Pijete li autohtono?

  • Tekst  Ališa Huberman
  • Objavljeno u Vinske priče
  • Bookmark and Share
Pijete li autohtono?

Koje su to autohtone srpske vinske sorte, zašto su one važne i koliko su dobre? Tražeći odgovor na ova i druga pitanja stigli smo do Ljubice Radan, inženjera vinogradarstva, jednog od najcenjenijih domaćih vinskih stručnjaka, profesora i osnivača Asocijacije somelijera, vinara i vinogradara u Novom Sadu.

Autohtone sorte, kako to gordo zvuči. Praviti vino od sopstvenog grožđa garancija je kvaliteta. Praviti vino od grožđa genetski vezanog za teroar po kome hodite, grb je i perjanica državnosti, nacije, garancija opstanka u budućnosti, značajnija od bilo kakve stem ćelije. Zato, pravite i pijte vina od autohtonih sorti. Ali koje su i kakve te autohtone sorte, jesu li čemu? Da se ne obrukamo? I da nam nije neko neku sortu ukrao?

 DSC0609Ljubica Radan, inženjerka vinogradarstva

Ukoliko se zaglibimo u kaljavu vinogradarsku raspravu o autohtonosti srpskih vinskih sorti, nećemo daleko odmaći. Ukiseliće se ono nešto dobrog što se rađa u podrumima. Daleko smo mi trenutno od supertoskanske priče, zakona, procenata autohtone mase u internacionalnoj kupaži koja je odgovarajuća programu brzog vraćanja uloženih sredstava, čitaj - brzom bogaćenju vinara, trgovaca i kafedžija. Isterivanje pravde sa stranim faktorima poput Jancis Robinson koja je objavila knjigu svetskih sorti grožđa, verovatno najobimniji i najkompletniji vodič kroz ovu temu na svetu, u kome su kadarka, bagrina manje naše, a više neke tuđe sorte, ne vodi ničemu. Naprotiv. Zato, saberimo šta imamo, nije toga malo. Često se i zaboravi. I tu gradimo nacionalni vinski identitet, naravno, ne izbegavajući sve one internacionalne slasti što nas okružuju. Kako ćemo znati valja li naše, ako ne poznajemo njihovo. A igra, otkrivanja kvaliteta našeg, nekad slučajno ili namerno zapostavljenog ili zagubljenog, lepa je, zanimljiv i uzbudljiva. Pa, igrajmo se...

- U Srbiji postoje dve aktuelne autohtone sorte, tamjanika bela i crna i prokupac (rskavac, kameničarka, crnka) - tvrdi Ljubica Radan, diplomirani inženjer vinogradarstva. Ili inženjerka, kako je to sad pravilno.

neoplanta

Ljubica je zatvorila krug. Od vinogradara, profesora, predavača, preko osnivača Asocijacije somelijera, vinara i vinogradara u Novom Sadu, pa do enologa koji sarađuje sa velikim vinarijama u Karlovcima ali i Iloku u Hrvatskoj. Nakon postdiplomskih studija na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, odseku za vinogradarstvo, radi paralelno tri godine na fakutetu ali i u Institutu za vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima, na mestu gde niču nove, ali i već poznate i prepoznate srpske sorte.

Istina, najširi krug ljubitelja vina do sad je upoznao isključivo čari dve pomenute autohtone sorte koje iz dana u dan dokazuju da se novim tehnologijama, kako u proizvodnji grožđa tako i vina može napraviti dobar proizvod. Tačnije, onaj vrhunskog kvaliteta kojim možemo da pariramo internacionalnim sortama, da ova vina budu vinski pečat republike Srbije. Zašto da ne? Pa čuvena španska vinska regija La Rioja (La Rioha), zastupljena je sa 99 % autohtonih vrsta vina i grožđa, od čega 74 % čini tempranillo kome, bio jeftin ili skup, ne možete negirati izuzetnu snagu i potenijal kvaliteta. Proizvođači iz La Rioje uspeli su vremenom da zauzmu mesto na tržištu uz zadovoljavajuću cenu i žive dobro od svog autohtonog proizvoda pa je čak donesena odluka o zabrani sadnje drugih sorta vina osim onih autohtonih. Odluka se pokazala ispravnom, pogotovo što je od čitave priče veliki benefit izvukla i privredna grana vinskog turizma, a u Rioju danas hrle brojni poznati ljudi iz sveta biznisa i filma od kojih su mnogi sredstva uložili upravo tu, u srce domaćeg španskog proizvoda. Međutim, postoje i drugi povoljni, rekli bi čak: vitalni aspekti.

