Braća Burazeri su carevi

Kako bi što jasnije razumeli sinergiju koja vlada između vinara, dizajnera i njegovog rada, Bikicki je doneo čak četiri kartona svojih vina. To ne čudi jer samo traminac Moma ima u svakoj od četiri generacije etiketu drugog kolorita, dok su neka vina poput Sfere u šest različitih izdanja štampe. Taman da svaka boca u kutiji bude različita. A kako je nastala etiketa Moma, vino kome se aromatski kompleks savršeno slaže sa koloritom i izgledom etikete i boce, i kako se taj efekat postiže pitamo Nikolu?

- Iskreno, to vino tad nisam ni probao. Uradio sam par kombinacija boja za koje sam mislio da su odgovarajuće pa je Đole odabrao onu za koju je mislio da daje najtačniji opis vina. U procesu rada nas dvojica razmenjujemo prepisku preko Vibera, recimo dok ja sedim na gondoli tokom skijanja, on objašnjava „vino je takvo i takvo“. Kad sednem za kompjuter kaže mi i kako će se zvati što je meni prektično manje bitno jer su imena vina relativno nevezana za etiketu. Imena su pre njegov lični pečat, a možda i nisu.  Najluđa stvar se desila sa novim laganim crvenim vinom koje će uskoro na tržište, ali o tome ćemo pri promociji.

Poznanstvo i saradnja Braće Burazera i Bikickog duga je desetak godina. Đorđe je sa Nikolinim bratom Necom radio muziku, D.J. mikseve za razna dešavanja, a Neca je njemu pravio omote za povremena izdanja. Braća Radojčić, vlasnici i  modnog brenda Dečko Car, ranije su se intenzivno bavila grafitti artom i čitav taj sklop urbane umetnosti donekle je primetan danas na etiketama Bikicki. Kao i veliko iskustvo Nikole koji se poslom dizajnera bavi već 22 godine uz brojne pohvale i činjenicu da je modni brend Dečko Car odavno prevazišao granice urbanog Beograda.

Za početak primećujemo da Nikola na sebi ima majicu Dečko Car koju nosi čuveni košarkaš Luka Dončić. Pitamo zbog čega nosi istu majicu?

- Možda je pravo pitanje „Zašto Luka nosi majicu Dečko Car?“, ubacuje se Đorđe Bikicki i zaključuje: „Pa zato što jeste car!“

- Luka se jednostavno na nekoj press konferenciji pojavio u njoj. Kasnije smo mu poslali jedan paket ali se svejedno pojavljivao u nekim drugim stvarima našeg brenda koje mu je očigledno neko kupio. Da je on sam kupio, znali bi – smeje se Nikola i prečazi da objašnjava razloge dugogodišnje saradnje sa Đorđem Bikickim - Osim našeg ranijeg poznanstva i druženja, raditi za Đoleta je strava jer je njegov pristup bio: radite šta hoćete! Zapravo, znali smo da njegov otac i stric imaju neke vinograde i proizvodnju vina pod nazivom Vinarium pa smo krenuli da radimo za njih. To je bio malo klasičniji pristup ali je posle toga čitava moja svadba bila ukrašena samo vinima Vinarium (smeh).

Prva saradnja na polju dizajna etiketa nije ličila na ovu današnju. Kad je Đorđe oformio vinariju Bikicki za prvu etiketu Nikoli je zadao neka ograničenja.

- Hteo sam grb, nešto što će pokazati da su ozbiljna vina u pitanju. Etikete su jednostavno bile takve da je dizajner u drugom planu, a onda sam shvatio da bi naša priča ipak trebala biti malo više free style. Prepustio sam mu da radi kako misli da treba, dao potpuno odrešene ruke, a odluka se momentalno ispostavila kao dobra. Uradio je nešto što kompletno oslikava ideju Bikicki. Bio je to pun pogodak. I danas 90% njegovih predloga bude usvojeno na prvu loptu bez ikakve izmene. Mnogo je važno verovati svom dizajneru i svima pričam da je najteže odabrati dizajnera koji odgovara vašem senzibilitetu. Kad ga nađeš, posao je završen, inače ako jednom kreneš da ga ispravljaš, font, boju i slično, saradnja postaje užasna.

Isto tako Nikola napominje da je dizajneru najbitnije da ima dobrog klijenta. Onda sve brzo dođe na svoje. Razumevanje sa klijentom, njegovih želja i mogućnosti dizajnera je najbolja kombinacija. Objašnjava da je u radu sa klijentima njegov zadatak generalno vrlo matematički definisan jer dobije poznate parametre a onda treba da reši nešto što ne postoji. Kako bi to uradio poseduje sopstveni set formula i trikova gde je recimo oblik boce samo jedan od poznatih parametara a sve ostalo su sastavni delovi zagonetke.

