Potrkanjski rizling od Alazasa do Vahau

Beogradski vinski restoran/vinoteka Hrastovina specijalizovao se za događaje koji povezuju izuzetan ambijent, perfektnu kuhinju i krajnje požrtvovanje domaćina da gosti dožive otkrovenja u susretu sa delovima vinske kulture vezane za posebna vina i vinare. Vinarija Jović jedna je od onih koje su pokrenule srpsku vinsku renesansu. I danas su na istom putu radeći organski svoje vinograde ali ne zaboravljajući sedam ili osam generacija vinara koji su prethodili.

- Srce me boli što nismo sačuvali dedine vinograde od po 40 ari na beloj zemlji, veoma strme, gde se kanta nosila uzbrdo po svakom vremenu – kaže Saša, jedan od braće Jović sa osmehom se sećajući kako je dedin vinograd za koji je dobio nagradu prinosio 26 tona vranca po hektaru a njihov danas između sedam i osam, dok je prinos od 15 tona tad smatran neuspehom. – Imali smo tu tamjaniku, fantastičnu žilavku, a nikada problema sa grožđem.

Nismo mi rešili da pređemo na organiku iz marketinških razloga, dodaje Jović, već što smo se u jednom trenutku setili tih vinograda kojima nikakva hemija nije bila potrebna i da smo organsko vino praktično pili veći deo naših života. I prelomili smo. Prvo odvojili jedan hektar eksperimentalno za probu. Bilo je problema prve godine ali smo kasnije shvatili gde smo pogrešili a i zemlji treba malo vremena da se navikne na organski pristup. I prelazak je bio gotovo bezbolan.

Upravo u takvoj priči smo imali priliku da uživamo kroz vertikalu vina Rajnski Rizling Jović iz berbi 2021, 2020, 2018, 2015, 2011 i konačno 2002, a kroz koju su nas proveli braća Saša i Jova Jović uz medijaciju Marka Marjanovića, somelijera, menadžera Hrastovine i organizatora večeri.

Rajnski rizling, jedna od najznačajnijih i najcenjenijih evropskih vinskih sorti kroz vekove, u Srbiji oduvek slovi kao kolateralna šteta onome što je masovna proizvodnja vina načinila grašcu ili italijanskom rizlingu proizvodeći ga u vodeću sortu industrijske prevage kvantiteta nad kvalitetom.

Mnogo je potom vremena prošlo od promene sistema a da se rajnskom rizlingu, koga su mnogi mešali sa italijanskim, nisu vratile „otete godine“. I opet, grašac je od nedavno prozvan „sortom naše budućnosti“ dok rizling i dalje levitira u senci sloveći kao vino koje pojedini znalci ljubomorno čuvaju za sebe, a neki novi tek s ushićenjem otkrivaju.

Da je razloga za obožavanje mnogo dokazali su Jovići iz Potrkanja kraj Knjaževca poznati po jedinstvenom „potrkanjskom“ vrancu, te vinu Višnjica, ali i vrhunskom i takođe specifičnom šardoneu koji obožavaju a od koga se za tržište priprema i penušavac.

- Posebnu pažnju molim vas da obratite na dve najnovije berbe rizlinga rađene potpuno drugačijom tehnologijom nego do sad, zapravo tehnologijom koja je daleko bliža onome kako smo nekada radili vina – naglašavaju Jovići.

Reč je o vinu iz organskih vinograda koje macerira 5-6 dana nakon čega nema presovanja već se koristi samotok. Predivan miris cvetan i voćan uz ugriz sočnih kiselina sledi dosta kompleksna aromatska slika preko srednjeg tela i željena voćna i herbalna završnica. Iako Jovići smatraju da je vino mlado za tržište, da može da sačeka barem još dve-tri godine kako inače puštaju vina na police, Željko Tintor, vlasnik vinoteka u Beogradu i distributer ovog rizlinga zadovoljno uzvikuje i navija:

- Upravo ovakva vina puštaju u prodaju u Austriji i Nemačkoj! Očekuje se da rizling bude ovakav.

