Srpska vina za Rusiju

Srpska vina za Rusiju

Već pet godina Olga Koževnikova živi u Srbiji, a od 2019. je ova Ruskinja u srpskoj vinskoj priči sa idejom da naša vina približi ruskoj publici. Ipak, naizgled nemoguća misija uz dobro osmišljen plan, vrhunski tim i pomoć, za početak Udruženja vinara i vinogradara Srem – Fruška gora, daje neočekivano dobre rezultate.

- Srbija ima ogromne potencijale, zemlja, ljudi, klima, samo se moraju izvršiti korenite promene – kaže lepa mlada žena koja se po dolasku prvo bavila izvozom hrane u Rusiju a onda otkrila vino kao posebno zanimljivu nišu međunarodnog biznisa.

Uz pomoć prijatelja iz Srbije sa prvorazrednim vezama u Rusiji i kao carinski stručnjak sa perfektnim poznavanjem puteva robe ušla je u projekat koji bi mnogima izgledao kao potpuno neostvariv. No, već je postavila brojna srpska premijum vina u najvećim ruskim gradovima.

Olga kozhevnikova (5)

- Spoznala sam da Rusi nisu spremni da kupuju skupu hranu i vino iz Srbije. Neophodno je promeniti to mišljenje pa sam dobila ideju da dovedem Ruse ovamo i pokažem im gde nastaju srpska, sve kvalitetnija vina, kao i mogućnosti vinskog turizma. Međutim, ne bez jasnog plana…

Za početak Olga se fokusirala na vojvođanska vina. Obišla je vinarije koje izgledom, pričom, kvalitetom vina mogu da isprate njene zamisli, ali pre svega da su vinari otvoreni za saradnju i s mogućnošću izvoza određenih količina. Ne, ne radi se o ogromnim količinama kao u „kineskoj“ priči jer u Moskvi, Sankt Peterburgu i Jekaterinburgu, gde ukupno živi preko 18 miliona stanovnika postoji veliki broj ogromnih vinskih kompanija koje sarađuju sa brojnim trgovačkim lancima i vinotekama i koje traže nešto specifično, a kojima je svejedno hoće li uvesti velike ili sitne količine i distribuirati 100 ili 10.000 boca.

Prve na spisku odabranih našle su se vinarije Erdevik, Chichateau, Virtus, Deurić, uz Erdevik danas omiljenu Olginu vinariju. Potom Probus Vineyards za koju kaže da je jako zanimljiva i ima specifičan način proizvodnje, pa male naturalne vinarije kao što su Bojan Baša, Oskar Maurer, Bikicki, Sagmeister, Aleksandar Todorović ili recimo Vinarija Vujić. Ima li interesovanja u Rusiji za vina sa što manje intervencije, organska, biodinamčka, ima li takvih vina u Rusiji uopšte?

Olga kozhevnikova 7

- Da, ima ih, ali su ova iz Srbije nova, interesantna kupcima ali i profesionalcima koji su gladni noviteta. Tu je veliki plus za Srbiju koja može da ponudi bilo koji stil ili vrstu vina u premijum kvalitetu. Imate puno različitih vina što je dobro, odlične internacionalne sorte, autohtone, konvencionalna i organska vina, prirodna, bez sumpora. Ozbiljan kapacitet.

Olga se ne zadržava samo na fruškogorskim vinima. Ne žaleći sopstvene resurse obišla je i vinarije Zvonko Bogdan, Despotika, Virtus, Petra, Belo Brdo, Eden, Radovanović, Mrđanin, Kovačević, Vinčić, Pik Oplenac, Bjelica, Draganić, Imperator, Tarpoš, Matalj, Tri međe i oblak, Plavinci, Vinum, Matijašević, Aleksić. Ne propušta da pomene ni vinariju Kostić ili Komuna koja još uvek nemaju količine, a u Negotinskoj krajini sa osmehom pamti vina manastira Bukovo ali i druga. Svratila je i do vinarija Cilić, Temet pa i Aleksandrović

- I tu po mom mišljenju leži veliki deo problema kad je izvoz u pitanju – kaže. – Vinarije Kovačević i Aleksandrović su već ranije sa svoje strane pronašle izvozni put do Rusije. Ali kada kupac dođe u prodavnicu gde su na polici hiljade etiketa i želi nešto iz Srbije da proba, prodavac će se eventualno setiti da kaže Kovačević, a o vinu će znati da kaže „šardone“. I tu je kraj, a vino će teško i pronaći na polici. Greška je napravljena u početku, srpska vina su trebala biti ponuđena pod zajedničkim „srpskim“ imenom na polici kako bi ih bilo mnogo više i bila daleko uočljivija. Drugi deo problema, da se tim vinima da identitet i kod prodavca i kod kupca je upravo ono čime se ja bavim.

Olga kozhevnikova 9

A taj postupak je dvosmeran. Nakon što je odabrala vinarije, Olga je u Rusiji potražila „glasnike“ koji će vina dovesti do potrošača. Na Frušku goru je u grupama dovodila vinske profesionalce, somelijere, gde bi tokom prvih dana kao važan segment prvo učili o srpskom teroaru, sortama i vinogradima, potom u hotelu imali degustacije vina vinara koji su želeli da ih prezentuju a onda bi usledio i obilazak pojedinih vinarija da se vide i mogućnosti vinskog turizma.

