Penušavac iz amfore na pomolu

Jedan deo terase vinarije Đurđić, praktično vidikovca usred vinograda a gotovo na vrh Sremskih Karlovaca, „uštinut“ je pregradom kako bi zaklonio pogled posetilaca na delove podruma koji se širi. Ali ne mari, zanimljivosti zbog kojih smo došli nalaze se većinom u podrumu i zato krećemo za podrumarom Markom koji na toj funkciji ovde već četiri godine neguje vina što ih tehnolog Tanja Drakulić definiše.

- Upotreba betonskih jaja ili amfora je uz novu Radu burad unela velike novine u Đurđić vina – kaže Marko dok silazimo u podrum gde je na plivajuće ležajeve naslagan već poveliki red barika spreman za povremeno okretanje. – I odmah ću reći, betonska jaja prave ozbiljnu razliku u vinima ako se pravilno iskoriste.

Prvo ćemo probati eksperiment No.1, sovinjon blan potpuno podjednako rađen u tanku i jajetu. Trenutno su vina na bistrenju bentonitom i odmah se uočava jasna razlika jer ono iz amfore je dosta zatvoreno na mirisu uz ozbiljno upečatljivu strukturu dok tek u završnici kreće aromatski ringišpil. Vino iz tanka momentalno nudi divne sortne mirise ali je dosta tanjeg tela, no kad se bude uradilo blendiranje novi sovinjon će pokupiti najbolje od oba roditelja. Što jeste ideja vodilja.

- Šta više u amforu smo stavili i grašac od klona SK 54 koji će zapravo dati jaje-penušavac tradicionalno rađen. Zasad imamo samo dve amfore a grožđe iz berbe 2020 je na talogu u tanku odležavalo dve godine uz samo mikro dodavanje sumpora jer dosta radimo sa argonom. Pre dva meseca smo grašac stavili u bocu gde je odradio sekundarnu fermentaciju i biće u njoj negde do pred kraj godine. Trenutno ima pritisak 5,5 bara i očekujemo izvanredan rezultat.

Na mobilnom telefonu nam Marko pokazuje program i aplikaciju koja je zapravo digitalni dnevnik podrumara. Uz pravilno unesene informacije od ulaska grožđa u vinariju, preko tehnologije izrade, flaširanja, pa do čepa i etikete, on na kraju daje i predikciju cene gotovog vina. Potom napominje da je uz proširenje podruma u planu i izgradnja laboratorije, ali pre svega najavljuje novitete, klasičan grašac i vraćanje merloa sa prepoznatljivom crvenom etiketom na scenu.

- Svideo nam se merlo i  stavili smo ga u nov hrast Radu, pola Francuz pola Amerikanac. Mala je količina ali da vidimo šta će reći tržište. Uz penušavo i obično vino od grašca do kraja godine tu je i Neoplanta 2022, jedna fantastična, veoma lagana sorta koju ljudi nažalost i dalje ne prepoznaju. Traminac je u njoj ukršten sa smederevkom pa možda očekuju više kiseline ali uz dva grama šećera postignut je divan balans sa 12% alkohola što daje idealno osvežavajuće vino za tople dane.

U pripremi je Cabernet Franc 2020 ali je za narednu berbu najavljen drugačiji pristup jer će ovo sortno vino ići u četiri različita barika od francuskog, američkog, slavonskog i srpskog hrasta i na kraju će se svi oni naći u jednom istom buretu. Ovakav način rada Marko povezuje sa činjenicom da u vinariji rade isključivo sortna vina te se kombinovanjem drveta nakon 8 do 18 meseci odležavanja uz fine aromatske razlike zapravo nadograđuje kompleksnost i zanimljivost kaberne frana u ovom slučaju. Upravo to vino koje smo degustirali jednostavno nadilazi sve berbe koje smo do sada imali priliku da probamo

Posebna poslastica je priča o „izgubljenom vinu“.

- To je kaberne fran iz berbe 2015. Kad sam stigao u vinariju 2019. godine još nisam imao mašine za pranje buradi a u podrumu praktično nema ispusta za tečnost pa sam morao prazne barike da vučem stepenicama na sprat, perem, i vraćam dole u podrum – nadahnuto objašnjava. - Povuci-potegni i tako radeći dođem do pretposlednjeg barika u podrumu. Probam da ga podignem kad ono neće, kao da je puno. Teško je a sa prednje strane ne piše šta je unutra. Zato zavučem glavu iza bureta do zida i vidim neki natpis, pa kad okrenemo barik čitam: Kaberne Fran 2015. Onda uzmem to bure i sakrijem ga od sebe i svih ostalih a vino je danas pravi spektakl i nalazi se u magnumima.

Mlada Simonida, višestruko nagrađivani roze u intrigantnoj boci

Izlazeći iz podruma prolazimo pored arhive i starih etiketa koje privlače izuzetnu pažnju artističkim zahvatima na boci čak i reljefnim izdanjima. A od kojeg grožđa je roze koji u kavezima čeka na etiketiranje?

- Ovde u arhivi je Traminac iz godine 2008, a vinarija je registrovana godinu dana docnije. Na dnu boce samo je mikro količina taloga za belo vino zbog čega nam je ta godina bila siguran predznak da ćemo 15 leta docnije raditi zbilja ozbiljna vina. Inače roze Mlada Simonida je nastao 2011. godine i to je čist kaberne sovinjon. Za kaberne u ovom rozeu smo osvojili zlato u Bergamu, pa na Balkanskom šampionatu (BIWC), a bio je i šampion roze kategorije na BeoWine Challenge kupu u Beogradu. I zato će roze uvek biti od kabernea.  |

Foto: Slobodan Vidović