Beogradska oaza portugalskih vina

- Potrošnja je solidna, ljudi često piju vino kuće u restoranu a da i ne znaju da je iz Portugala – kaže Tintor u čijem se objektu može naći oko 300 etiketa tih vina.

Zašto baš Portugal, pitamo?

- U svet vina ušao sam 2002. godine iz medicinske branše kao prehrambeni tehnolog, a zahvaljujući utisku kada sam prvi put pio neka portugalska vina. Imajući iskustva sa domaćim etiketama očekivao sam ujutru pakao u glavi ali se budim kao da sam pio vitamine. U to vreme portugalska vina nije niko uvozio. Jedino je naš porodični prijatelj Mića Bašić uvezao dva šlepera tih vina jer je voleo da ih pije. Tako je deo vina završio u kafanama koje je posećivao, a za ostatak sam ja skupio hrabrost i uleteo grlom u jagode. Nosio bih vina po restoranima, Novi Sad je „radio“ mnogo bolje od Beograda, ali cene su bile normalne i lepo je to išlo. To su bila klasična vina, a za porto sam se odlučio tek kada sam 2009. godine pronašao i dan danas meni omiljeno vinsko imanje Quinta do Tedo iz najbolje portugalske regije Dao, u vlasništvu Vinsena Bušara (Vincent Bouchard).

Priča o Tintorevom profesionalnom ulasku u svet vina kreće zapravo iz YU Biznis centra, gde se Željko 2004. godine udružuje sa Zoranom Domazetovićem u projektu Vinodom. Domazetović u to vreme već zna mnogo o vinima, neprestano uči, a uz njega i Željko kao partner dobija priliku da proba mnoga svetska vina. Raskidom partnerstva Tintor u Zemunu u Štrosmajerovoj otvara vinoteku koja je trebalo da se zove Novi Munze, ali je ipak prevladao naziv Svet vina.

- Prostor je uskoro postao premali pa prelazimo na ugao Lagumske i Karamatine u Vinski dućan, koji položajem, uređenjem i sve većim brojem etiketa koje sam uvozio postaje hram vina u tom delu Zemuna. Ta je radnja možda i nesvesno postala prekretnica jer sam do tada bio HoReCa orijentisan, a tu sam shvatio da mogu ljude da dovedem, poslužim vinima i da im ispričam priču. Zbog toga i zbog drugih poremećaja na tržištu okrećem se direktnom kontaktu sa vinoljpcima što mi više prija zbog pozitivnog „fidbeka“ potrošača u koji sam imao uvid.

Pre korone Tintor je počevši od 2006. godine u potragu za vinima i kao uvoznik dva do tri puta godišnje odlazio u Portugal. I u Porto na čuveni vinski festival Essência do Vinho koji se održava u velelepnoj Palati berze, što je po Željkovom mišljenju najlepši vinski festival na svetu koji traje četiri dana. Dnevno uđe i do četiri hiljade ljudi, ali pre 17 godina kada ih je prvi put posetio bila je to manifestacija s nekoliko trgovaca i stotinak posetilaca, što govori o enormnom rastu interesovanja za vina tog podneblja tokom godina.

- Tokom svih tih godina imao sam sreću da upoznam najbolje „vajnmejkere“ Portugala. Ljudi su tamo prepoznali moje vinsko ludilo pa sam dobio i neke počasti. Počasni sam član ili vitez viteškog reda vina u DOC regiji Bairadi, gde samo francuski winemaker Paskal, učenik Mišela Rolana i ja nosimo te titule.

Sa druge strane, prva ljubav srpskih potrošača i vina Portugala nastala je preko roze etikete Mateus, da bi se nastavila brendom Casal Mendes koji je Tintor uvezao, obe u za Portugal klasičnim, a Srbiju elegantnim i neobičnim rose bocama. Vino Casal Mendes je treći portugalski roze po važnosti, prodaji i masovnosti, a koji je na prvom Salonu vina u hotelu Jugoslavija bio proglašen za treće najbolje vino. Zapravo to je stoni, najjeftiniji roze koji se najčešće pravi od crne sorte baga, jedne od 230 autohtonih u Portugalu!

Malo je poznata činjenica da su se među 10 najboljih vina sveta 2014. godine prema magazinu Wine Spectator našla četiri portugalska i to na prvom, drugom i četvrtom mestu. I ranije je Portugal imao vina među najboljima ali sada je Dow’s Vintage Porto poneo krunu, a sledili su ga širaz Carnival of Love Mollydooker 2012 na drugom i Quinta Do Vale Meão 2011 na četvrtom mestu. Suvo belo vino Druida od sorte enkruzado, praktično stona kategorija, svrstana je od strane Decantera svojevremeno uz najbolja vina Burgundije.

