Novo poglavlje u dva veka Kiš tradicije

Novo poglavlje u dva veka Kiš tradicije

Vinarija Kiš nazobilazna je stanica ljubiteljima vina koji posete Sremske Karlovce, a njihov zaštitini grb Kiš 1830 ucrtan u sred srca govori dovoljno o tradiciji i ljubavi prema vinu.

Predrag Crnković, iliti Peđa Kiš, gotovo nijednu rečenicu ne započinje ili ne završava bez reminecencija na deda Slavka Kiša, vinarsku legendu Karlovaca sa kojim je odrastao i naučio skoro sve što o vinu zna i danas.

Kis 176 291

- Kad sam rasturao dedinu burad staru i po sto godina sačuvao sam i originalni grb, tu mi je negde u kući – priča Peđa. – Inače, i ta 1830. godina osnivanja vinarije Kiš je otprilike, jer smo deda, ćale i ja sedeli, vraćali film koliko traje naša proizvodnja vina i stigli tada do 1830. Tako smo i stavili na grb, ali se onda deda dosetio da ima neki dokumenat i ispostavilo se da su prvi vinograd kupili još 1801. godine! Zbog toga se sada u srcu u grbu na novim etiketama nalazi godina 1801.

Dalji razgovor „podmazali“ smo svežim i ponešto kompleksnim vinom Grašac Beli iz berbe 2022, mada smo mogli da biramo čuveni Kišov Rose koji je već ponosno nosio lentu najboljeg rozea i najboljeg vina Balkana. Ili neki od bermeta sa zlatnim rodoslovom. Pravo iznenađenje sačekaće nas sa takođe novom berbom vina Kišov Portugizer 2021 i to sve sa redizajniranim etiketama koje doslovno oslikavaju tradiciju i garancija su prethodno iznetim činjenicama. 

Kis 221 297

- Zapravo zemlja nekada nije ni mogla da se kupi, dok danas ima parcela za skupe pare na prodaju na svakom ćošku – nastavlja Peđa gde je stao. – Mi smo imali sreću što smo kupili dosta toga s obzirom da imamo samo tradiciju. Znači nemamo drugi biznis da iz njega ubacujemo novac u vinariju pa smo kupovali kad je cena još uvek bila iole odgovarajuća. Ali nekada nije bilo ni toga, pričao je deda Slavko. Kad bi neko tek pokretao vinsku priču onda bi dobijao parcelu najdalje od sela. Na etiketama se nalazi tlocrt te najdalje od Karlovaca parcele odakle je sve krenulo, vinograd koji su praprapradeda Stevan i Elizabeta Kiš (što se vidi na etiketi) kupili od Turčina Murata. Svi danas pričaju o nekoj svojoj tradiciji i samo je dalje dopisuju jer papir trpi sve, ali ovo na etiketama je zvaničan dokument koji daje garanciju za Kiš tradiciju od 1801. godine.

Kis 43 270

Danas vinarija Kiš poseduje 15 hektara u četiri vinograda uz tendenciju da ih dogodine zaokruže na 17 ili 18 hektara ako se bude posadio grašac na novih 2,5 hektara. Zbog čega čak na četiri različite pozicije?

Peđa objašnjava da su nekada stari ljudi govorili kako nikada ne treba imati vinograd na jednom mestu jer ako dođe led izgubite sve. Vremena se jesu dosta promenila no ne mogu fizički da približe vinograde.

- Vinogradi su nam na položajima Matej, Ćušilovo, Lipovac i Doboševac. Neko vreme se parcele uopšte nisu prodavale, pričao je deda. Morali ste da ulazite u bratski dil sa nekim ko poseduje parcelu, pa tri jutra vinograda uzmeš od njega, sve ih radiš ali su tvoja samo dva.

Kis 43 270

Peta parcela zapravo je ona prva „najdalja od sela“ iz 1801. po imenu Vrhovi. Danas je Kišu prvi vinograd udaljen svega 400 metara, drugi je na pet kilometara, a do Vrhova ih ima i svih osam. Nekad se išlo kolima do parcele ali pošto je daleka, davno je napuštena kao vinograd. No, deda ju je ipak čuvao jer je tu nikla šuma i kako bi mogla odatle da se vadi građa za vinogradarske stubove kad se nije mogla kupiti oprema za vinograd na svakom ćošku.

- Kad je dedin brat hteo da posadi vinograd pre 35 godina stubove je dobio iz te šume a ostao je dogovor da ih u sledećem navratu deda dobije.

Kis 247 305

Čuven je i položaj Krstušina ili Doboševac. Kad je deda poželeo da se nastavi tradicija, krenuo je da Peđi i njegovoj sestri posadi po pet redova vinograda na tom mestu, međutim sledećeg proleća nije posadio po pet, nego po 35. Ukupno dva hektara na danas najdaljoj parceli koja je lep komad i ne da se napustiti.

- Naprotiv, upravo je to bio momenat 2000. godine kada smo prelomili da ćemo se baviti samo vinogradarstvom i vinarstvom, a deda i ja smo posadili rajnski rizling, frankovku, merlo i nešto malo kabernea.

Kis 50 271

Najveći vinograd i ujedno najpoznatija pozicija je Matej gde je 2010. godine podignuta nova vinarija kako bi grožđe što pre dospelo u preradu. Takođe objekat u Karlovcima odavno je postao mali pa je tendencija da se jednoga dana i degustaciono-turistički deo preseli na Matej a ovde ostane odležavanje nekih crvenih vina.

