Tajna vinove loze frankovka

Ponosna na Decanterovu nagradu za Frankovku vinarije Vinum,  Anđela Živanović tehnolog Ponosna na Decanterovu nagradu za Frankovku vinarije Vinum, Anđela Živanović tehnolog

Televizijska serija Tajna vinove loze uveliko gazi kroz drugi serijal a kako se nezvanično šuška, što nema veze sa šuškom za kojom Tomovići i Smiljanići panično tragaju, glavnu ulogu u sortnom smislu umesto bagrine odigraće ovaj put frankovka.

Malo razočarenje za one koji su se ponadali da će baš prokupac iz noćne berbe „bez svetla" dati čudesno vino, ali ako se zrelije razmisli: šta prokupac traži na krajnjem severu Bačke?

Uostalom, frankovka nije rasprostranjena samo na zapadu i severu Vojvodine, pogotovo na hladnijim delovima Fruške gore. Zapravo je najviše ima u rejonu Tri Morave, Južnobanatskom i Potiskom rejonu, a onima koji misle da je ova sorta danas minorna na prostorima Srbije stiže informacija da je na CEVIN (Centar za vinogradarstvo i vinarstvo) TOP listi rasprostranjenosti sorti na visokom sedmom mestu, dva koraka ispred prokupca, dok je tamjanika tek na šesnaestoj poziciji.

Fruska gora foto s vidovic
Iako se Fruška gora dugi niz godina smatrala kolevkom sjajnih, ali prvenstveno belih vina, frankovka je jedan od dolaza da ni crvena ni malo ne zaostaju 

Tako posmatrano, možda bi adekvatno bilo ubrojati je u autohtone sorte što CEVIN i čini. Uostalom, tačno i drevno poreklo sorte se ne zna pa iako je ima širom Austrije, Nemačke, Slovenije, Rumunije, Mađarske, Slovačke i još nekih evropskih zemalja pod nazivima modra frankinja, Blauer Limberger, Franconia, Kékfrankos, pa čak i Gamé, svetska organizacija za vino i vinogradarstvo OIV je zove objedinjenim imenom Limberger. Zato, ko nam brani da je prigrlimo na grudi kao svoju.

Pogotovo što daje pitka, lagana, gastronomska vina za sva godišnja doba bilo da su crvene ili roze boje dok su i penušavci, ali i ozbiljnije mirne varijante već u najavi. I da, u konkurenciji 122 frankovke iz nekoliko evropskih zemalja na prestižnom takmičenju u Mađarskoj, frankovke vinarija Vinum i Bora osvojila su zlatne medalje, baš kao što je 2016. godine frankovka Plavi Princip 2013 iz Molovina dospela do Decanter srebra. Bio je to samo još jedan dokaz velikog potencijala ove sorte u vinogradima Srbije iz kojih možda i potiče.

sorta frankovka nepoznatog porekla

I dok se Fruška gora dugi niz godina, verovatno neopravdano smatrala kolevkom sjajnih, ali prvenstveno belih vina, zapravo je frankovka vinarije Vinum vratila pozornost na Sremke Karlovce i slavnu vinarsku tradiciju ovog kraja medaljom sa međunarodnog ocenjivanja 2004. godine u Parizu.

- Frankovka 2017 Vinum je 2020. osvojila i srebro na Decanteru, a od samog osnivanja vinarije omiljeno je vino osnivača vinarije Milana Ubavića - kaže tehnolog Anđela Živanović, novo lepo vinsko lice u ovoj vinariji koja osim rada na vinima učestvuje i u dizajniranju etiketa. – Frankovka, iako naša autohtona sorta nije široko popularna. Ljudi je na neki način izbegavaju, pre uzmu pino noar, ali kad im kroz vertikalu pokažem šta sve frankovka iz godine u godinu stvarno može, prosto ne mogu da veruju.

Andjela Vinum Frankovka 09

Biće da je to zato što u Vinumu za ovu etiketu rade ozbiljnu redukciju prinosa a premijum vino ide samo iz vrhunskih berbi u desetak već korišćenih barika jer hrast samo treba da zaokruži divne sortne arome i note.

- Smatram da je zbog svoje dugotrajnost i kvaliteta naša frankovka ulila neophodno poverenje konzumentima. Ko god dođe oduševi se pozitivno kad oseti arome kupine i borovnice zaokružene hrastom sa završnicom čokolade i kafe koja se, prema mom mišljenju, odlično uklapa uz gulaš od divljači ili crveno meso. Takođe, turiste i poznavaoce posebno privuče njena neobična bogata boja – otkriva Anđela.