- Portugalci imaju te stare čokote od pre filoksere, savršen uticaj okeana, bogomdane uslove ali i neku nesposobnost ili nezainteresovanost da naprave ozbiljniji marketinški nastup. Zato kad vidim da je neka berba iznad proseka ili se ukaže prilika, kupim veću količinu. Uspeo sam da prikažem većinu regija u najboljem mogućem izdanju, Duro (Douro) koja je najslavnija i najpoznatija iz davnih vremena po portu, najboljim njihovim vinima Quinta do Vale Meão. A pošto je ovde tržište više orijentisano prema nekim italijanskim i francuskim etiketama, sjajna portugalska vino lepo sazru ovde kod mene – smeje se Tintor uz tvrdnju da su priče koje stoje iza njih ono što im daje dodatnu draž.

Kad je o cenama reč, upravo vina Quinta do Vale Meão koja su postizala i 97 poena, a od berbe 2011 nikada ispod 96, kod Tintora koštaju 12.000 dinara, dok iste berbe u Portugalu staju preko 180 eura. Puno je tu etiketa koje dostižu pa i prestižu 95 Parker poena, ili vino Conceito Único, retko u svetskim okvirima sa čokota od pre filoksere koje je beli pandan španskom Vega Sicilia Unico gde postoji i crvena varijanta

tog vina. Iz oblasti Ribera del Duero i vinograda sađenih 1865. godine, iz berbe 2010 urađeno je svega 200 boca od kojih je 66 završilo ovde u Srbiji.

- Od kuće Kopke imamo i beli i crni porto, specijalna edicija iz berbe 1940. Takođe i berbe 1952, 1963, a od 1966. manje-više sve berbe. Belo vino staje 90 a crveno 80 hiljada dinara, što je za ta vina smešna cena zapravo. Probao sam brojna svetska vina i shvatio da boca koja košta 1.000 evra u Francuskoj ima ekvivalent u Portugalu za 40 ili 50 evra. Evo, sad mi je stigao šeri iz 1905. godine.

Španska vina Tintor radi od 2018. godine, a ovaj šeri proizvodi vinarija Pérez Barquero iz Montilje u tri varijante: amontiljado koji je osvojio 100 poena i ne može se naći nigde, te Oloroso (98 poena) i Pedro Ximenez (99) koji staju 60 i 80 hiljada dinara boca i koja se jedini ohrabrio da uveze u Srbiju. Za podsećanje, sorta Pedro Ximenez je najvažnija sorta po kojoj se naziva i posebna, najviša kategorija španskih vina.

Ta vina rade se kao suva ali i najslađa vina sveta. Kasna berba se dodatno suši i dobija se nektar sa preko 150 grama šećera. Upravo je stigao kontigent iz Andaluzije i pokrajine Montilja-Moralješ u kojoj se kao u Herezu, u otvorenim sudovima i pod vinskim cvetom rade najčuvenija aperitivna vina u više kategorija.

Ako vam je potrebna preporuka, Željko pažnju usmerava na jednu od best buy etiketa Quinta do Regueiro Trajadura Alvarinho sa cenom od nekih hiljadu dinara. U zavisnosti od doba godine bira da prezentuje na čašu dva ili tri jeftinija bela vina drugačija od onoga što smo navikli da pijemo u Srbiji.

- Zbog nekih stvari koje su nam se desile poslednjih stotinak godina izgubili smo tradiciju da pijemo dobra i jeftina, već kupujemo skupa a loša vina. Uostalom, ako kod nas svega tri posto populacije pije vino, to je znak da smo tek zagrebali vinsku kulturu. Moj ukus se menjao tokom godina. Trenutno je u oblasti Dao i Bairada, a sam Alvaro Kastro, vodeći vinar i legenda Dao regije kaže: „Bog je dao Dao da se prave vina“. Pio sam tamošnje crveno vino staro 51 godinu u perfektnoj kondiciji. Takođe sam mislio da niko neće moći da me natera da pijem slatka i šampanjska vina Portugala ali sam ubrzo uhvatio sebe kako uživam i u njima. Daću vam savet: Stalno probajte vina, pravite svoju selekciju, idite svojim uskim putem. U Srbiji svi piju primitivo, pa ću i ja da budem primitivac. E baš neću!  

Foto: Ivana Čutura; arhiva