Pitamo Nikolu šta za njega predstavlja pojam lepote i lepog, i koju bi etiketu Bikicki izdvojio kao neku posebnu?

- Pitanje ukusa sadrži puno sastojaka koji utiču na to da li neko nešto percipira kao lepo. Kako je mom detetu da objasnim ukus piva koji ako ga svedemo na jednu reč, on je ružan, gorak, slatkast, ali zapravo ružan. I kako ja sad da mu objasnim da je meni to pivo lepo? Takođe, vizura lepog menja se i kroz razne periode života. Primer koji sam pomenuo je univerzalan ali sa druge strane postoje i univerzalne vrednosti. Odeš recimo na Durmitor i ne možeš da se ne diviš lepoti prizora oko tebe. Takođe miris lavande je manje-više svima lep. Možda nekog asocira na stari kredenac, ali to je to. Inače etiketa merloa Lily oduvek mi je bila i ostala omiljena. I Sfere su mi super, ali onda mi bude super i Moma i lepo odlazimo u onu priču gde slušaš nečiji album koji ima par hitova i manjih hitova ali ako je album kao celina dobar, dobra je svaka pesma posebno i sve ostalo.

Na pitanje koja je njemu najintrigantnija Nikolina etiketa Đorđe kaže da je Uncensored urađen najviše po uzoru na grafite kakve su braća burazeri Radojčić još u prošlom veku radili po zidovima Novog Beograda. Pominje kako je do sad samo jedna osoba shvatila da na boci piše (Uncensored).

- A mnoge sam pitao. Kasnije se ispostavilo da je baš ta osoba graffiti artist. Čak i danas mnogi izgovaraju ime tog vina na razne načine, muče se, ne mogu da pročitaju. Zato je to meni strava priča.

Kako Bikicki odabere pravo rešenje takođe je posebna priča. Kad mu stigne Nikolin mail sa predlogom etikete otvori ga, pogleda na tri sekunde i brzo zatvori. Nakon par sati, gustirajući malo bolje osmotri predložene varijacije a onda kreće intervjuisanje brojnih ljudi šta im se najviše sviđa što sam priznaje da obožava. Šest različitih rešenja sa Sferu zateklo ga je na skijanju.

- Pitao sam za mišljenje ljude oko sebe – seća se Bikicki. Kako je svako imao svog favorita nazovem štampara i pitam mogu li uraditi šest različitih etiketa za isto vino? Iz valjevske štamparije Crveno me veselo pitaju: „Pa gde si ti do sada, mi već godinama reklamiramo tu mogućnost ali niko u Srbiji se ne odlučuje za tako nešto. I eto ja prvi…

Možda nije neophodno da Nikola proba vino kako bi dobio inspiraciju, ali, da li je crpi iz opisa vina koje daju somelijeri, novinari, ili ipak Đorđe nešto nagovesti na tu temu? Pitamo Radojčića da li uopšte pije vino?

- U nekoj meri da volim da pojedem i popijem, da. U meri da se bitno razumem, ne. Inače, piće i hrana su meni deo lepote i smisla življenja u realnom smislu dok je grafički dizajn i dizajn ambalaže za vino jedna od lepših stvari koje generalno možeš da radiš kao dizajner. Pritom raditi sa nekim kao Đorđe, sa kim ste bliski, to bude neka prirodna veza baš kao što se sa druge strane polovina moje porodice takođe bavi hedonizmom i ugostiteljstvom. Lokale Mandarina Cake Shop vodi moja supruga čiji je brat poslastičar a imamo i Šarlo Hleb na dve lokacije pa je očekivano da razumem estetske relacije u toj sferi.

Vinarija Bikicki gotovo sva vina izvozi a ulogu etikete u tom procesu Đorđe vidi dvostrano. Sa jedne strane preko onoga  što kupci u inostranstvu taguju na Instagram-u gde hvale originalnost i vizuelnu dopadljivost. Takođe potencijalni distributeri i uvoznici komentarišu: „Primetili smo tvoje etikete, sviđaju nam se priče u njima“. Iako je u vinarstvu bitnija priča o kvalitetu vina, ovi ljudi Bikicki etikete stavljaju i u prvi plan kao vizuelni identitet. Posebno je Đorđu zanimljiv bio komentar sa neta koji kaže: Your eye catching wine (vina koja upadaju u oko)… Toliko o ulozi etikete i još poslednje pitanje za njega na rastanku: Je li skup ovaj dizajner?

- Cena štampe zavisi od broja upotrebljenih boja. Zamislite da ja kažem njemu: „Nikola, hajde da uštedimo, nemojte za ovu etiketu da koristite šest boja nego samo tri“. Pa… (smeh)   |

Foto: Slobodan Vidović