Sledi vino iz berbe 2020 u kome su već uočljive tercijarne naznake petroleja toliko željene u vrhunskom vinu ove sorte. Nižih kiselina i kompleksnije relativno je spremnije za tržište, barem u domenu „prepoznatljivosti“ Jović vinskog pečata, tj onoga na što smo navikli iz prethodnih berbi.

Zapravo Rajnski Rizling 2018 koji sledi u čaši je srećna kombinacija dva najmlađa opisana vina. Razigrane kiseline iz najnovije berbe 2021 i kompleksnosti, strukture, završnice, svega što smo istakli u berbi 2020 čini da vinu damo veoma visoku ocenu. Pogotovo uz činjenicu da sa cenom ispod 900 dinara slovi kao viđeni Best buy.

- Rizling je čudna voćka – kaže Jova. – Ranije smo ga držali u starim hrastovim bačvama pa i bagremu ali od fermentacije pa do sledećeg leta niko ne zna šta će od njega biti. A onda oko Svetog Ilije doživi naglu transformaciju i pokaže kojim putem kreće. Mi smo navikli, umemo da mu prepoznamo potencijal, ali da bi zaista zaokružio sliku treba sačekati barem tri godine. Međutim, svega ovoga nema od kad radimo dužu maceraciju organskog grožđa.

Vinarija je komercijalno krenula da se bavi prodajom vina davne 1995. godine. Braća Jovići, inženjeri specijalizovani za toplotne pumpe i rashladne agregate iskombinovali su ljubav prema zemlji i vinu sa strukom pa ne čudi da je vinarija možda prva u Srbiji osvojila HASAP standard.

Sedam godina stari Rajnski Rizling 2015 ne pokazuje znake starenja ni u kom segmentu već isključivo zrenja koje ga dovodi u fantastičan balans. Kiseline su jako sveže i snažne, slične onima u vinu 2018. Telo je osetno dok dominiraju breskva, kruška pa i pojedine egzotične arome praćene mednim i uz raskošan petrolejski utisak. Boja je tek nešto tamnije žuta i to je sve ali pravo iznenađenje vreba iz čaše u koju nam sipaju Rajnski Rizling 2011, iz berbe za koju Jovići tvrde da je tek malo iza najboljih 2007 i 2009.

Vino je u naponu snage uprkos godinama. Zelenkasto, što je „indikator svežine i dugotrajnosti kod rizlinga“ dobacuje Tintor. I apsolutno je u pravu jer nas već na nosu dočekuje maksimalna tipičnost ove sorte u vrtlogu cvetnih aroma. Posle 11 godina vino savršeno raduje sva čula i receptore kako u aromatskom, strukturnom i memorijskom smislu završnice.

U ovom trenutku za stolom je galama velika, svako je prepun utisaka a domaćini jedva uspevaju da se odbrane od pohvala i raznoraznih pitanja. Tipičnost sorte u vinu i savršena harmonija u svim degustiranim etiketama garancija je vrhunskog kvaliteta proizvođača i proizvoda.

- Pogledajte mi ruke – kaže sa osmehom somelije koji u čaše usipa berbu 2002.

Jedna od dve boce bila je kork ali je zato druga, okovana spolja memlom i gotovo raspadnute etikete pomutila sva osećanja. Divna zlatna boja i moćna kiselina koja stoji kao stub u čaši održavajući vino u životu dok se arome oksidiranih jabuka i krušaka raskalašno vijore pre nego krenu lagano da blede. Na kraju orašasti tonovi nadjačaju voće i samo se čuje: „Mogu li dobiti još malo tog neverovatnog rizlinga!“

 I dok neko komentarišeo kako smo ove večeri pili srpski rizling od Alzasa do Vahaua, odjednom se odnekud pojavljuju slasne đakonije Hrastovine, vrhunske pršute, sirevi, masline, „koprcaju“ se sočni odresci atlantskog divljeg lososa, mirišu golemi komadi T-bona.

Hrastovini su se Jović rizlinzi rajnski ove večeri, očigledno, mnogo dopali.  |

Foto: Boban Vidović