Na tržištu se trenutno nalazi Vinumova berba 2020 sa 14% alkohola koja, iako je još uvek mlado vino, nakon nekih 11 meseci u drvetu i tri u tanku pokazuje veliki potencijal koji će još doći do izražaja odležavanjem u boci. Uz frankovku vinarije Kiš, Sremski Karlovci se ističu kao jedan od centara koji bi mogao povesti trku za popularizaciju sorte na prostorima Srbije.

milan aleksic
Milan Aleksić, zaštitar i vinar je odličan poznavalac Župske frankovke

A boja, ne samo vina već i grožđa razlog je što frankovku vole vinari u Župi, pominje Milan Aleksić, zaštitar i vinar, ne samo u svojoj vinariji Milanov Podrum.

-  Frankovke ima na manjim površinama u Župi a vinari je vole jer ima veoma svetle listove bez velikih režnjeva pa je odlična prilika za domaćina kad želi da se pohvali prelepim vinogradom. Ona na suncu bukvalno blista kao da poseduje voštani premaz. Nije maljava na listu, zato tako sija, u potpunosti odgovara prefinjenom prikazu lepote jedne „modre frankinje" i najiskrenije mislim da je sorta sa fantastičnim potencijalom. Župskom bačvaru i vinaru Đoriću, popularnom Đori, sam recimo pomagao da napravi njegovu izvanrednu Kitnjak frankovku, ozbiljno crveno vino. 

Zvonko Bogdan zivot tece

Oni koji frankovku rade za premijum segment vina uglavnom je rade sortno mada izuzetne rezultate pokazuje i u kupažama sa čime se Aleksić apsolutno slaže. Dokaz  je svakako jedan od najpopularnijih rozea u Srbiji, onaj iz subotičke Vinarije Zvonko Bogdan po imenu 4 konja debela koji je kupaža sorti frankovka i merlo. Baš kao i crvena kupaža Život teče u kojoj je istina udeo frankovke danas dosta manji (oko 10%), a čak i čuveno vino Cuvee No.1, koje je osvojilo dve zlatne medalje na Decanteru sadržalo je u svom sastavu deo frankovke što kod najnovijih berbi nije slučaj.

Ako sa severa krenemo na zapad, opet smo na Fruškoj gori, neposredno uz granicu sa Hrvatskom u podrumu vinarije IN (Ilić-Nijemčević) čija je IN Frankovka 2018 oduševila posetioce na jednoj od većih beogradskih vinskih izložbi.

Frankovka Ilic Nijemcevic IN vinarija

- Zapravo, gde god se pojavimo ljudi se iznenade i oduševe lakoćom i svežinom ovog crvenog vina, verovatno jednog od retkih koje se može malo i rashladiti pa je ekstremno popularno i na obalama mora leti, a za razliku od nekih čuvenih internacionalnih sorti. I savršeno ide uz lagane zalogaje, morske plodove – kaže Gordana Nijemčević, predstavnik IN vinarije.

Ova vinarija koja poseduje jedan od čuvenih viševekovnih podruma neguje vinograde frankovke posađene 2006. godine, a da je sorta opravdala očekivanja u potpunosti govore i novi zasadi deset godina kasnije. O njihovoj frankovki, a posebno sjajnom odnosu cene i kvaliteta vina od ove sorte sve se više govori.

Dusan Vranic foto Slobodan Vidovic
Vinski stručnjak Dušan Vranić frankovku preporučuje ljubiteljima pino noara ili laganog gamea

„Umerenog inteziteta, čistog voćnog karaktera svežih borovnica, malina, brusnica, nežnog začinskog karaktera... Svilenkasto, nežno i nepretenciozno, a istovremeno darežljivo sa puno svežeg plavog i crvenog bobičastog voća... Za ljubitelje vina poput pino noara ili nežnog i laganog gamea, ovo je pravi izbor!" – veli u svom tekstu vinski stručnjak Dušan Vranić.

Gordana napominje da su frankovku u početku radili samo u inoksu ali da je sad neko vreme provela i u bariku.

- Shvatili smo da joj je dobro dati još nešto dodatno čime samo ostvarili poboljšanja. Nameravamo i ubuduće da se „igramo" jer očigledno postoje mogućnosti kad sorta ima potencijal. U tome se slažu i naš enolog i podrumar. Ovo naše „tradicionalno fruškogorsko" podneblje nas je navelo da do skoro više pažnje poklonimo belim vinima od šardonea i sovinjona koja napreduju iz godine u godinu dok za crvena vina biramo godine i selekciju. Iskreno, verujemo u frankovku, njene brojne lepe cvetne mirise i voćkaste tonove u pitkom vinu za čitavu godinu.

