

Foto: Ivana Čutura, Boban Vidović
nazad na vrh

Srodni tekstovi