cindric Profesor dr Petar Cindrić

- Oni koji se odlučuju za dobro poznate strane sorte slede tuđa iskustva, šablone koji su provereni na mnogim mestima u svetu. Oni koji se odluče za nove sorte biraju orginalne puteve ka uspehu. Gajenje određenih vrsta vinove loze je izbor ljudi određenog regiona. One su odraz njihove svesti, potreba i njihovog ukusa. Nove sorte su autohtone, tamo gde su nastale i one su specifičnost tog regiona - objasnio je nedavno profesor dr Petar Cindrić jedna od legendi novosadskog Poljoprivrednog fakulteta. Ova priča dodatno dobija na značaju kad se u obzir uračunaju klimatske promene kojih smo sve više svesni iz godine u godinu. Pre dva leta velike kiše doslovno su udavile lozu tokom vegetacije, Nastupila je najezda gljivičnih obolenja dok je prilaz lozi bio gotovo onemogućen. Sledi 2011. godina gotovo pakleno sušna, da bi početkom prošle udarili mrazevi do -28 stepeni Celzijusa, a onda sledi dosta sušno leto i jesen, gotovo tri meseca bez kapi kiše. Internacionalne sorte jesu u globalu otpornije, napravljene su da budu takve, ali domaći stručnjaci su u stanju da lozu prilagode teroaru i klimatskim promenama zabeleženim u poslednjih nekoliko decenija. Baš iz tog razloga, nastaju brojne nove sorte i samo je potrebno pobediti skepticizam koji ponavlja: sa kaberneom ili šardoneom nema promašaja.

petka

Pa da pokušamo: prema rečima Ljubice Radan, uz ove autohtone, imamo i neke novostvorene sorte, ali i neke koje su se odomaćile pa ih mnogi nazivaju autohtonim. Tu je možda pravi primer italijanski rizling, iliti graševina, što je popularnije u Hrvatskoj. Traminac nije odavde, on potiče iz Tirola, određeni varijeteti su iz nemačkog regiona, ali se jako lepo ponaša u našim vinogradima i mnogi bi voleli da ga prisvoje. On je zaista osamdesetih godina i bio dominantna sorta u fruškogorskom vinogorju, a davao je i daje veoma kvalitetna vina. I dok su tamjanika i prokupac iz centralne Srbije, mišljenje je da bi Vojvodina mogla da se podiči novostvorenim sortama rođenim najčešće na Institutu u Karlovcima gde je nastao famozni klon SK54 koji se nalazi upravo u svim zasadima italijanskog rizlinga u Srbiji kao najbolji. Sila je kvalitetna bela sorta koja daje lagana, ali specifična vina i nešto što bi svakom vinaru moglo postati vino kuće. Nju je stvorio profesor Sima Lazić ukrštajući sorte kevedinka i šardone. Danas se gaji na Institutu, u vinogradu kod Bajla i tu daje sortno vino. Ali nađe se i u većini karlovačkih, ali i drugih fruškogorskih vinarija. Panonija je stvorena upravo sa ciljem da se dobije sorta otporna na štetočine i niske temperature, idealna za vojvođansko područje. Panonija je odskočila po kvalitetu i možete je probati na Institutu u Sr. Karlovcima, ali i kod Vindula ili Rittiumu. Za njen nastanak odgovorni su profesor Cindrić, dr. Vlada Kovač i prof. dr. Nada Korać, koji su istovremeno autori još jedne značajne sorte - morave.

Kadarka između istorije i legende

Posle poraza Austrougara od turske vojske kod Kačanika, za vreme Velike seobe Srba pod Arsenijem III Čarnojevićem, ova je sorta sa juga preneta u područje današnje Evroregije: Dunav – Kireš – Moriš – Tisa (DKMT) što podrazumeva zapadni deo Rumunije, južni deo Mađarske i severni deo Vojvodine. Kadarku jesu u ova područja doneli Srbi, ali su je sačuvali Mađari i podunavske Švabe pa danas Jancis Robinson ipak predpostavlja da to nije srpska autohtona sorta. U 19. veku na prostorima severne Srbije, Subotice i Horgoša dominirala je kadarka na više od 60% vinogradarskog terena da bi posle Drugog svetskog rata sa pojavom modernijih sorti polako počela da se zapušta iako je prati zanimljiva priča. Naime, Franc List je svake godine kadarku iz ove regije slao papi Piu IX, dobrom poznavaocu vina. Zato je 2009. godine, na dan Sv. Urbana, u segedinskoj katedrali uz prisustvo četiri biskupa, ovo vino osvećeno i poslato papi Benediktu XVI u nameri da se obnovi tradicija koju je započeo Franc List. Takođe, vrše se i drugi pokušaji da se ovoj sorti vrati nekadašnji status pa je pre šest leta, na godišnjem sastanku Euroregije DKMT, kadarka proglašena zvaničnim vinom ove regije i formirana specijalna Sekcija koja će se baviti daljim brendiranjem.