Vinarija Bora Frank tematska fotografija

Spuštajući se ka jugu ovu sortu zatičemo u Levču, čuvenom vinogradarskom kraju i vinariji Bora iz Lepojevića, jednoj iz novog talasa modernih vinarija. Sjajno dizajnirana Frenk 2019 Bora upućuje odmah na to da je reč o vinu visoke kategorije. Grožđe dolazi iz vinograda starih skoro 60 godina iz okoline manastira Preradovac, vino tek nedavno pristiglo na srpsko tržište je odležalo godinu dana u bariku, a oduševilo je žiri u Mađarskoj gde je između 122 etikete osvojilo zlatnu medalju.

Uspon frankovke na veliku scenu priprema i Bora Jović vlasnik vinarije Vinski podrum Malča kraj Niša uz pomoć pomenutog Milana Aleksića. I on potcrtava značaj godine i berbe gde se posebno istakla ona 2015. godine ali i...

anonymous crveno vino vinskog podruma malca

- Frankovka na koju mnogo računamo, berba 2019 je bila u drvetu, uveliko je u boci, i u dobrom pravcu ide. Imamo trenutno i onu iz 2018. godine koja nosi prefiks Anonymous ali iako je dobra to nije ta premijum kategorija.

- Sortnu premijum frankovku koju radimo, – objašnjava Aleksić - radili smo 2016. i 2017. godine. Naredne nismo jer su ove bile spektakl, a kad dobiješ tako dobro vino očekuješ od svake berbe isto. Zato je u drvetu berba 2019 i 2020, a ostalo smo napravili u inoksu. No zato je berba 2021 fantastična, imamo 15 barika mladog vina koje jako liči na ono iz berbe 2015.

U vinogradima Podruma Malča koji je i svojevrsni vinski muzej nema frankovke već ona stiže iz apsolutno kontrolisane proizvodnje grožđa u Pečenjevcima. A zbog čega je nema, pitamo Jovića?

vinarija Malca 110
Bora Jović vlasnik vinarije Vinski podrum Malča kraj Niša

-  Iako se jako lepo pokazala kao vino specifične boje, ali i interesovanjem kod gostiju, frankovku nisam sadio jer nema mesta u vinogradu. Računam da ovo gde je uzimamo može da nam namiri potrebe. A zašto nje nema više ovde? Ne znam, u našem kraju je nije bilo, možda zato što je bilo vranca a plovdine pogotovo u izobilju. Čak 80% vinograda je bilo pod plovdinom i neki domaćini ponovo žele da je sade iako je sklona fitoplazmi.

I dok čekamo na južnjačku frankovku iz drveta ponovo odlazimo na sever gde su možda i najveći zasadi u vinariji Drašković. U Vršcu se danas proizvodi jako dobra sortna Frankovka. Izuzetno je povoljan odnos cene i kvaliteta kod one iz Classic linije, a ko želi stepenik više, premijum kategoriju predstavlja daleko kompleksnije vino Mahago, praktično od samotoka koje odležava 14 meseci u cementnim tankovima kako bi pružilo arome višnje, trešnje, borovnice sa prefinjenim dodirom duvana u završnici.

a8299b50549935ba2e46d7d395abc9bb XL

Frankovka je nekada uz muskat hamburg činila osnovu crvenih sorti Vršačkih vinograda (danas Drašković), najvećih vinograda u komadu u Srbiji. Njenu značajnu ulogu potcrtava takođe sortni roze Divlja Ruža Drašković koji je naišao na nepodeljeno dobar prijem, kako kod publike tako i stručnjaka. O značaju ove sorte u roze vinima i kupažama govori i Srđan Lukajić, enolog Vinarije Zvonko Bogdan:

- Nema je puno pa mi je teško da dam kompletan sud ali u našem slučaju apsolutno nikada nismo zažalili što smo je posadili pre 14 godina. Imamo 1,7 hektara, a kad bi širili vinograde apsolutno bih insistirao na njoj jer nam mnogo znači u rozeu i crvenom blendu gde donosi baršunatost, svežu kiselinu i svežinu, drži vibraciju, unosi note crnog voća i začinske tonove. Da, baršunatost mislim da je pravi izraz, a sa velikim grozdovima, izdašna u soku, idealna je za roze i lagana vina nižih alkohola. Čim budemo razumeli tu njenu ulogu mislim da će je ljudi bolje prihvatiti. Inače je bilo ideja da se uradi sortna frankovka u godinama 2016 i 2017. Međutim bila nam je tad perfektna za blendiranje, nismo imali dovoljne količine za sortno vino, ali bukvalno svake godine pripremamo se da ga uradimo. I mislim da bi bila fenomenalna u većim sudovima u kombinaciji korišćenog američkog hrasta. No, idemo korak po korak jednom će se to sigurno, naravno u dobroj godini, i dogoditi. Za sad, uz veliki broj etiketa koje imamo još nije dohvatila svoj trenutak slave.