Od sorti vinarija Kiš danas radi grašac, rajnski rizling, šardone, frankovku, merlo i portugizer. Iz priče se vidi da su tokom decenija mnogo sarađivali sa Institutom u Sremskim Karlovcina još od dana profesora Vlade Kovača i Petra Cindrića, od sadnje do proizvodnje vina, pa malo čudi što u zasadima osim klona SK-54 nema više probusa, sile, neoplante, sorti stvorenih na Institutu?

Kis 234 302

- Želeo sam silu da sadim umesto šardonea ali mi je deda otkrio veliku tajnu. Sila je pravljena pre 30 godina i tada je strategija srpskog vinarstva bila kvantitet, pa je šardone ukršten sa sortom ružica kako ne bi izgubili kvalitet a dobili količinu, ali sada sila ima problem što puno rađa, i do 7 kilograma po čokotu. Pa da li da je sadimo, pitao sam dedu, a on će: „U dobrim godinama je sila kao šardone a u lošoj je dobra za rinfuzu.“ Neoplanta mi se sviđa, izuzetno je aromatična ali kažu da se teško radi sa njom pošto je jako bujna. Probus je opet budućnost Fruške gore, u našem Udruženju Srem-Fruška gora odabrali smo tri vina da predstavljaju naš region: grašac, probus kao crveno i bermet kao specijalno aromatizovano vino. Probus baš ima potencijal uz problem što se sporo razmnožava, nema dovoljno sadnog materijalaa, mada neću da kažem da nisam razmišljao na tu temu.

Kis 28 266

A onda se Peđa lupi po čelu:

 - Eto, opet sam zaboravio jer nam je to najmlađi vinograd, ali ove godine dobićemo 1.000 litara ekološkog Cabernet Sauvignona sa jednog hektara – smeje se. – Taj smo „neprskanac“ gde su pokušali da reše rezistentnost na pepelnicu i plemenjaču zasadili pre korone. Što se nas tiče, odličan je. Kad prolaze ljudi traktorom pored vinograda staju da ga vide a ove godine ćemo videti rezultat.

Kis 8 264

Umesto da odgovori na pitanje zbog čega ne sadi kaberne fran kome se podiže popularnost a postiže jako lepe rezultate, Peđa kroz anegdotu otkriva da je frankovka favorit čak i na tlu Crne Gore. Odlazeći na festival Dana mimoze u Herceg Novom poneo je dva litra frankovke iako je deda Slavko tvrdio da lagana frankovka nema šanse pored crnogorskog teškog vranca. No ženskoj publici koja svakodnevno pije upravo takva zahtevna vina, frankovka je bila otkrovenje.

- Desila se ista stvar kao što ovima u Istri treba malvazija kao lagano vino. Malvazija je Sveti gral za njih i odlično vino, a ja verujem da imaju grašac kao što ga mi imamo, bili bi još srećniji.

Kis 122 283

Kapacitet vinarije je danas oko sto hiljada litara koliko otprilike proizvedu godišnje. Zato su na tržištu sve berbe mlade. I sva se vina lepo prodaju u vinariji, šardone od dva različita klona, grašac. On možda i ponajviše mada je pre 10 godina maksimalno tražen bermet.

Kišova suva Misterija od rajnskog rizlinga a pogotovo nova polusuva sa 15 grama zaostalog šećera iskazuje veliki potencijal. Ali pravo blago je i arhiva u kojoj se iz svake berbe ostavlja nekoliko stotina interesantnih boca.

Kis 237 303

- Moramo tako – kaže Peđa, – dolazili su ljudi koji žele samo ekskluzivne degustacije, vertikale iz arhive nekoliko godina unazad. Inače, pre korone turizam je naglo krenuo, po dve-tri ture dnevno, ludnica. I trebalo je ludački da ide, Kinezi su čak najavili 10 puta više gostiju, izgledalo je kao da će da nas preplave ali sam sad malo razočaran. Kad gledam televiziju kažu da ima 15% više gostiju, samo se pitam gde su? Malo je korona sve usporila, malo ovo u Ukrajini doprinelo daljem usporavanju. Pre toga u Karlovce je dolazilo do 300.000 ljudi godišnje, no nisu se vratile cifre ni blizu.

Gostima, pojedinačno ili u grupama nude se degustacije tri, četiri ili šest vina a za dalje dogovara. Naravno da vina prati meze ali sa uparivanjem po sledovima još nisu krenuli. Kako sve više ljudi posećuje ovaj prostor sa mnoštvom starih porodičnih slika, vinarskih predmeta, kola bez konja, cveća i prastarog rečnog čamca što visi sa plafona u ulozi svetiljke, dobro je najaviti se preko Googla ili telefona (062 48 2000).

Kis 229 300

A nama je posebno zanimljiv vinograd iz koga je stigao portugizer sa divnim taninima. Poziciju okrenutu leđima Dunavu zovu Krematorijum jer sunce toliko jako udara da se u podne bukvalno beži iz vinograda. To odgovara portugizeru koga ostavljaju duže na čokotu dok kožica ne krene da se smežura. A odgovara i novom ekološkom kaberne sovinjonu, stručnjaci iz Italije odakle je uvezen kažu: „Tu mu je super!“

I nama je bilo u vinariji Kiš Predraga Crnkovića.   |

Foto: Slobodan Vidović

nazad na vrh

Srodni tekstovi