U izgledu je vinarija s pogledom

Gigantska građevina, još u izgradnji, na tri nivoa sa 2.600 kvadratnih metara gde se za enterijer od austrougarske cigle i masivnih greda putuje, istražuje do krajnjih severnih granica domovine, ne upućuje na činjenicu da se u podrumima iza masivnih drvetnih vrata nalazi sve što je neophodno vrhunskoj vinariji. I gde nastaje 29, tačnije uskoro i 30 raznih etiketa vina!

Sa terasa zgrade spektakularno je videti Dunav u dužini od nekoliko desetina kilometara pa Plavinac zasigurno budućim posetiocima nudi pogled koji retko koja vinarija ima.  

U razgovoru sa vlasnikom Radoslavom Radojevićem, odlučnim da sprovede u delo svoju jasnu vinsku viziju, otkrivamo još mnogo toga, od veoma obećavajućih i zanimljivih vina, pa do ambicioznih planova za vinska dešavanja kada se vinarija završi.

- Trenutno je najvažnije da smo pod krovom – objašnjava dok pokušavamo da prebrojimo sve sorte koje uspevaju u vinogradu ukrupnjenom tokom godina od većeg broja parcela. Na oko 11 hektara uspevaju znane internacionalne sorte, ali i smederevka u najvećem obimu, pa tamjanika, malvazija, rebo, marselan…

Gotovo sve one se nalaze u sortnim vinskim izdanjima, a crvena vina često imaju i barikiranu i inoks vatrijantu pa šta se kome više dopadne. Sva su dobra pri čemu neka privlače posebnu pažnju poput etiketa Rebo ili Marselan, dok je Traminac ekstraktan i slasan ali ne preterano mirišljav, moguće i prvi pik (kako bi to u NBA košarkaškoj ligi rekli) u ovom trenutku u čitavoj plejadi hiljada boca što krase zidove još nedovršenog vinskog podruma koji je i sam na dva nivoa. Ili je to elegantni Rose od pino noara?

Nove etikete koje parafraziraju zidine tvrđave u gradu proklete Jerine odlično na prvi pogled smeštaju vina u čuveno Smederevsko vinogorje ali onaj pravi utisak o teroaru koji očekuje u boci dobija se zapravo tek u priči sa Radojevićem.

Vinskoj priči započetoj u podrumu vikendice nedaleko odavde, i jednog manjeg nasleđenog vinograda koji je egzistirao sve dok današnji nije nikao, a potom priči koja svoju fabulu svakodnevno i bez uzmicanja ostvaruje kroz brojne probleme koji ovako veliki projekat, kakav je danas pred nama, obuhvataju.

Ako Radoslava pitate gde proda godišnju proizvodnju od oko 50.000 boca reći će vam „ovde“. To „ovde“ znači u kafani gde vlasnik njegovo vino od 300 dinara u vinskoj karti poistoveti po ceni sa vinom neke druge vinarije koje u startu košta pet puta više, pa kad to vino barem „duplira“ onda se cena vina Plavinac uveća i deset puta.

Srećom kvalitet postoji da možda opravda i tu cenu, ali ne znači da vinar Radoslav neće besno da frkne kad se seti ovoga. Pre svega jer se to kosi sa njegovom željom da kvalitetno vino ponudi po što pristupačnoj ceni i približi ga najširem krugu potrošača.  

I pritom, uprkos svemu, kako razmišljanju kafedžija, tako i politici države po pitanju dodele subvencija i podstreka vinarima koji (ali zbilja) žele nešto dodatno da pokrenu u vinskoj Srbiji, siguran je da Plavinac neće ostati samo deo istorijskog folklora Smedereva kao što su to zidine Jerenine tvrđave ili vila Obrenovića koja svoje čari otkriva samo VIP gostima.

Uostalom, za neke dve i po godine planirano je da Plavinac osvane u punom sjaju. Do tad treba prebroditi dve zime i tri berbe, a uverili smo se, svaka je bolja od prethodne…  |

Foto: S. Vidović