Sa druge strane, nosila je vina i vodila vinare u Moskvu, Sankt Peterburg i Jekaterinburg gde je u saradnji sa somelijerima organizovala radionice i degustacije srpskih vina. Bilo ih je do sada već 15…

- Ali to nisu degustacije u vinskim barovima i vinotekama i nisu ih vodili neki somelijeri već naprotiv vrhunski stručnjaci za vino i gastronomiju, predsednici udruženja somelijera najvećih ruskih gradova. Iz Moskve je to recimo bio Denis Jurčenko, iz Sankt Peterburga Evgenij Šamov, iz Jekaterinburga Maksim Grebenik. Krenuli smo u najboljoj školi za somelijere u Rusiji sa učenjem o Srbiji kao posebnoj vinskoj zemlji što niko ranije nije radio jer srpska su se vina do sad vodila kao balkanska a gde je uključeno bilo svašta od Grčke do Slovenije. Fokus je konačno usmeren kroz vina i prikaz srpskog vinogradarstva pa smo tako za jednu od poslednjih degustacija postavili samo ona od sorte prokupac. Probrala sam i poslala 12 etiketa o kojima se govorilo kao o nečem posebnom, autohtonom. Virtus, Jelić, Despotika, Kostić, Doja, Grabak, Yotta, Budimir, Radovan, Ivanović... Pri čemu je najbitnije da su voditelji degustacije pravi mađioničari reči i nakon njihove priče svi kažu „dajte to vino da kupimo“, čak i kad ga nisu ni probali. Toliko veruju.

Olga kozhevnikova 6
Olga Koževnikova i Evgenij Šamov, najbolji ruski somelijer 2017. godine i predsednik asocijacije somelijera u Sankt Peterburgu

Utisci „voditelja“ degustacija o srpskim vinima su veoma povoljni. Možda jedino nešto niži kad je penušavac u pitanju koji je inače veoma popularan u Rusiji. Dobri su ali ima prostora za napredak pogotovo što im je cena dosta visoka u okviru kvalitativnog segmenta, slažu se stručnjaci.

A Olgi, koja posebnu pomoć u prezentaciji somelijerima i profesionalcima u Rusiji vidi u portalu na ruskom jeziku koji bi se bavio srpskim etiketama i koji planira da pokrene, vina The Deurić i Temet omiljena su od ovdašnjih penušavih vina.

Do sad je na police u Rusiji Koževnikova postavila oko 45 različitih srpskih etiketa, uz Aleksandrovića i Kovačevića sad su tu i Erdevik, Deurić, Bikicki, Virtus, Temet, Aleksić, BT Winery, Matijašević… Oskar Maurer upravo je krenuo. Komentarišući da su srpska vina i za Srbe možda preskupa a da kroz izvoz cena dodatno i ozbiljno raste jer postoje troškovi, objašnjava da su to ipak vina za premijum klasu kupaca a ne za supermarket i dodaje da se sigurno Erdevik vino neće prodavati u nekom „maksiju“ za 50 evra, da jednostavno poznaje taj put i zna kako treba njime ići.

Olga kozhevnikova 2

Uz autohtona, osim što vole vina sa dosta alkohola Rusi radije piju bela nego crvena doka posebnu pažnju izaziva trenutna situacija u svetu i eventualni problemi oko transporta vina do Rusije.

- Dosta ruskih ljudi iz sveta vina i biznisa oko vina došlo je u Srbiju u poslednje vreme i spremni su za saradnju. Neke inostrane vinarije ne žele u ovom trenutku da rade sa Rusijom pa ovi ljudi ovde otvaraju firme sa namerom da snabdevaju svoje kompanije u Rusiji vinom jer imaju otvorene puteve. Sa takvim isporukama vina iz čitavog sveta izvoze se i srpska vina u Rusiju.

Za kraj pitamo Olgu koja živi u Novom Sadu šta joj je najveći problem?

-  Cilj je da vinarima objasnim da je Rusija velika i da od početka opet moraju da objašnjavaju kako su njihova vina dobra, dokazuju da su dobili puno poena na Decanteru. To je jako teško objasniti onome ko misli kako je njegovo vino već poznato i šta sad on tu ima da objašnjava nekim Rusima? A jako je bitno. Želim da pomognem vinarima da shvate da je za nove ljude u Rusiji ovo takođe novo poznanstvo! I vrlo važna faza, poput rođenja nove osobe u porodici. Hoću da otvorim velika ruska vrata za vina iz Srbije ali to su vrata iza kojih stoje  milioni konzumenata a za njih je ova priča potpuno nova vinska priča. Osećate li koliko su obimi posla tu drugačiji? Znači, Rusija jeste spremna da proguta srpska vina, ali samo ako bude imala pravu informaciju, što ja upravo nameravam da dam.  | 

nazad na vrh

Srodni tekstovi