Chateau Lafite u Beogradu

Foto: Ben Hu/Decanter Foto: Ben Hu/Decanter

Sredinom januara se ekskluzivno po prvi put u Beogradu predstavila jedna od najčuvenijih svetskih vinarija Chateau Lafite-Rothschild. Nije to bio samo susret sa legendarnom bordoškom vinarijom čuvene istorije već i njenim pogledom u sadašnjost i budućnost.

U degustacionoj dvorani vinoteke Wine & Pleasure ovdašnji vinski profesionalci su imali izuzetnu priliku da probaju vina tri različita „šatoa“ s poreklom Lafite čija istorija položaja vinograda prema nekim izvorima datira iz 14. veka dok se još 1234. godine pominje ime opata Gombauda de Lafita iz samostana Vertheuil severno od Pauillaca, oblasti u kojoj se Chateau Lafite i nalazi.

Žan Sebastijan Filip (Jean Sebastien Philippe), veoma mladi direktor internacionalnog Chateau DBR (Domaines Barons de Rothschild) Lafite koncerna, savršeno zanimljivo je na početku ispripovedao ono što u globalu treba znati o francuskoj vinskoj „aroganciji“ i zbog čega priča o „šatoima“ Bordoa dostiže stepen mita, da bi potom, a pre nego što smo sa nestrpljenjem prineli prvu čašu nosu, obasuo prisutne pričom konkretno vezanom za ono što se upravo događa na nekih 112 hektara površine legendarnog poseda i vinograda Chateau Lafite.

Ikonični vinogradi zapravo su jedan veliki ogledni projekat koji se duži niz godina intenzivno sprovodi radi daljeg uzdizanja kvaliteta u održivoj budućnosti, a sve to uz neprestanu borbu sa vinskom svakodnevnicom. I kao što smo imali priliku da probamo vina rađena pod rukovodstvom direktora tehnologije Erika Kohlera iz po tri berbe Chateau Duhart-Milon i Chateau Lafite Rothschild, te sotern Chateau Rieussec 2019, tako se priča Chateau Lafite razvija u tri pravca.

Lafite 12

Agroekologija ili holistički pristup vinogradima sa potpunom reorganizacijom vinograda planiranom sve do 2030 godine stvoriće savršeni biodiverzitet na šljunkovitom tlu u kome sloj gline igra značajnu ulogu. Kao jedini takav primer u svetu, posebno kad je reč o ovako velikim i značajnim vinarijama, Lafit je u potpunosti parcele odvojio na one organske i biodinamičke u odnosu 50:50. Preparate od bilja i prirodna gnojiva proizvode sami a vrše se neprestane analize razvoja.

- Da li je značaj biodinamike samo u glavi ili zbilja postoji benefit – pita se Žan Sebastijan? – Ja nisam veliki vernik ali se pojedini rezultati, pogotovo kad je zdravlje biljaka u pitanju ne mogu prećutati.

Drugi projekat tiče se uređenja samih vinograda, podele na parcele, uklanjanje drveća i postavljanje zelenih koridora ali sa punim fokusom na neophodno provetravanje i dolazak svežeg vazduha iz delova prekrivenih šumom.

Možda je najzanimljiviji deo onaj u kome se vrši apsolutno radikalna klonska selekcija. Vinogradi Lafite sadrže 70% kaberne sovinjona, 25% merloa, 3% kaberne frana i 2% pti verdoa, ali na oglednoj parceli od 44 hektara gde se biraju klonovi posađeno je recimo 344.394 čokota u ovim odnosima. Od sve te količine nakon  virusne analize dobije se ukupno 91 čist klon, 58 čokota kabernea, 31 merloa, 1 kaberne frana i isto toliko pti verdoa.

Lafite 10

Na posebnom delu potom se vrši sadnja ovog materijala i prati, ali se sade i veoma stare sorte kako bi se sačuvale od nestajanja. Takođe se posmatra uticaj klimatskih promena i adaptacija tih sorti na promene kao poseban projekat.

Degustacija je započela vinima Moulin De Duhart 2019, Chateau Duhart Milon 2019 i Chateau Duhart Milon 2018. Prvo, ujedno najsvežije vino ostavilo je najbolji utisak. Pitko homogeno, kao sušta elegancija sa puno crvenog voća, dugom završnicom i prizvukom slasne bombone daje lep primer bordoške kupaže u kojoj kaberne preovladava sa 67% prema 33% merloa. Položaj vinograda šatoa Duhart je jedinstven jer je bukvalno opkoljen velikim imenima Bordoa, oko njega su Cos d'Estournel, Château Mouton-Rothschild i Lafit.