srdjan lukajic vino rs
Srđan Lukajić, enolog Vinarije Zvonko Bogdan:

Pretpostavku da frankovka ima i neke loše strane konačno razvejeva Milan Aleksić:

- Ne mogu reći da ih znam. Nije mnogo osetljiva na bolesti, očigledno joj prijaju južni predeli sa malo više sunca i treba je samo sačekati da sazri. Tipično boju vuče na indigo, vrlo je jasnog aromatskog profila, krajnje karakterna i verujem da je jako zahvalna u kupažama što još nismo probali. Zašto nije popularnija kod vinara i konzumenata ako je tako dobra? Odgovor zbilja ne znam i svaki bi bio glup, jedino što mi pada na pamet je da postoji predrasuda kako je frankovka nešto što je došlo sa severa i što je kiselo. A to naprosto nije tačno jer sam probao fenomenalna roze vina od nje.

Da zaključimo: Čini se da je osnovni problem u tome što veliki poznavaoci vina streme ka velikim vinima od internacionalnih sorti dok je onima koji kupuju vina na litar i gde je vranac gotovo neprikosnoven po čuvenju, frankovka kao svakodnevno, elegantno, lepršavo i fino vino premalo poznata.

Na njenoj popularnosti i autohtonosti svakako treba raditi jer ona će znati višestruko da uzvrati u dobrim godinama, samo treba imati Viziju kako se zove sortno vino od nje Vinarije Aleksandrović ili jednostavno uživati u njoj kad dolazi iz Banoštora i vinarije Šijački. A što se serije Tajna vinove loze tiče, otkrivamo da vino nastalo iz berbe bez svetla nekako je isuviše rozikasto za frankovku i zbilja liči na prokupac. No to ne znači da frankovka ne zaslužuje veličanstveni Novi Početak, kako se zove tajanstveno vino u seriji.    |

Otkud frankovka u Malči?

Anegdotu o tome kako je frankovka dospela u Vinski podrum Malča među amfore i crvene internacionalne sorte ispričao je Milan Aleksić.

- Zvali Boru neki iz Pečenjevca kažu imaju baš dobru smederevku. Mislim se, sad će neke babe da me vuku za rukav i po magacinima kako to obično biva kod smederevke, ali čujem se sa nekim čovekom koji kaže čekaj nas na pumpi dole kod nas. Dođem ja, dođe on, stiže džipom sa naočarima za sunce. Pomislim, šta li ovi imaju sa smederevkom, nije to ta priča. Ali poveze me u vinograd, čudim se, čitavo brdo.
Pedeset hektara pod lozom za koje ne znam, što je čudo. Ispostavi se da su veliki privrednici posadili sve to onomad za godinu dana. I smederevka stvarno super ali dok se vozimo kroz vinograde vidim fenomenalna frankovka. Do tad je nisam radio a ovi je prodaju našim vodećim vinarima pa pitam da li bi i nama prodao. Hoće, kaže. Vratim se u Malču, pitam Boru da kupimo kad Bora skoči, kaže: „Kakva bre frankovka, ko od toga pravi vino!? Vidi koliko lepo grožđe imamo daj njega da radimo..."
Krene prepirka dok Bora nije digao ruke i kaže, more da kupimo. Zovem čoveka da potvrdim kupovinu a on veli da mora sutra da se bere. Kako sutra, treba mi deset dana da se pripremim? No, prodavac objasni kako se berba završava i ako berače raspusti, sutra ih više nema.U glavi mi zvoni što se uopšte time bavim, te molim Boru da kupi, sad molim ovog da me čeka.
Na kraju se sve dobro završi. Grožđe stigne, preradimo ga jer ne treba tu neka velika filozofija, a kad su ga momci ocedili ispalo je fantastično. Dođem do tanka ono miriše ko medeno srce. Stavili smo ga u buriće i na degustaciji u podrumu posle nekoliko meseci sipam vino Bori a on pita: „Otkud more ovo nama?". Jedva sam ga podsetio na celu priču, a danas se samo iskreno nadam da postoji još neka boca u arhivi.

Foto: S. Vidović / Arhiva
nazad na vrh

Srodni tekstovi

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

O nama