Zašto panonija nije popularnija, pitamo?

- Iskreno, mnogi su skeptični jer još nema dovoljno dobrih dokaza da je zaista tako dobra. Treba stvoriti velike marketinške timove koji će brendirati, uveriti i proizvođače i kupce da je vino od ovih sorti zaista kvalitetno. Na Institutu postoji sve crno na belo, dokazano, ima ovih sorti čak i u organskom obliku uzgajanja, ne samo konvencionalnom. Na Palićkom vinogorju se takođe gaje te sorte, međutim ljudi su skeptični jer treba da se proširi priča. Svi bi želeli nešto što se da napraviti i prodati u kratkom periodu, a to su šardonei, sovinjoni. Sa autohtonim sortama to ide sporije i upravo je plasman taj koji pomalo koči razvoj ovih sorti i širu upotrebu i proizvodnju. Evo, recimo, morava je sjajna priča. Vidite Jelića, ona je dobra za sve vinograde.

probus

Zaista, Jelić na moravi, ali i petki, gradi onaj imidž koji prija svakom rodo i vino-ljubu. Vrhunsko a naše! Njegova morava je elegantna, herbalna, mineralna, cvetna. Vredi svaku paru pogotovo ako se zna da nastaje od sorte made in Serbia. Nešto istočnije, u Matalj vinariji i Negotinskoj krajini ispituju teren sa obe strane granice tražeći pouzdane dokaze o poreklu sorte koja daje više nego interesantne vinske rezultate. Da, bagrina je stara sorta, gotovo potpuno isčezla, pa je sad u vinariji Matalj ponovo „oživljavaju”. Ista priča i na severu: poreklo kadarke je takođe sporno, ali su je Mađari prisvoji kao svoju, a svojatanja nikad dovoljno. Italijanski rizling svi prisvajaju i još nije dokazano odakle je, čak ni Austrijanci ni Nemci se nešto ne bakću oko te sorte. Malo Hrvati, ali i to je recimo - Balkanska sorta.

Pijete li autohtono

Oko Dunava i nešto južnije takođe egzistira slankamenka, stara autohtona sorta koju vinari više ne gaje. Tek poneko, s obzirom da daje stona vina. Ali slankamenka ipak treba i može da postoji, kao prepoznatljivo i kao naše, nešto što može da se pokaže strancima, pa čak i ako nije za velika vina. Muskat hamburg je stona sorta koji mnogi u Fruškoj Gori sade za jelo, ali i za roze vina jer ima prelepu muskatnu aromu i daje finu, atraktivnu boju. On takođe može da prođe kao odomaćena sorta. U sferi muskatnih vina je i petra, novostvorena bela sorta. Interesantna je i izraženih aroma, mada je jako malo ljudi gaji. Dobijena je ukrštanjem sorti kunbarat i pino noar, autora Cindrića i Kovača. Jedini koje proizvodi petru kao polu-slatko vino su Institut i Vindulo pod nazivom slatka Eva. Oni su zapatili i sortu bačka jer se nalaze u ravnici, u Temerinu, podneblju koje je rizično zbog niskih zimskih temperatura.

Sorti naravno ima još, neke su u nastajanju. Profesor Cindrić uz petku i kosmopolitu pominje još jednu nepriznatu sortu. Za to vreme od probusa nastaje snažno, zanimljivo, upečatljivo vino podno Fruške Gore. Ima ih znači, samo je pitanje da li smo dovoljno mudri da od njih napravimo ime koje već hrabro nose. Uđite slobodno u butik novog srpskog vina, departman Instituta u Sr. Karlovcima. Odaberite ime prema sopstvenim sklonostima, i kumujte. Tako što ćete uzeti flašu i degustirati, pa doneti svoj sud. Ima li srpsko autohtono vino budućnost?

Ima li kraja

Brojne su sorte lokalnog karaktera koje se manje više koriste za kućnu vinsku upotrebu, čudesne kupaže ili recimo vino za kuvanje. Znači, pitanje je samo: ima li sorta sve neophodne komercijalne, ekonomski prihvatljive, uzgojne i visoko kvalitativne potencijale da uđe u širu upotrebu ili se spase od zaborava i time stekne nacionalno autohtono obeležje. Naravno, ima i takvih pokušaja, kakav je onaj sa sedušom u Banoštoru  koja je svojevremeno pokrivala čak 40% raspoloživih vinogradarskih površina sve do Iloka. A gde su sremska zelenika, autohtona smederevka i brojne druge sorte kojih se po par čokota vije u dnu vinograda ili po okućnici.

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail [email protected]
  • Telefon: 064 111 8279

O nama