- Iza vina Duhart Milon je fantastičan teroar. Iako izvanredna, sa sjajnih položaja i vrhunskih klonova ipak se ova vina ne mogu meriti sa Lafite-Rothschild – objašnjava Sebastijan. - Svašta smo pokušavali, na blajnd testovima presipali ih u boce Lafite-Rothschild ali ne vredi. Uvek se prepozna razlika i zato su dosta nižeg cenovnog razreda.

Sa oko 60% kabernea dobijaju se gravitacionom metodom a fermentacija traje između 17 i 21 dan što je dosta kraće nego u drugim vinarijama Bordoa gde je uobičajena dužina trajanja maceracije i fermentacije oko 25 dana, ali to u Chateau Milon nipošto ne žele da prate.

Poslastica, tri berbe Chateau Lafite-Rothschild iz godina 2006, 2009 i 2015 donele su bukvalno tri različita stila vina. Najstarije je ujedno pripadnik iskonskog Bordo stila, savršene elegancije, dovoljne svežine i beskrajne završnice gde nos donosi sve ono što se od najkvalitetnijeg crvenog vina može očekivati. Jednom rečju čista ambrozija kojoj se prilazi sa velikom pažnjom kako bi se otkrili svi bogati slojevi.

Lafite 9

Berba 2009 je moderan pristup Bordou. Voćnije vino sa manje izraženim taninima i hrastovinom, pitkije svakako. Savršeno za uživanje i istraživanje koje će se razvijati u brojnim pravcima tokom narednih godina pa i decenija.

Berba 2015 je čisto iznenađenje. Visoke kiseline odraz su nepovoljne godine, a neki unutrašnji glas govori: pa ovo bi se vino moglo porediti sa pojedinim srpskim svežim i vrlo voćnim prokupcem! Ali Žan Sebastijan odmah napominje kako je bila namera da se prikaže baš ovakvo vino koje vinarima izaziva glavobolju. Pogotovo kada se zna da je u sličnim vinima iz sličnih berbi posle mnogo godina došlo do vrlo pozitivne transformacije. Ali ko će toliko čekati…

Za kraj apsolutni novitet na svetskoj sceni, sotern Chateau Rieussec 2019. Uz ideju povratka soterna u fokus publike, vina koje je nekada bilo pojam elitizma i skupoće a potom gotovo potpuno potisnuto, predstavlja nam neobične boce sa još čudniji zatvaračem, povelikom kuglom od plute. To je pakovanje koje garantuje dve nedelje svežine otvorenom vinu a imaće ga ubuduće sve boce od berbe 2019.

Sotern je u suštini slatko vino sastava semijon 90%, sovinjon blan 7% i muskadel 3 procenta. Chateau Rieussec ustanovljen 1984. godine poseduje 93 hektara vinograda a stilski je ovom soternu smanjena slast, povećana kiseline i u principu je pitkiji nego što se to nekada radilo, objašnjava za kraj Sebastijan praćen gromoglasnim aplauzom.

Lafite 11
Dolazak Chateau Lafite- Rothschild u Beograd je velika stvar za srpsku vinsku scenu smatra Dejan Maslovara

Dejan Maslovara, vlasnik Wine & Pleasure i domaćin ovog događaja, u ponudi ima vina Chateau Lafite-Rothschild.

- Chateau Lafite-Rothschild  je velika vinarija, veliki brend i kvalitet, prvi put su u Srbiji i bilo nam je jako drago što smo uspeli da im budemo domaćini. Da im malo približimo Srbiju i damo mogućnost da nas malo bolje upoznaju a i mi da probamo te neke berbe koje nismo imali prilike. Mogu da kažem da su rado došli kod nas, iznenađen sam koliko su lep „fidbek“ imali od manifestacije Wine Vision by Open Balkan gde su dobili informaciju kako smo mi ovde potpuno otvoreni i spremni za saradnju. Od početka rada imamo dosta premijum vina ali  tržište sa vinima Bordoa tek sad iz godine u godinu ubrzano raste kao rezultat razvoja vinske kulture. Naši ljudi možda još nemaju potrebnu platežnu moć, ali nam dolazi sve više njih iz inostranstva koji imaju mogućnost da plate takva vina.

U vinoteci W&P se mogu pronaći vina pomenuta u ovom tekstu iz raznih berbi, Duhart Milon staju oko 19.000 dinara a Lafite-Rothschild oko 180.000.   |

Lafit rekordi

Tri boce Chateau Lafite-Rothschild iz berbe 1869 prodate su na aukciji u Hong kongu 2010. godine po ceni od 233.973 dolara svaka. Prethodni rekord držala je berba 1787 za koju se smatra da je bila u vlasništvu američkog predsednika Tomasa Džefersona (koji je rado kupovao i pio to vino) sa cenom od 156.000 dolara plaćenih na aukciji u kući Christie. Vina ove vinarije danas nose specijalne zaštitne kodove poput novca kako bi se onemogućilo falsifikovanje i zaštitila originalnost vina.

nazad na vrh

Srodni tekstovi